Građni su sve češće prinuđeni da uzimaju kredite i to one najskuplje - keš kredite. Uprkos pričama o zlatnom srpskom dobu, primanja često ne mogu da pokriju životne troškove
U Srbiji je i ove godine kreditno zaduživanje građana poraslo, delom i zbog toga što je Narodna banka Srbije (NBS) spuštala kamatne stope i najavila novi zakon koji će zaštiti korisnike kredita.
Upućeni ipak tvrde da plate nisu ni izbliza rasle toliko da bi se većom kupovnom moći građana opravdao pojačan tempo zaduživanja. A podaci institucija ukazuju da najbrže raste zaduživanje kroz keš kredite, najskuplje bankarske proizvode usmerene na tekuću potrošnju, piše Nova ekonomija.
„Najtačnije je u stvari da mi ne zarađujemo dovoljno da nam momenat zaduživanja bude usputna, izborna stvar. I zato je tačna izjava da se građani obraćaju bankama za pomoć. Ne zarađujemo dovoljno da za svoju egzistenciju rešimo sve želje i potrebe, a sa druge strane ne razumemo dovoljno finansijski momenat zaduživanja – pa mu se olako prepuštamo“, smatra Dušan Uzelac, osnivač portala Kamatica.
Sagovornik Nove ekonomije kaže da su egistencijalni problemi u Srbiji rešeni, odnosno da postoje socijalno ugrožene grupe, ali da većina ljudi može da zaradi za osnovne potrebe.
Tada stupa na scenu ona želja za robom i dobrima, a kada odete u banku oni vam kažu da ne morate ni da štedite, već su tu za vas i vaše želje. Pitanje je da li neko želi kuću na Vračaru ili u svom selu, ali to je već do pomirenja želja i potreba.
Svaki stanovnik zadužen je oko 2.060 evra
Ukupno, dugovanja stanovništva Srbije iznose su tako dotigla 13,6 milijardi evra, prema podacima Udruženja banaka Srbije za septembar, što po glavi stanovnika iznosi negde oko 2.060 evra duga**.**
Ovoj tezi u prilog ide konstantan nivo zaduživanja kroz gotovinske kredite, za razliku od ostalih vidova kreditiranja koji beleže i uspone – ali i padove.
Gotovinski krediti su u junu ove godine ubrzali međugodišnji rast na 8,2 odsto i činili su više od polovine celokupnog zaduženja stanovništva. U 2023. godini, učešće gotovinskih kredita bilo je na 44,7 odsto.
U 2022. godini udeo gotovinskih kredita je bilo na 43,7 odsto, samo za 0,6 procetnih poena niže nego godinu pre, prema podacima NBS.
Niti su kamate mnogo niže, niti su plate mnogo porasle
Kratak predah u izdavanju novih kredita zabeležen je zato što su kamate u tom trenutku bile najviše. Prosečna plata je prošlog decembra bila 95.093 dinara neto (prema podacim Republičkog zavoda za statistiku), dok su prosečne kamate na ove proizvode u istom periodu iznosile 12,7 odsto.
Kamate nisu mnogo niže, a ni plate nisu previše porasle
S obzirom da su plate u julu ove godine bile na 97.835 neto, a prosečna kamata 12 odsto, zašto se građani sada više odlučuju na kreditno zaduženje? Jedan deo odgovora leži i u samoj stastitici: Ako je u prošloj godini kreditna aktivnost bila slabija, makar i najmanje povećanje će u narednoj odavati utisak rasta.
„Teško je izvući sada nešto na osnovu statistike, jer je ona bila turbulenta. Imali smo i koronu i rat u Ukrajini, što je sve izazvalo tu stagnaciju, nakon koje sve izgleda kao rast. A na sve to, mi i jesmo rastuće tržište. Ti proizvodi, ako tretiramo kredite kao i televizore, vidimo da stasavaju generacije koje doživljavaju to kao normalnu stvar, zadužiti se na 20 godina. Sa druge strane izumiru generacije koje se ne zadužuju uopšte, onda upravo zbog toga i statistika daje ovakvu sliku“, dodaje Uzelac.
Izvor: Nova ekonomija
Uredba kojom su trgovačke marže bile ograničene na 20 odsto prestala je da važi 1. marta. Sa njom je prestala i obaveza trgovaca da Ministarstvu trgovine dostavljaju cenovnike u digitalnom formatu
Zašto država ne čini ništa da pomogne domaćim malim i srednjim preduzećima da razviju svoj posao, za „Vreme“ objašnjava direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović
Vlada Srbije odlučila je da privremeno smanjenju akcize na benzin i dizel za 20 odsto zbog naglog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, a mera će važiti do 15. aprila
Sa slovenačkog tržišta povučen je kontignet suvih šljiva iz Srbije, zbog povišenog prisustva sorbinske kiseline. Ovo je četvrto evropsko upozorenje od početka 2026. zbog namirnica izvezenih iz Srbije koje ne odgovaraju standardima EU
Cene na pumpama u članicama Evropske unije Španiji, Poljskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Slovačkoj, pa čak i Švedskoj niže cu nego u Srbiji, pokazuju zvanični podaciji Evropske komisije
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
