Beneton, Džonson elektrik i Drakslmajer poslednje su u nizu kompanija koje su odlučile da zatvore svoje pogone u Srbiji. Kako su ove firme do sada poslovale
Od početka ove godine tri firme koje posluju u Srbiji, Beneton, Džonson elektrik i Drekslmajer najavile su otpuštanje radnika. Kriza u automobilskoj, ali i drugim industrijama, nije zaobišla ni Srbiju. Iako godinama posluju pozitivno na stranom tržištu, neke od fabrika moraće da budu ugašene.
Kompanija Drekslmajer (Draxlmaier) Srbija poslednja je koja je saopštila da će, nakon 15 godina od osnivanja u Srbiji, zatvoriti svoju fabriku. U saopštenju kompanije navodi se da ona uvek zavisi od odgovarajućih porudžbina od proizvođača automobila. Tako, uprkos naporima, nisu uspeli da obezbede porudžbine za pogon u Zrenjaninu, pa će nakon razmatranja svih opcija biti primorani da ga zatvore tokom 2026. godine.
Kako su naglasili iz kompanije, zaposlenima će ponuditi odgovarajući socijalni paket.
Kako je poslovao Drakslmajer?
Kompanija Drekslmajer imala je, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u 2022. godini 3.666 zaposlenih.
Ovaj proizvođač komponenti za automobile poslovao je tokom godina pozitivno, pa je tako porez na dobitak te godine iznosio 53,85 miliona dinara, piše Katarina Pantelić u Novoj ekonomiji.
Za zarade, naknade zarada i ostale lične prihode kompanija je dala 4,27 miliona dinara.
U toku 2022. godine prihod od prodaje robe bio je 10,7 milijardi dinara, a prihod od prodaje na domaćem tržištu bio je 74,8 miliona dinara, dok su na inostranom bili 5,69 milijardi.
Drekslmajer je te godine platio porez na dobitak od 27,39 miliona, dok je na poreze i doprinose na zarade i naknade zarada dala 506,2 miliona dinara.
U 2023. godini ova kompanija je imala porez na dohodak od 27,4 miliona dinara, a na zarade, naknade zarada i ostale lične rashode Drekslmajer je dao skoro 4,3 milijarde.
Na zarade, naknade zarada i ostale lične rashode firma je dala 4,29 milijardi dinara te godine.
I iz Benetona najavili otkaze
Kompanija Beneton koja posluje u Nišu i koja se bavi proizvodnjom odeće, najavila je zatvaranje tog proizvodnog pogona zbog poslovnih problema Beneton grupe, kao i otkaze ugovora o radu zaposlenim po osnovu tehnološkog viška. Srbija je samo jedna od zemalja u kojoj poznati brend zatvara svoj pogon, jer je isto to već učinio u Hrvatskoj i Turskoj, o čemu je „Vreme“ i ranije pisalo.
Kompanija je osnovana 2011. godine u Nišu, a njen osnivač i stopostotni vlasnik je Benetton Manufacturing S.R.L.
Prema podacima iz finansijskih izveštaja vidi se da je kompanija 2021. godine ostvarila poslovni prihod od 3,07 milijardi dinara, kao i da su prihodi od prodaje na domaćem tržištu iznosili 252.000 dinara, dok su oni na inostranom iznosili 2,9 milijardi.
Troškovi zarada kompanije su 2021. godine iznosili 180,1 milion dinara.
Iako je kompanija dobro poslovala, na kraju te godine je imala gubitak od nešto više od 25 miliona dinara.
Naredne godine, 2022, poslovni prihod iznosio je 4,02 milijarde dinara.
Ako se pogledaju finansijski izveštaji Benetona, troškovi zarada i naknada zarada te godine su iznosili 189,7 miliona dinara, dok su troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada iznosili 30,7 miliona dinara.
Već naredne godine prihod od prizvoda i usluga Benetona iznosio je ukupno 3,9 milijardi dinara i ceo se odnosio na prihod na inostranom tržištu, a porez na dobitak iznosio je 998.000 dinara.
Za troškove zarada i naknada zarada Beneton je dao 233.4 miliona dinara, dok su troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada iznosili 35,8 miliona dinara.
Džonson elektrik imao prihod od 30 milijardi dinara
Treća firma koja je od početka ove godine najavila otpuštanje radnika, i to njih oko 350, jeste Džonson elektrik (Johnson electric). Firma je osnovana 2013. godine, a proizvodi električnu i elektronsku opremu za motorna vozila.
Podaci APR-a pokazuju da je i ova firma 2021. godine poslovala sa prihodima od 21,11 milijardi dinara, dok ju je porez na dobitak koštao 29,25 miliona dinara.
Na zarade, naknade i ostale lične rashode kompanija je dala 2,66 milijardi dinara.
Naredne, 2022. godine, kompanija je imala još veći prihod, od 28,9 milijardi dinara, što je bio i prihod ostvaren na stranom tržištu. Porez na dobitak Džonson elektrik koštao je 37,6 miliona dinara.
Na zarade, naknade zarada i ostale lične rashode ova firma je dala 3,3 milijarde dinara.
U 2023. godini kompanija je ostvarila prihod od 30, 1 milijardi dinara, dok je njen rashod iste godine bio 28,8 milijardi.
„Vreme“ je ranije pisalo o tome da je Džonson elektrik dobio subvencije od države, ali da je jedan deo tog novca morao i da vrati.
Tri godine nakon što je registrovan u Nišu, Džonson elektrik je potpisao ugovor sa Ministarstvom privrede Srbije prema kojem je trebalo da dobije ukupno 19,2 miliona evra podsticaja, tačnije da proširi proizvodni pogon za proizvodnju elektro motora. Međutim, kompanija na kraju prošle godine državi morala da vrati oko milion evra.
Na sastanku koji je održan sa radnicima ali i predstavnicima sindikata, odlučeno je da se radnici sami prijave za odlazak iz firme, a predstavljeni su im i „socijalni programi“ koji bi mogli da se sprovedu, kao i visina otpremnina za rad.
Izvor: Nova ekonomija
Generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe Dimitri Kerkezes kaže da troškovi za Ekspo u Srbiji iznosi do 1,3 milijarde evra sa sve neophodnom infrastrukturom, i da on ne zna ništa o 18 milijardi koje je Vlada Srbije predočila za ovaj projekat. Naglašava da to nije projekat za nekog pojedinca ili grupu, već za celu naciju
U pokušaju da podstakne posustalu ekonomiju evrozone, Evropska centralna banka u četvrtak je smanjila referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena. Inflacija, koja je godinama bila ključna pretnja, sada prvi put pada ispod ciljanog nivoa, dok trgovinske tenzije i najave carinskih mera iz SAD dodatno komplikuju privredni oporavak
Kako je moguće da kilogram trešanja košta od 1.200 do čak 1.700 dinara u Srbiji? I ko to sebi može da priušti
Posle višemesečne potražnje koja je nadmašivala ponudu, potrošači će uskoro ponovo moći da kupe Plazmu bez ograničenja
Zoranu Đeriću stigao je račun od tačno 111.277 dinara za prelazak sa monofazne na trofaznu struju u vikendici od pedesetak kvadrata. I to iako je vikendica par metara od bandere
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
