Foto: Printscreen RTS
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine u tehničkom mandatu Tomislav Momirović rekao je da je prošlogodišnja akcija „Bolja cena” značajno doprinela obaranju cena i najavio novu „uskoro”. Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva" kaže za „Vreme” da država ne bi trebalo da se dogovara, već da primenjuje zakone
Potrošačke cene u martu 2024, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su u proseku za pet odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2023. godine u proseku veće za 1,1 odsto, objavio je nedavno Republički zavod za statistiku.
Zbog visoke inflacije prošle godine država je dogovorila sa više trgovinskih lanaca akciju „Bolja cena”, kako bi određene namirnice bile dostupnije potrošačima.
Još više proizvoda i još atratiktivnije cene
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović sada, nešto više od mesec dana do beogradskih i lokalnih izbora, ponovo najavljuje slične akcije koje će podrazumevati „još više proizvoda na listi i atraktivnije cene“.
„Mi moramo u novim okolnostima da donesemo jednu novu adekvatnu meru. Pratimo šta se događa na tržištu, uočavamo neke dobre trendove i neke ne tako dobre i izaći ćemo sa novom akcijom“, rekao je nedavno za RTS ministar Momirović.
On je naveo da Republički zavod za statistiku kaže da je akcija „Bolja cena“ učestvovala u obaranju inflacije sa 16,5 odsto, a da će se nova akcija nadovezati na prethodnu.
Konkretno, akcija „Bolja cena“ je uključivala 36 grupa proizvoda, a ministar Momirović je najavljući novu akciju rekao da se pregovara sa trgovcima, proizvođačima, dobavljačima.
„To su proizvodi koje kupuje svaki građanin naše zemlje, od mleka, jogurta, pelena, sredstava za higijenu. Očekujemo da ćemo ubaciti još neke vrlo važne proizvode, pregovaramo sa trgovcima, proizvođačima, dobavljačima. To je jedan kompleksan niz,“ rekao je Momirović i dodao da veruje da će se to uskoro dogoditi.
Dogovor umesto zakona
Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva“ kaže za „Vreme” da kada bi Ministarstvo trgovine želelo da se pozabavi viskom trgovačkim maržama, da bi to moglo da se uradi na drugi način.
„Ne vidim zašto bi se država dogovrala sa trgovcima i zašto bi se oni odricali svoje dobiti, osim ako nisu nečim uslovljeni. Bilo je takvih situacija sa bankama, kad su bili neki dogovori, obično su banke dobro prolazile. A bilo je i situacija kada su se menjali zakoni, pa banke postupe prema tome i to je već drugačije”, kaže Gavrilović.
On dodaje da kao i pred svake izbore, establišment koji rukovodi ovom zemljom ne obraća mnogo pažnju na to šta obećava ili građani više ne obraćaju pažnju šta čuju.
Nema kontrole
„Izlazi se sa raznim obećanjima. U sklopu toga da dolaze izbori ne bi me iznenadilo da se opet takva šarena laža plasira. Pa možda neko opet i poveruje u tu priču.
Mi nemamo tržišnu inspekciju. Mi nemamo kontrolu. Nikada nije bilo u medijima da je tržišna inspekcija nekog kaznila, komisija za zaštitu konkurencije nikada nije kaznila nameštanje cena, dogovaranje…Bez toga sve drugo je besmisleno”, kaže Gavrilović.
Na kraju podseća da država nema razloga da se dogovora, ako postoje zakone koje treba primeniti.
Parizer i pola kile hleba
Prošlogodišnju akciju je propratila marketinška kampanja predsednika države i dvojice ministara.
View this post on Instagram
Aleksandar Vučić objavio je na svom Instagram profilu video kako za doručak jede parizer, hleb i jogurt.
On je najavljujući akciju „Bolja cena” rekao da je srećan što može da pomogne svojim građanima, a da su ministri sve za doručak sami nabavili u radnji.
Epidemija korona virusa, inflacija i rat u Ukrajini ključni su faktori koji su doprineli siromaštvu u poslednjih nekoliko godina. Agencije u okviru UN (Unicef) izradile su projekciju siromaštva u Srbiji za 2023. godinu, a podaci su pokazali da se 12,1 odsto građana Srbije, odnosno 800 hiljada, nalazi u apsolutnom siromaštvu.
Dan nakon što je Aleksandar Vučić objavio insajdersku informaciju o ceni prodaje NIS-a, akcije MOL-a vinule su se na istorijski maksimum. Investitorima se, kažu stručnjaci, posebno dopalo što će konkurentsko preduzeće otići za „male pare“
„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Zašto svakih nekoliko godina Elektrodistribucija nepogrešivo omane i doda po koju nulu na račun za struju? I zašto se ti propusti svaki put dešavaju u januaru
Prosečna plata u Srbiji iznosi tačno 111.987 dinara, kaže zvanična statistika. Samo što je malo ko zaista i dobija
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
