Srbija je u momentu velikih protesta i blokada u zemlji odlučila da više od tri puta proširi emisije državnih hartija od vrednosti i zaduži se na tržištu preko dinarskih desetoipogodišnjih obveznica. Razlog tome je, prema Upravi za javni dug, bilo veliko interesovanje investitora koje je iskazano na prvoj aukciji u januaru kada se država zadužila 111,3 milijarde dinara. Pre nekoliko dana vlast se zadužila još 25,15 milijardi dinara, ali nije ispunila prostor koji je sebi ostavila do proširenja od 180 milijardi evra. Ali ako je suditi prema bankarima, prostora će biti u narednim mesecima, jer nas očekuje još emisija, piše Aleksandra Nenadović u Novoj ekonomiji.
Prema originalnom planu Srbija je imala planirani obim prodaje od 20 i 30 milijardi dinara na aukcijama u januaru i martu. Međutim, već u januaru ona je emitovala 120 milijardi dinara obveznica, od čega je prodala 111,3 milijarde, da bi onda dodala još 68,7 milijardi pred martovsku aukciju. Tada je uspela da proda 25,15 milijardi. Tako se proširenje obima emisije na 180 milijardi dinara desilo u trenutku kada je zemlja već tri meseca u političkim previranjima sa mnogim blokadama i štrajkovima.
Ovo nije sve od zaduženja koja nas očekuju u ovoj godini, jer analitičari Erste gupe najavljuju „aktivnosti refinansiranja koje treba da ostanu relativno dobro diversifikovane, uključujući emisiju evroobveznica (do dve milijarde evra), domaće emisije (do 2,1 milijarde evra) i zajmove iz komercijalnih izvora (do 3,1 milijarde evra)“.
Da bi bilo jasno, aukcije i emisije obveznica su prodaja hartije od vrednosti kojima se država zadužuje. Po isteku zaduživanja, onaj ko je emitovao dug, mora i da vrati celokupnu uzajmljenu sumu, osim što isplaćuje i kuponske stope (kamate) u međuvremenu.
Zaduživanje u dinarima
Podstakunit donekle apetitom investitora zbog dobijanja investicionog kreditnog rejtinga od jedne agencije, Ministarstvo finansija donelo je još jednu odluku koja je možda zbunjujuća – da se zaduži u dinarima, u trenutku kada su kamate za zaduženja u evrima mnogo niže.
„Pretpostavljam da to ima malo veze i sa očekivanjima, na relaciji Narodna banka Srbije (NBS) i Ministarstvo finansija da bi povukli deo dinara sa tržišta i da malo zaustave inflaciju, a jedan od mehanizama je da neko vreme to (dinare) malo povučete da ne bi otišlo na drugu stranu u potrošnju, a da država onda to usmerava, nadam se, u dobre projekte,“ kaže Vladimir Vasić, finansijski konsultant i dodaje da on samo može da pretpostavlja da je to razlog.
Inflacija u Srbiji je uporna, a NBS nije spuštala kamatne stope od septembra prošle godine upravo navodeći rast cena kao problem, uz geopolitiku. U februaru, rast cena je bio na 4,5 odsto, na gornjoj granici cilja centralne banke, ali je oko tog nivoa već duže vreme.
Brokeri koji prate dešavanja na tržištima hartija od vrednosti kažu za Novu Ekonomiju da za proširenje emisije u nezgodnom političkom trenutku mogu biti tri „krivca“.
„Razlozi iza proširenja mogu biti brojni poput – povećana potreba za finansiranjem (veći izdaci od planiranih), refinansiranja postojeceg duga i ako država očekuje neku ekonomsku neizvesnost pa želi da iskoristi priliku da se zaduži pre krize“, kaže Mihailo Đurđević, investicioni analitičar u kompaniji Senzal Capital.
Veliki pritisci na budžet
Veći izdaci od planiranih su takođe brojni u Srbiji u ovom trenutku. Pritisci na budžet idu od zahteva studenata u blokadi za povećanjem školarina, ali i poljoprivrednika. Finansijski pritisci mogu biti i sankcije NIS-u, problem sa Kostolcem, uvoz struje zbog lošeg poslovanja EPS-a. Svi ovi činioci su novi za budžet. Postojeći dugovi su takođe visoki i najveći deo otplate odlazi upravo na kamate koje se plaćaju na zaduženja, tako da je zanavljanje dugova praktično rešenje. Kriza u zemlji traje više od dva meseca u obliku blokada i protesta, studenata, ali i građana. Ova kriza se samo produbljivala u tom periodu.
Pojedini ekonomisti su ukazali i na to da zaduživanje u dinarima trenutno nije povoljno kao ono u evrima, jer su kamate u Evropi niže od onih u Srbiji.
„Svaka emisija ima smisla ukoliko možete da postignete bar 0,5 odsto povoljnije uslove nego u prethodnim zaduživanjima. Euribor polako pada bez obzira na to što to direktno utiče na našu ponudu i tražnju dinara, onda ima smisla – i ja bih to uradio ako u tom trenutku mogu da zamenim skuplji dug sa onim koji je u tom trenutku povoljniji. Kao neka vrsta zanavljanja duga“, kaže Vasić i dodaje da možda nismo uspeli da uštedimo na troškovima kamate ali je bitno da uspemo da taj novac dobro iskoristimo „da ne ode u potrošnju“.
Šta investitorima govori podatak da u vreme širih nemira u Srbiji, Ministarstvo finansija odlučuje da proširi emisiju koju je planiralo i zaduži se više od tri puta nego što su prvobitno želeli?
Vasić kaže da kada vidite da dolaze oblaci malo ćete da smanjite apetite, te da je to prirodna reakcija investitora. On objašnjava i da država sa svoje strane traži trenutak kada će da emituje dug upravo iz tog razloga.
Predviđeno smirivanje situacije nakon rešenja političke krize
Iz Erste grupe smatraju da je prva aukcija u januaru bila uspešna jer je učešće stranaca u dinarskim papirima skočilo sa 15,8 odsto u decembru 2024. na 18,3 odsto u januaru 2025. godine, što je povećanje od oko 200 miliona evra.
„Međutim, zbog globalnih i lokalnih geopolitičkih tenzija, kao i kretanja referentnih vrednosti, prinosi su u međuvremenu porasli. Potvrda o nevoljnosti investitora da povećaju svoju izloženost stigla je na aukciji u martu kada je Ministarstvo finansija uspelo da izda samo polovinu planiranog iznosa“, navode iz ove bankarske grupe. Oni veruju da će se situacija smiriti po rešenju političke neizvesnosti.
Milko Štimac, konsultant za organizaciju tržišta kapitala, kaže da investitori pažljivo prate situaciju, naročito oni koji ulažu u državne obveznice. Kako objašnjava, lako je kupovati obveznice Nemačke ili neke druge države jer sve i da se dese protesti, ili bilo koja druga politička dešavanja, znate da će Vlada biti stabilna i da će odgovoriti na svoje obaveze.
„Kod zemalja koje su izašle iz tranzicije, gde se ustanove političkog, društvenog, pa i ekonomskog sistema nisu učvrstile, tu morate da budete jako oprezni. U ovom trenutku u Srbiji nije čudo što je interesovanje investitora zamrlo. Ali i proširenje obima mnogo govori investitorima, jer ako im prvo nudite 50 milijardi, a potom 180 milijardi ja radije ne bih kupovao.
Javni dug je trenutno na 44,2 odsto bruto domaćeg proizvoda prema izveštaju iz januara. Ipak, Međunarodni monetarni fond koji je trenutno u savetodavnom aranžmanu sa Srbijom, ne smatra da će i ako se neznatno koriguje rast privrede, to uticati u značajnoj meri na javni dug.
„MMF je usred nove runde izrade globalnog kruga prognoza. Nove prognoze za zemlje, uključujući i Srbiju, biće objavljene 22. aprila ili oko tog datuma. U ovom trenutku ne očekujemo da će moguća manja prilagođavanja prognoze rasta uticati na silaznu putanju javnog duga u Srbiji“, rekao je stalni predstavnik MMF-a za Srbiju, Lev Ratnovski.
Izvor: Nova ekonomija
