Kompanije Viza i Masterkard platiće ukupno 167,5 miliona dolara kako bi rešili grupnu tužbu kojom su optuženi za zaveru
Viza i Masterkard su optuženi jer su održavali visoke naknade za pristup nezavisnim bankomatima, a nagodbu sada treba da odobri sudija u Vašingtonu, piše Gardijan. Prema sporazumu, novac bi bio isplaćen milionima vlasnika kartica kojima su naplaćene naknade za podizanje gotovine na nezavisnim bankomatima koji nisu u vlasništvu banaka.
Viza će u fond za nagodbu uplatiti oko 88,8 miliona dolara, a Masterkard oko 78,7 miliona. Novac će biti podeljen onima koji su te transakcije obavljali od oktobra 2007. godine, prenosi Index. Advokati tužilaca su u sudskom podnesku nagodbu nazvali „izvrsnim rezultatom, s obzirom na rizike daljnjeg progona“, a najavili su da će od suda zatražiti do 30 odsto fonda, što je više od 50 miliona dolara, za pokrivanje sudskih troškova.
Tužba je podignuta još 2011. godine, kada su potrošači osporili pravila Vize i Masterkarda koja su sprečavala nezavisne operatere bankomata da ponude niže cene svojih usluga. Obe kompanije su negirale bilo kakve nepravilnosti. Ovo je jedan od tri povezana slučaja na saveznom sudu u Vašingtonu. Prošle godine su Viza i Masterkard pristali da plate 197,5 miliona dolara za rešavanje sličnih zahteva druge grupe korisnika, koji su tvrdili da su im prekomerno naplaćene naknade na bankomatima kojima upravljaju banke. Nekoliko banaka je 2021. pristalo da plati 66 miliona dolara u sklopu nagodbi u istom sporu.
Treća tužba, koju su pokrenuli nezavisni vlasnici i operateri bankomata, još čeka rešenje u istom sudu, a u međuvremenu se Viza suočava i sa drugim antimonopolskim tužbama, uključujući i onu Ministarstva pravosuđa, koje optužuje kompaniju za ilegalnu monopolizaciju američkog tržišta debitnih kartica.
Izvor: FoNet
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Nakon ranijih skandala zbog kršenja radničkih prava, u zrenjaninskoj fabrici Linglong primenjuju nove metode pritisaka na radnike. Na udaru su sada radnici iz Bangladeša koji su se usudili da prijave zloupotrebe
Dan nakon što je Aleksandar Vučić objavio insajdersku informaciju o ceni prodaje NIS-a, akcije MOL-a vinule su se na istorijski maksimum. Investitorima se, kažu stručnjaci, posebno dopalo što će konkurentsko preduzeće otići za „male pare“
„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Zašto svakih nekoliko godina Elektrodistribucija nepogrešivo omane i doda po koju nulu na račun za struju? I zašto se ti propusti svaki put dešavaju u januaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
