Koliko građana Srbije prima maksimalnu penziju od preko 230.000 dinara, a koliko ima onih koji primaju ispod 30.000 dinara?
Prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), u Srbiji trenutno prima penziju nešto više od 1,65 miliona građana. Većina penzionera – oko 59 odsto – ima mesečna primanja do visine prosečne penzije, koja iznosi nešto više od 50.000 dinara.
Najniža zakonska penzija, nakon poslednjih usklađivanja početkom 2026. godine, iznosi 31.092 dinara za penzionere iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti, dok je najniža poljoprivredna penzija oko 24.443 dinara.
Uprkos tim korekcijama, najnižu penziju u Srbiji prima više od 300.000 penzionera, što čini značajan deo ukupne penzionerske populacije.
U toj grupi dominiraju poljoprivredni penzioneri, ali i veliki broj bivših zaposlenih sa niskim zaradama ili nepunim radnim stažom, zbog čega su njihova primanja često ispod granice rizika od siromaštva.
Na drugom kraju nalazi se mali broj penzionera sa najvišim primanjima. Prema podacima Fonda PIO, svega 72 osobe u Srbiji ostvaruju maksimalnu penziju od 230.145 dinara mesečno, dok penzije veće od 100.000 dinara prima oko 5,2 odsto penzionera.
Ovi podaci ukazuju na izražene razlike između najnižih i najviših penzija, ali i na duboke socijalne nejednakosti unutar penzionog sistema.
Iako bi visina penzije, u teoriji, trebalo da zavisi od dužine radnog staža i visine uplata doprinosa, zakon propisuje jasna ograničenja.
Zakon o PIO predviđa da lični koeficijent za obračun penzije ne može biti viši od 3,8, dok se u obzir uzima najviše 45 godina staža. Zbog toga je najviša penzija zakonski ograničena i, prema članu 78. Zakona o PIO, ne može preći 286.368,57 dinara mesečno, bez obzira na visinu uplata tokom radnog veka.
Fond PIO ovakva ograničenja obrazlaže potrebom da se očuva održivost i stabilnost penzijskog sistema, dok kritičari i deo korisnika upozoravaju da takav model ne uvažava u potpunosti individualne doprinose i realna očekivanja onih koji su decenijama uplaćivali najviše iznose.
Ako svim punoletnim građanima Srbije iz Akcionarskog fonda 22. septembra sleduje po 6.000 dinara, a isto toliko sleduje i vlasnicima sedam besplatno dobijenih akcija ovog fonda, koliko će dobiti oni koji su vlasnici 35, 49 ili 168 akcija ovog Fonda?
Ko je odgovoran za ukidanje američkih carina Srbiji?
Advokat Srbina Ljubiše Karovića koji je zamalo ispao iz aviona Rajanera za RTS kaže da misli da zna kako je došlo do incidenta i da postoji i odgovornost Boinga i Dženeral elektrika
Nafta je premašila 100 dolara po barelu prvi put od maja ove godine, sa novim sukobima na Bliskom istoku. Za to vreme, i Srbija je u problemu, pa opet troši rezerve i povećava cenu goriva
Energetika je u središtu strateškog dijaloga Srbije i SAD. Očekuju se nove investicije i tehnološka saradnja. Stručnjaci ocenjuju da bi to moglo da nam donese neku korist, ali i da nametne nove geopolitičke izbore
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
