Devet godina nakon što je Industrija mašina i traktora otpustila poslednjih 350 radnika, zaustavila kompletnu proizvodnju i stavila ključ u bravu, zemljište na kojem se nekada pravio najpopularniji traktor na Balkanu pronašlo je novu namenu.
Na prostoru od 36 hektara, prema Planu detaljne regulacije koji je i dalje na uvidu javnosti, planirana je gradnja kompleksa zgrada „Green line“. Luksuzni kompleks imaće četiri kule, od kojih je jedna visine do „do 160 metara“, piše portal Gradnja. Investitor je firma „ABL Solvent“, čiji je vlasnik Davor Macura. U stoprocentnom vlasništvu ovog biznismena je i „Alta pay grupa“, većinski vlasnik Alta banke Beograd.
Jovanović: Oštećen budžet grada
Država je nedavno usvojila izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima je ukinuta naplata konverzije iz prava korišćenja u pravo svojine nad zemljištem iz stečajnog postupka ili privatizacije. Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović kaže da je kupovinom imovine IMT za 70,8 miliona evra, kupac „ABL Solvent“ stekao je samo pravo korišćenja nad 33 hektara zemljišta na Novom Beogradu, koje mu je, međutim, sada upisano kao pravo svojine, bez ikakve dodatne naknade.
„Prisvajanje zemljišta IMT višestruko ispod tržišne cene predstavlja najveći udar na Beograd i njegov budžet još od privatizacije PKB“, naveo je Jovanović u pisanoj izjavi.
Jovanović napominje da je, imajući u vidu da hektar građevinskog zemljišta na Novom Beogradu vredi najmanje 10 miliona evra, jasno da se radi o ekstraprofitu za kupca, a gubitku za beogradski budžet, u koji su se slivala sredstva od konverzije, od najmanje 260 miliona evra.
„Za ovaj iznos mogli su se u Beogradu izgraditi svi nedostajući vrtići, škole i parkovi, pa apelujem na institucije, struku, javnost i sve političke aktere da se spreči ovaj direktan udar na Beograd“, rekao je Jovanović.
Direktor Centra za lokalnu samoupravu je još prošle godine govorio o tome da smatra da je osnovni motiv za aktuelnu vlast da ukine obavezu konverzije upravo zemljište bivše fabrike IMT.
On je tada pozvao sve nadležne organe i sve aktere u javnom prostoru da istraže ko zaista stoji iza firme „ABL Solvent“, koja je kupila nekretnine iz stečajne mase IMT i koja će po novom zakonu moći nesmetano i bez tržišne nadoknade da gradi na više desetina hektara najvrednijeg gradskog zemljišta.
Voice: Gubitaš kupio vrednu imovnu
„ABL Solvent“ je imovinu nekadašnjeg jugoslovenskog giganta kupio 2021. godine za 70,6 miliona evra. Kako je tada pisao vojvođanski istraživački portal „Voice“, ova firma je obavila kupovinu uprkos tome što je, prema podacima Agencije za privredne registre, u prethodnoj 2020. godini ostvarila finansijski gubitak od 14,4 miliona dinara.
„Reč je o firmi koja nije imala nikakvih poslovnih prihoda iz svog poslovanja, nego je jedini prihod u poslovnoj godini od 182.000 dinara ostvarila od dotacija i premija. Ipak, ovo preduzeće je u stečajnom postupku fabrike IMT, kupilo atraktivno građevinsko zemljište za 70,6 miliona evra, i to tako što je za ceo iznos dobilo kredite od AIK banke Miodraga Kostića“, preneo je ovaj portal. Međutim, dug prema AIK banci ova firma je vratila za mesec dana.
„U javnosti malo poznata kompanija 2020. godinu završila je s gubitkom da bi već 2021. ostvarila značajnu dobit – 5,3 milijarde dinara. I dalje nije poznato čime se ova firma tačno bavi budući da, osim šifre delatnosti (ostale nepomenute finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova), nema dostupnih informacija o njenom poslovanju i portfoliju“, piše „Voice“.
Isti portal piše i da je, u aprilu naredne godine, „ABL Solvent“, kupio i ostatak kompleksa placa bivšeg IMT-a, „imovine vredne 1,82 milijardu evra za 51 milion evra, i to preko Agencije za osiguranje depozita“.
Sumnjiva kupovina, dobro poznat vlasnik
„Voice“ navodi da je postupak prodaje velikog paketa potraživanja banaka okončan u aprilu 2021. godine, „daleko od očiju javnosti i u najmanju ruku na lukav način“.
„Na tenderu je zapravo pobedio Alta pay. Međutim, kada je Alta pay proglašen najboljim ponuđačem – povukao se. Nakon toga, izabran je ABL Solvent kao drugoplasirani ponuđač. Njegova je ponuda bila oko 15 miliona evra niža od ponude firme Alta pay. Tu cenu je firma bez kapitala – ABL Solvent platila tako što je dobila kredit od Alta banke i od AIK Banke“, piše „Voice“.
Na sajtu Company Wall jasno se vidi da „Alta pay“, Alta banka i „ABL Solvent“ dele istog vlasnika – Davora Macuru. Prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre, u avgustu 2021. godine, vlasnik Alta banke Davor Macura je postao vlasnik i ABL Solventa, samo nekoliko meseci nakon pomenutog tendera okončanog u aprilu.
Prema istraživanju ovog istraživačkog portala, firma „ABL Solvent“ je u 2022. godini bila vlasnik još 107 objekata i parcela širom Srbije.
Inače, Davor Macura je upisan kao vlasnik ukupno 15 kompanija. Njegovo ime se često povezuje sa Srpskom naprednom strankom, a BIRN je nedavno pisao o povezanosti Macure, Milana Radoičića, Nikole Petrovića i supruge Zvonka Veselinovića. Naime, kako je otkrio BIRN, Milan Radoičić, neformalni vođa severnog dela Kosova, Nikola Petrović, kum predsednika Srbije, i supruga Radoičićevog kuma Zvonka Veselinovića stiču nove vredne nekretnine na prestižnoj lokaciji u Beogradu. Na dedinjskim parcelama Radoičića i Veselinovićeve supruge u izgradnji su luksuzne vile, a zajednički imenitelj za sve te nepokretnosti je upravo Davor Macura, vlasnik Alta banke.
„Green line“: Novih 5000 stanova
Kompleks koji bi trebalo da se gradi na zemljištu nekadašnjeg IMT-a bi, prema dokumentaciji, trebalo da sadrži 5000 stanova za 13 500 ljudi.
Bruto razvijena građevinska površina stanovanja iznosi 587.000 kvadrata, a komercijalnih sadržaja 45.000 kvadrata, piše Nova ekonomija.
Prostor između ulica Jurija Gagarina i Zemunske (sada Egipatske) na Novom Beogradu je podeljen na: saobraćajnice, površine za infrastrukturne objekte i komplekse, zelene površine, površine za objekte i komplekse javnih službi, mešovite gradske centre i površine za komercijalne sadržaje, a predviđena je gradnja u šest blokova.
Kako je navedeno, arhitekte iz biroa Zap su se odlučile da uže, ali više objekte (do 64 metra), postave po obodu i po unutrašnjoj zoni blokova, dok su duži, ali niži objekti (do 32 metra), pozicionirani tako da formiraju unutrašnja dvorišta, sa parkovskim mikrocelinama, koje će biti međusobno povezane manjim prolazima.
Blok 3 ima tri manje poslovne kule (visine između 112 i 120 metara), dok će prema planu blok 4, koji gleda na ulicu Jurija Gagarina, imati glavnu poslovnu kulu, visine do 160 metara.
U okviru ovog kompleksa planirane su dve lokacije za objekte predškolskih ustanova, maksimalnog kapaciteta 270 korisnika, kao i tri depandansa predškolskih ustanova.
Planirana i je jedna lokacija za objekte osnovne škole, kapaciteta 1.200 učenika u bloku 3, sa radom u jednoj smeni (40 odeljenja), a u planu su i ustanove socijalne zaštite i kulture.
Javni uvid u Plan traje do 3. jula, svakog radnog dana od 9 do 18 časova, u zgradi Gradske uprave grada Beograda, a moguć je i na sajtu Grada Beograda.
