Kako do novog frižidera kad crkne stari – keš kredit

U Srbiji je i ove godine kreditno zaduživanje građana poraslo, delom i zbog toga što je Narodna banka Srbije (NBS) spuštala kamatne stope i najavila novi zakon koji će zaštiti korisnike kredita.

Upućeni ipak tvrde da plate nisu ni izbliza rasle toliko da bi se većom kupovnom moći građana opravdao pojačan tempo zaduživanja. A podaci institucija ukazuju da najbrže raste zaduživanje kroz keš kredite, najskuplje bankarske proizvode usmerene na tekuću potrošnju, piše Nova ekonomija.

„Najtačnije je u stvari da mi ne zarađujemo dovoljno da nam momenat zaduživanja bude usputna, izborna stvar. I zato je tačna izjava da se građani obraćaju bankama za pomoć. Ne zarađujemo dovoljno da za svoju egzistenciju rešimo sve želje i potrebe, a sa druge strane ne razumemo dovoljno finansijski momenat zaduživanja – pa mu se olako prepuštamo“, smatra Dušan Uzelac, osnivač portala Kamatica.

Sagovornik Nove ekonomije kaže da su egistencijalni problemi u Srbiji rešeni, odnosno da postoje socijalno ugrožene grupe, ali da većina ljudi može da zaradi za osnovne potrebe.

Tada stupa na scenu ona želja za robom i dobrima, a kada odete u banku oni vam kažu da ne morate ni da štedite, već su tu za vas i vaše želje. Pitanje je da li neko želi kuću na Vračaru ili u svom selu, ali to je već do pomirenja želja i potreba.

Svaki stanovnik zadužen je oko 2.060 evra

Ukupno, dugovanja stanovništva Srbije iznose su tako dotigla 13,6 milijardi evra, prema podacima Udruženja banaka Srbije za septembar, što po glavi stanovnika iznosi negde oko 2.060 evra duga**.**

Ovoj tezi u prilog ide konstantan nivo zaduživanja kroz gotovinske kredite, za razliku od ostalih vidova kreditiranja koji beleže i uspone – ali i padove.

Gotovinski krediti su u junu ove godine ubrzali međugodišnji rast na 8,2 odsto i činili su više od polovine celokupnog zaduženja stanovništva. U 2023. godini, učešće gotovinskih kredita bilo je na 44,7 odsto.

U 2022. godini udeo gotovinskih kredita je bilo na 43,7 odsto, samo za 0,6 procetnih poena niže nego godinu pre, prema podacima NBS.

Niti su kamate mnogo niže, niti su plate mnogo porasle

Kratak predah u izdavanju novih kredita zabeležen je zato što su kamate u tom trenutku bile najviše. Prosečna plata je prošlog decembra bila 95.093 dinara neto (prema podacim Republičkog zavoda za statistiku), dok su prosečne kamate na ove proizvode u istom periodu iznosile 12,7 odsto.

Kamate nisu mnogo niže, a ni plate nisu previše porasle

S obzirom da su plate u julu ove godine bile na 97.835 neto, a prosečna kamata 12 odsto, zašto se građani sada više odlučuju na kreditno zaduženje? Jedan deo odgovora leži i u samoj stastitici: Ako je u prošloj godini kreditna aktivnost bila slabija, makar i najmanje povećanje će u narednoj odavati utisak rasta.

„Teško je izvući sada nešto na osnovu statistike, jer je ona bila turbulenta. Imali smo i koronu i rat u Ukrajini, što je sve izazvalo tu stagnaciju, nakon koje sve izgleda kao rast. A na sve to, mi i jesmo rastuće tržište. Ti proizvodi, ako tretiramo kredite kao i televizore, vidimo da stasavaju generacije koje doživljavaju to kao normalnu stvar, zadužiti se na 20 godina. Sa druge strane izumiru generacije koje se ne zadužuju uopšte, onda upravo zbog toga i statistika daje ovakvu sliku“, dodaje Uzelac.

Izvor: Nova ekonomija