Foto: Tanjug/Branko Lukić
Ulaganje novca u kvadrata stana je nova mogućnost na tržištu. Poslednje decenije, investiranje u stanogradnju, umesto u štednju donelo je ekspanziju gradnje i porast cena
Kupovina akcija na berzi, oročena štednja, investiciono zlato, sve su to mogućnosti za zaradu, posebno za manje investitore. Ipak, ti prihodi nisu veliki, a neretko su mali akcionari bili i na gubitku. To je inspirisalo preduzetnike da ponude i mogućnost kupovine stana na kvadrat, što bi donelo veću zaradu od poznatih načina štednje i ulaganja.
Šećer, kafu, eksere, štof, možete kupiti na meru, ali stanove na rinfuz još ne. Otuda ideja da se mobilišu manji iznosi viškova novca kod građana, koji ne žele da troše ili ga oroče po nestimulativnim kamatama već da zarade.
Projektom da investirate u kvadrat stana, mogu da zarade svi. Na rok od dve godine, barem dvostruko više nego da oročite štedni ulog.
Na primeru zgrade od 2.200 kvadrata, proizvodna cena kvadrata stana je 1.500 evra, a maloprodajna 2.250. Profit od 750 evra deli se po pola – na vlasnika kvadrata i firmu koja vodi posao.
„To znači da ste u mogućnosti da investirate u proizvodnju jednog kvadrata stambenog ili poslovnog prostora. Taj kvadrat je naše zaduženje da proizvedemo i prodamo na tržištu, a profit da podelimo po pola. Na tržištu će biti mogućnost da se ugovoreni kvadrati prenesu na nekog drugog, odnosno biće na sekundarnom tržištu“, kaže za RTS Dušan Uzelac, autor projekta „Investiram kvadrat“.
„Presudno je poverenje”
Za potencijalne ulagače svaki je projekat rizičan, ali presudnu ulogu igra poverenje u investitora. Dodatnu sigurnost daje i to da se projekat kontroliše u fazama.
„U današnje vreme ne postoji stoprocentna sigurnost. Odlučujemo o količini rizika koju smo spremni da prihvatimo. Kao neko ko se bavi nekretninama, smatram da je mogućnost da se iz ovog izađe bez neke zarade – jako niska“, ističe Uroš Brkić, potencijalni investitor.
Promet akcija na Beogradskoj berzi je nizak, tako je prošle nedelje bio manji od vrednosti jednog stana u Beogradu.
„Bum” u građevinarstvu
S druge strane, tržišni obrt nekretnina prošle godine bio je 6,5 milijardi evra, od čega je devet od deset stanova kupljeno gotovinom.
„Garancije prilikom ulaganja ne postoje, svaki investitor nosi rizik. Sigurnost postoji u smislu da je najvažnije da se ovaj projekat razdvoji od građevinskih, gde znamo da ima veliki broj mešetara koji nisu sigurni“, ukazuje Nenad Gujančić, iz firme „Momentum sekjuritis“.
Da svi vide profit u građevinarstvu, govori i primer jedne banke koje nudi stambeni kredit sa rokom otplate od 25 godina i fiksnom kamatom od pet odsto sve vreme otplate.
Čekaju se i hipotekarni krediti koji bi trebalo da „naprave bum“ u građevinarstvu i pospeše gradnju stanova dostupnu srednjem sloju stanovništva.
Bivši saradnik Bratislava Gašića ponovo je oborio tender za brojila Danetu Šijanu. Najviše zbog toga ispaštaju radnici EDS-a, ali i sami građani - jer ko zna ko i kako očitava njihova brojila
Nezadovoljni cenom otkupa mleka, velikim uvozom i prekidom saradnje sa mlekarama, proizvođači mleka organizovali su masovne blokade u Mrčajevcima i Kniću. Zahtevaju hitnu reakciju Vlade Srbije
Dok se vetroenergija u Srbiji i Severnoj Makedoniji promoviše kao stub zelene tranzicije, razvoj vetroparkova u Južnom Banatu i regionu Demir Kapije otvorio je pitanja transparentnosti, vlasništva i uloge države
Srbija ponovo do poslednjeg trenutka mora da čeka na dogovor oko ruskog gasa. Kratkoročni gasni aranžman ističe 31. marta, a ako bude produženja, ono će opet biti samo na šest meseci
Država je „otključala“ nabavne cene u radnjama, pa su neki dobavljači odmah počeli da šalju nove cenovnike trgovcima. Već u prvoj nedelji, pojedini su podigli cene za više od 600 artikala i to za sedam odsto u proseku. To automatski znači veće cene u radnjama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
