Foto: Tanjug/Branko Lukić
Ulaganje novca u kvadrata stana je nova mogućnost na tržištu. Poslednje decenije, investiranje u stanogradnju, umesto u štednju donelo je ekspanziju gradnje i porast cena
Kupovina akcija na berzi, oročena štednja, investiciono zlato, sve su to mogućnosti za zaradu, posebno za manje investitore. Ipak, ti prihodi nisu veliki, a neretko su mali akcionari bili i na gubitku. To je inspirisalo preduzetnike da ponude i mogućnost kupovine stana na kvadrat, što bi donelo veću zaradu od poznatih načina štednje i ulaganja.
Šećer, kafu, eksere, štof, možete kupiti na meru, ali stanove na rinfuz još ne. Otuda ideja da se mobilišu manji iznosi viškova novca kod građana, koji ne žele da troše ili ga oroče po nestimulativnim kamatama već da zarade.
Projektom da investirate u kvadrat stana, mogu da zarade svi. Na rok od dve godine, barem dvostruko više nego da oročite štedni ulog.
Na primeru zgrade od 2.200 kvadrata, proizvodna cena kvadrata stana je 1.500 evra, a maloprodajna 2.250. Profit od 750 evra deli se po pola – na vlasnika kvadrata i firmu koja vodi posao.
„To znači da ste u mogućnosti da investirate u proizvodnju jednog kvadrata stambenog ili poslovnog prostora. Taj kvadrat je naše zaduženje da proizvedemo i prodamo na tržištu, a profit da podelimo po pola. Na tržištu će biti mogućnost da se ugovoreni kvadrati prenesu na nekog drugog, odnosno biće na sekundarnom tržištu“, kaže za RTS Dušan Uzelac, autor projekta „Investiram kvadrat“.
„Presudno je poverenje”
Za potencijalne ulagače svaki je projekat rizičan, ali presudnu ulogu igra poverenje u investitora. Dodatnu sigurnost daje i to da se projekat kontroliše u fazama.
„U današnje vreme ne postoji stoprocentna sigurnost. Odlučujemo o količini rizika koju smo spremni da prihvatimo. Kao neko ko se bavi nekretninama, smatram da je mogućnost da se iz ovog izađe bez neke zarade – jako niska“, ističe Uroš Brkić, potencijalni investitor.
Promet akcija na Beogradskoj berzi je nizak, tako je prošle nedelje bio manji od vrednosti jednog stana u Beogradu.
„Bum” u građevinarstvu
S druge strane, tržišni obrt nekretnina prošle godine bio je 6,5 milijardi evra, od čega je devet od deset stanova kupljeno gotovinom.
„Garancije prilikom ulaganja ne postoje, svaki investitor nosi rizik. Sigurnost postoji u smislu da je najvažnije da se ovaj projekat razdvoji od građevinskih, gde znamo da ima veliki broj mešetara koji nisu sigurni“, ukazuje Nenad Gujančić, iz firme „Momentum sekjuritis“.
Da svi vide profit u građevinarstvu, govori i primer jedne banke koje nudi stambeni kredit sa rokom otplate od 25 godina i fiksnom kamatom od pet odsto sve vreme otplate.
Čekaju se i hipotekarni krediti koji bi trebalo da „naprave bum“ u građevinarstvu i pospeše gradnju stanova dostupnu srednjem sloju stanovništva.
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Više od 200.000 građana je tužilo banke jer je Vrhovni sud odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Ipak, sud je potom preinačio svoj stav, a banke sada traže da građani vrate novac
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
