Beneton, Džonson elektrik i Drakslmajer poslednje su u nizu kompanija koje su odlučile da zatvore svoje pogone u Srbiji. Kako su ove firme do sada poslovale
Od početka ove godine tri firme koje posluju u Srbiji, Beneton, Džonson elektrik i Drekslmajer najavile su otpuštanje radnika. Kriza u automobilskoj, ali i drugim industrijama, nije zaobišla ni Srbiju. Iako godinama posluju pozitivno na stranom tržištu, neke od fabrika moraće da budu ugašene.
Kompanija Drekslmajer (Draxlmaier) Srbija poslednja je koja je saopštila da će, nakon 15 godina od osnivanja u Srbiji, zatvoriti svoju fabriku. U saopštenju kompanije navodi se da ona uvek zavisi od odgovarajućih porudžbina od proizvođača automobila. Tako, uprkos naporima, nisu uspeli da obezbede porudžbine za pogon u Zrenjaninu, pa će nakon razmatranja svih opcija biti primorani da ga zatvore tokom 2026. godine.
Kako su naglasili iz kompanije, zaposlenima će ponuditi odgovarajući socijalni paket.
Kako je poslovao Drakslmajer?
Kompanija Drekslmajer imala je, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u 2022. godini 3.666 zaposlenih.
Ovaj proizvođač komponenti za automobile poslovao je tokom godina pozitivno, pa je tako porez na dobitak te godine iznosio 53,85 miliona dinara, piše Katarina Pantelić u Novoj ekonomiji.
Za zarade, naknade zarada i ostale lične prihode kompanija je dala 4,27 miliona dinara.
U toku 2022. godine prihod od prodaje robe bio je 10,7 milijardi dinara, a prihod od prodaje na domaćem tržištu bio je 74,8 miliona dinara, dok su na inostranom bili 5,69 milijardi.
Drekslmajer je te godine platio porez na dobitak od 27,39 miliona, dok je na poreze i doprinose na zarade i naknade zarada dala 506,2 miliona dinara.
U 2023. godini ova kompanija je imala porez na dohodak od 27,4 miliona dinara, a na zarade, naknade zarada i ostale lične rashode Drekslmajer je dao skoro 4,3 milijarde.
Na zarade, naknade zarada i ostale lične rashode firma je dala 4,29 milijardi dinara te godine.
I iz Benetona najavili otkaze
Kompanija Beneton koja posluje u Nišu i koja se bavi proizvodnjom odeće, najavila je zatvaranje tog proizvodnog pogona zbog poslovnih problema Beneton grupe, kao i otkaze ugovora o radu zaposlenim po osnovu tehnološkog viška. Srbija je samo jedna od zemalja u kojoj poznati brend zatvara svoj pogon, jer je isto to već učinio u Hrvatskoj i Turskoj, o čemu je „Vreme“ i ranije pisalo.
Kompanija je osnovana 2011. godine u Nišu, a njen osnivač i stopostotni vlasnik je Benetton Manufacturing S.R.L.
Prema podacima iz finansijskih izveštaja vidi se da je kompanija 2021. godine ostvarila poslovni prihod od 3,07 milijardi dinara, kao i da su prihodi od prodaje na domaćem tržištu iznosili 252.000 dinara, dok su oni na inostranom iznosili 2,9 milijardi.
Troškovi zarada kompanije su 2021. godine iznosili 180,1 milion dinara.
Iako je kompanija dobro poslovala, na kraju te godine je imala gubitak od nešto više od 25 miliona dinara.
Naredne godine, 2022, poslovni prihod iznosio je 4,02 milijarde dinara.
Ako se pogledaju finansijski izveštaji Benetona, troškovi zarada i naknada zarada te godine su iznosili 189,7 miliona dinara, dok su troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada iznosili 30,7 miliona dinara.
Već naredne godine prihod od prizvoda i usluga Benetona iznosio je ukupno 3,9 milijardi dinara i ceo se odnosio na prihod na inostranom tržištu, a porez na dobitak iznosio je 998.000 dinara.
Za troškove zarada i naknada zarada Beneton je dao 233.4 miliona dinara, dok su troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada iznosili 35,8 miliona dinara.
Džonson elektrik imao prihod od 30 milijardi dinara
Treća firma koja je od početka ove godine najavila otpuštanje radnika, i to njih oko 350, jeste Džonson elektrik (Johnson electric). Firma je osnovana 2013. godine, a proizvodi električnu i elektronsku opremu za motorna vozila.
Podaci APR-a pokazuju da je i ova firma 2021. godine poslovala sa prihodima od 21,11 milijardi dinara, dok ju je porez na dobitak koštao 29,25 miliona dinara.
Na zarade, naknade i ostale lične rashode kompanija je dala 2,66 milijardi dinara.
Naredne, 2022. godine, kompanija je imala još veći prihod, od 28,9 milijardi dinara, što je bio i prihod ostvaren na stranom tržištu. Porez na dobitak Džonson elektrik koštao je 37,6 miliona dinara.
Na zarade, naknade zarada i ostale lične rashode ova firma je dala 3,3 milijarde dinara.
U 2023. godini kompanija je ostvarila prihod od 30, 1 milijardi dinara, dok je njen rashod iste godine bio 28,8 milijardi.
„Vreme“ je ranije pisalo o tome da je Džonson elektrik dobio subvencije od države, ali da je jedan deo tog novca morao i da vrati.
Tri godine nakon što je registrovan u Nišu, Džonson elektrik je potpisao ugovor sa Ministarstvom privrede Srbije prema kojem je trebalo da dobije ukupno 19,2 miliona evra podsticaja, tačnije da proširi proizvodni pogon za proizvodnju elektro motora. Međutim, kompanija na kraju prošle godine državi morala da vrati oko milion evra.
Na sastanku koji je održan sa radnicima ali i predstavnicima sindikata, odlučeno je da se radnici sami prijave za odlazak iz firme, a predstavljeni su im i „socijalni programi“ koji bi mogli da se sprovedu, kao i visina otpremnina za rad.
Izvor: Nova ekonomija
Dan nakon što je Aleksandar Vučić objavio insajdersku informaciju o ceni prodaje NIS-a, akcije MOL-a vinule su se na istorijski maksimum. Investitorima se, kažu stručnjaci, posebno dopalo što će konkurentsko preduzeće otići za „male pare“
„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Zašto svakih nekoliko godina Elektrodistribucija nepogrešivo omane i doda po koju nulu na račun za struju? I zašto se ti propusti svaki put dešavaju u januaru
Prosečna plata u Srbiji iznosi tačno 111.987 dinara, kaže zvanična statistika. Samo što je malo ko zaista i dobija
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
