Ugovorom iz 2016. godine je Džonson elektrik trebalo i da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali su se stvari vremenom promenile. Pre samo nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo je predlog za sporazumni raskid ugovora o radu
Kompanija Džonson elektrik (Johnson electric) registrovana je u Srbiji od 2013. godine. Tri godine nakon što je registrovan u Nišu, Džonson elektrik je potpisao ugovor sa Ministarstvom privrede Srbije prema kojem je trebalo da dobije ukupno 19,2 miliona evra podsticaja, tačnije da proširi proizvodni pogon za proizvodnju elektro motora. Međutim, vreme će pokazati da je kompanija na kraju prošle godine državi morala da vrati deo novca, piše Katarina Pantelić u Novoj ekonomiji.
Ugovorom iz 2016. godine je Džonson elektrik trebalo i da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali su se stvari vremenom promenile. Pre samo nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo je predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Iz sindikata „Sloga“ Vladimir Jevtić potvrđuje za Novu ekonomiju da su radnici sporadično pozivani na sastanak, ali, kako kaže nema informacije o tome koliko ih je.
„U narednih desetak dana ćemo više znati o svemu tome. Znamo da se moraju ispoštovati zakonske obaveze i isplatiti otpremnine radnicima u skladu sa zakonom“, kaže Jevtić.
Napominje da sindikat ima korektan odnos sa menadžmentom kompanije kao i da za sada nema precizne informacije o otpuštanju radnika.
Napomenuo je i da je sindikat pripremio mere koje će zahtevati od poslodavca ukoliko dođe do otpuštanja.
„To je socijalni program uz isplatu adekvatnih otpremnina, kao i da se detaljno sagleda socijalna karta radnika, uz punu zaštitu socijalno ugroženih kategorija (samohrane majke, očevi i slično)“, kazao je on.
Vest da će oko 300 radnika biti otpušteno, pojavila se pre nekoliko dana u medijima.
Ovo možda nije ni tako slučajno, jer je kompanija godinama, kako saznaje Nova ekonomija, menjala ugovor sa Ministarstvom privrede, a poslednji put decembra 2024. U izmenjenom ugovoru stoji da se kompanija Džonson elektrik obratila Ministarstvu privrede sa zahtevom za promenu ugovornih obaveza i održavanja ukupnog broja zaposlenih „usled promenjenih okolnosti“.
Džonson elektrik se ovim ugovorom obavezao da od 31. decembra 2022. godine do 31. decembra 2027. neće smanjivati broj zaposlenih ispod 1.550 i da će tokom istog tog perioda svakom zaposlenom redovno isplaćivati zaradu u visini minimalne cene rada utvrđene u skladu sa Zakonom o radu uvećanu za najmanje 20 odsto.
Ovim ugovorom su se obavezali i da u navedenom periodu neće smanjivati vrednost osnovnih sredstava dostignutu realizacijom investicionog projekta.
Takođe, ugovorne strane su dogovorile i da na osnovu Ugovora o dodeli sredstava, Džonson elektrik vrati, najkasnije do 31. decembra 2024. godine do sada isplaćena sredstva u iznosu od 965.766 evra.
Kako je do ovoga došlo?
Kada je 2016. godine Džonson elektrik zaključio ugovor sa državom Srbijom, odnosno Ministarstvom privrede, imao je 354 radnika koja su bila zaposlena na neodređeno vreme i 203 na određeno, koje je takođe trebalo zaposliti „za stalno“.
Prvobitnim ugovorom je kompaniji odobreno 19,2 miliona evra podsticaja, namenjena za proširenje proizvodnog pogona za proizvodnju elektro motora koji imaju primenu u automobilskoj industriji i drugim granama industrije. Najmanje 2.400 novih radnika je trebalo da dobije posao na neodređeno vreme u narednih pet godina (do 2021. godine), dok bi nakon realizacije projekta kompanija trebalo da ima najmanje 3.400 zaposlenih „za stalno“.
Takođe, subvencije u iznosu od 19,2 miliona evra trebalo je da budu isplaćene preduzeću u četiri jednake rate koje bi iznosile po 4,8 miliona evra.
Prva rata bi, kako se navodi u prvobitnom ugovoru, bila isplaćena u 2017. godini nakon što bi kompanija imala dokaz da ima 400 novih radnika, druga u 2018. godini kada bi imala 1.000 novih radnika, treća u 2019. godini kada bi imala 1.600 radnika i četvrta u 2020. godini kada bi imala ukupno 2.400 radnika.
Nakon ovog ugovora potpisan je drugi 2020. godine u kojem se navodi da je Džonson elektrik 30. januara 2020. godine obratio Ministarstvu privrede sa zahtevom da zaključe „Aneks 1“ ugovora, kako bi se promenila dinamika isplate druge treće i četvrte tranše sredstava podsticaja.
Aneks je zaključen i u njemu se pomeraju rokovi za zaposlenje radnika ( do 2022. godine), ali i datumi isplate rata subvencija.
Umesto da druga rata bude isplaćena u 2018, dogovoreno je da bude isplaćena u 2020. godini, treća u 2021, a četvrta u 2022. godini.
Ni to nije ispunjeno, sa 3.400 spali na 1.400 radnika
Međutim, sudeći po ugovorima, ni ovaj aneks nije bio dovoljan, pa je nakon njega ugovor menjan još dva puta.
Godine 2021. ponovo je sačinjen još jedan Aneks ugovora, drugi po redu. Ovoga puta povod za to bila je odredba koja se ticala smanjenja obaveze zapošljavanja radnika.
Tako su se u ugovoru umesto „najmanje 2.400“ radnika, našle reči koje su zamenjene sa „najmanje 1.220“ radnika. Tako je dogovoreno da nakon realizacije investicionog projekta Džonson elektrik ukupno zaposli najmanje 2.200 zaposlenih na neodređeno vreme.
Tada je ponovo promenjena i visina i dinamika isplate sredstava. Tako je Džonson elektriku isplaćena samo polovina sredstava odnosno 9,6 miliona evra (jedna u 2017. godini, a druga u 2020. godini). Ovim aneksom se Džonson elektrik obavezao da će realizovati Investicioni projekat do kraja 2022. godine i dostaviti Ministarstvu izveštaj nezavisnog revizora, nakon realizacije investicionog projekta, o ispunjenosti svih obaveza koje su utvrđene ugovorom.
To je značilo da je Džonson elektrik trebalo po novim pravilima da uloži u osnovna sredstva u iznosu od najmanje 50 miliona evra i zaposli najmanje 1.220 novih radnika na neodređeno vreme.
Prošle, 2024. godine, tačnije 5. decembra, Džonson elektrik se obratio Ministarstvu privrede sa zahtevom za promenu ugovornih obaveza i održavanja ukupnog broja zaposlenih „usled promenjenih okolnosti“.
Savet za ekonomski razvoj je doneo na svojoj sednici 29. oktobra 2024. godine odluku da firma i ministarstvo potpišu Ugovor o međusobnom regulisanju prava i obaveza iz ugovora koji su pre toga potpisali. Tim najnovijim ugovorom se precizira broj zaposlenih koji je Džonson elektrik u obavezi da održava tokom perioda garantovanog ulaganja i zaposlenosti.
Džonson elektrik se ovim ugovorom obavezao da od 31. decembra 2022. godine do 31. decembra 2027. neće smanjivati broj zaposlenih ispod 1.550 i da će tokom istog tog perioda svakom zaposlenom redovno isplaćivati zaradu u visini minimalne cene rada utvrđene u skladu sa Zakonom o radu uvećanu za najmanje 20 odsto.
Ovim ugovorom su se obavezali i da u navedenom periodu neće smanjivati vrednost osnovnih sredstava dostignutu realizacijom investicionog projekta.
Takođe, ugovorne strane su dogovorile i da na osnovu Ugovora o dodeli sredstava, Džonson elektrik vrati, najkasnije do 31. decembra 2024. godine do sada isplaćena sredstva u iznosu od 965.766 evra.
Fabrika Džonson elektrik, prema podacima Agencije za privedne registre je u 2023. godini imala 2.412 zaposlenih i poslovni prihod od 254,6 miliona evra.
Kurirske službe lepo zarađuju u Srbiji - ukupno 320 miliona evra za godinu dana. Šta je sa njihovim obavezama? Jer, mnogi potrošači se žale na nepravilnosti u radu, a ne znaju kome da se obrate
Aleksandar Vučić je rekao da trenutno njaviše razmišlja o ekonomskom napretku Srbije i da mu je najveća briga cena nafte. Režimski tabloidi su ovu izjavu preneli uz naslove o „nadljudskoj borbi“ predsednika
Stan koji je pre deset godina vredeo 70.000 evra, danas se u Beogradu prodaje za više od 200.000. To je uslovilo povećanje broja prevremenih otplata „starih kredita“ za stan
Mađarska niskotarifna avio-kompanija Viz er zatražila je dijalog sa državnim institucijama nakon što je Direktoratu civilnog vazduhoplovstva predala više od 21.000 potpisa građana za očuvanje baze u Beogradu
U toku su promene u energetskim uslugama za domaćinstva. EDS najavljuje aplikaciju za merenje potrošnje struje iz sata u sat, a Beogradske elektrane će naplaćivati grejanje u zavisnosti od vremenskih uslova i hladnoće zime. Sve to bi moglo da dovede do promena u visini računa
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
