Propisima u Srbiji nisu predviđeni limiti u iznosima koje građani Srbije mogu da primaju od rodbine i prijatelja iz inostranstva. U proteklih deset godina na ovaj način u Srbiju se slilo 34,9 milijardi evra. Vlasnik jedne kragujevačke menjačnice, koja je umrežena u sistem za međunarodni transfer novca, Zoran Milovanović kaže da dnevno obradi pet do deset uplata iz inostranstva
Sa svojom platom kad odbije rate kredita i račune, ostaje tek za hranu, govori Vesna Maksimović iz Kragujevca, zaposlena u biblioteci Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, piše Radio Slobodna Evropa (RSE). U pomoć joj uskače ćerka koja živi u Francuskoj i šalje joj novac za odlazak na more ili put kod nje u Francusku.
U gradu u kom živi, prosečna neto plata prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosi 88.700 dinara, što je oko 750 evra. To je ispod republičkog proseka.
Objašnjava da kada je pre šest-sedam godina uzela kredite za stan, oba kredita su iznosila trećinu plate, sada je to izašlo na polovinu plate, tako da ćerka mora da dodaje.
Ona je među hiljadama građana u Srbiji kojima stižu doznake iz inostranstva. Prema podacima Narodne banke Srbije, vrednost tih doznaka je u 2023. premašila ukupnu vrednost stranih investicija.
Najviše doznaka za starije
Vlasnik jedne kragujevačke menjačnice, koja je umrežena u sistem za međunarodni transfer novca, Zoran Milovanović kaže da dnevno obradi pet do deset uplata iz inostranstva.
„Stižu iz celog sveta, a najviše iz Nemačke, Austrije, Amerike i Italije. Transferi se kreću od 100-200 evra do hiljadu“, kaže Milovanović.
Dodaje da su ljudi koji primaju novac uglavnom starije dobi.
U proteklih deset godina na ovaj način u Srbiju se slilo 34,9 milijardi evra. Od 2014. zaključno sa 2023. prema podacima NBS, strane investicije u Srbiji bile su veće od doznaka iz inostranstva samo 2019. i 2021. godine.
Propisima u Srbiji nisu predviđeni limiti u iznosima koje građani Srbije mogu da primaju od rodbine i prijatelja iz inostranstva.
Međutim, kako navode u Narodnoj banci Srbije, ukoliko je reč o sredstvima preko 10.000 evra mesečno, „ona se mogu preneti po osnovu ugovora o poklonu ili nasledstva, uz posebne procedure“.
Visok udeo doznaka iz inostranstva
Doznake iz inostranstva, navode u NBS, čine oko osam odsto bruto domaćeg proizvoda.
Za ekonomistu Sašu Đogovića, to je „izuzetno visok udeo“ i kaže da razlog za finansijskom pomoći iz inostranstva leži u visokoj inflaciji i smanjenoj kupovnoj moći građana u Srbiji.
To da su doznake iz inostranstva veće od stranih investicija, prema Đogoviću, govori o tome kakve su investicije u Srbiji.
„Struktura investicija nije baš povoljna. Veći deo tih investicija traži jeftiniju radnu snagu“, navodi Đogović.
Objašnjava da ako se kroz investicije proizvode jeftiniji proizvodi, onda i troškovi za radnu snagu treba da budu niži. To dovodi do toga da investicije ne omogućavaju ili su dosta ograničene u stvaranju prostora za dodatno povećavanje zarada, samim tim i životnog standarda stanovništva, kaže on.
Kućni budžet i „dve udarne tačke”
Po kućni budžet „dve udarne tačke”, kaže Đogović jesu hrana i režije.
„Preko 50 odsto kućnog prihoda prosečnog domaćinstva odlazi upravo na zadovoljavanje tih potreba. A tu su bili najveći udari na cene u ovom nekom proteklom periodu, posebno 2022. i 2023. godine“, kaže Đogović.
Srbija je 2023. počela sa zvaničnom stopom inflacije od 15,8 odsto a završila sa upola manje, odnosno osam odsto.
Međutim, hrana koja sa stanovanjem i režijama čini najveći deo potrošačke korpe beležila je rast cena koji je bio i preko 30 odsto.
Od prosečne neto plate u decembru 2023, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, nije se mogla pokriti vrednost prosečne potrošačke korpe gotovo u svim gradovima osim u Beogradu.
Prvu nuklearnu elektranu Srbija bi mogla da dobije posle 2040. godine, a u godinama pred nama naša zemlja mora da bude spremna u institucionalnom, regulatornom i stručnom smislu za izbor tehnologije, istakla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović
Struja će poskupeti na jesen, a ni pelet više nije povoljan. Stručnjaci sve više apeluju da domaćinstva ulože u izolaciju, da bi kroz par godina imali osetno povoljnije grejanje
Od juče popodne u prekidu je saobraćaj na niškoj pruzi i vozovi ne saobraćaju
Naftna industrija Srbije završila je prvih šest meseci 2026. sa značajno boljim rezultatom nego lane. Prodao je 29 odsto manje avio goriva zbog uvođenja sankcija, navodi se u izveštaju. Broj zaposlenih smanjen je za 400
Iako za dva zanimanja postiji prava jagma u Srbiji i poslodavci ne štede novac da te radnike plate, prosto ih nema dovoljno
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
