Državno povećanje akciza iz februara diglo je dodatno cenu kafe, koja je za godinu dana poskupela čak 25 odsto. Ovaj napitak je postao toliko skup, da bi neki mogli da se zamisle, dok razmišljaju da li im treba i onda treća šoljica popodne
Brutalna vrućina vrtoglavo je podigla cene kafe u čitavoj svetu, a posebno u Evropi. Najcenjenija arabika teško podnosi visoke temperature i direktno sunce, a poslednjih godina zemlje koje uzgajaju kafu, posebno one u Južnoj Americi, sve teže uspevaju da ove uslove i obezbede. Sve ove zemlje, a među njima prednjače El Salvador, Brazil, ali i Etiopija, imale su jednostavno previše sunčanih dana, pa su zrna tada manja i podložnija razvoju bolesti.
Sunce je direktno pogodilo i uvoznike, među kojima su zemlje Evrope u najnepovoljnijem, položaju. Em ne prave kafu, em su im zemlje koje je izvoze daleko. Zato su cene kafe u Evropi, ali i Srbiji značajno porasle, beležeći i do 70 odsto rasta u 2025. godini zbog suša i smanjenog roda. Sa povećanjem državnog nameta od četiri dinara po kilogramu, koji je na snazi u Srbiji do 15. februara, talas poskupljenja se nastavlja.
Inflacija kafe u zemlji doživela je svoj vrhunac u junu 2025, kada je dostigla čak 30 odsto u odnosu na cene iz prethodnog juna. Ipak, i druge zemlje nisu dobro prošle. U susednoj Severnoj Makedoniji, prosečna inflacija kafe u decembru iznosila je 27,8 odsto, a u Hrvatskoj 17,8 odsto. Takođe, u Crnoj Gori, inflacija kafe u decembru iznosila je 16,2 odsto.
Što se tiče Evrope, prosečna inflacije kafe iznosila je, na teritoriji Evropske unije, 17,1 odsto, pa je sa 23,9 odsto Srbija opet jedan od rekordera, na šestom mestu kada se posmatra cela Evropska unija i region.
Prosečnu inflaciju veću od proseka imale su Nemačka (31), Švedska (30,8), Finska (29), Letonija (28,5), Slovenija (24,4), Danska (23,7), Češka (22,5), Italija (20,8), Bugarska (20,3), Holandija (20,3), Austrija (19), Litvanija (17,8), Španija (17,6) i Norveška (17,4).
Najmanja prosečna inflacija kafe u decembru je zabeležena u Švajcarskoj – 4,7 odsto, a slede Malta (7,7) i Irska (8,4), piše Nova ekonomija.
Poslednje godine donele su najviše cene kafe u istoriji, pa je cena u jednom trenutku premašila 4,4 dolara za funtu (0,45 kg). U martu 2026. ona je ipak pala na oko 2,8 dolara po funti.
Prethodne rekordne cene kafe viđene su 1977. godine, kada su neuobičajene snežne padavine uništile plantaže u Brazilu, a u avgustu i septembru 2024. godine Brazil je pogodila najveća suša u poslednjih 70 godina, nakon čega su u septembru usledile velike padavine. Nevolja je što nisu pogođene samo brazilske plantaže kafe, koje uglavnom proizvode arabiku, već će se znatno smanjiti i zalihe robuste, nakon što se Vijetnam, najveći proizvođaču te sorte, takođe suočio najpre sa sušom, pa sa obilnim padavinama. Loši uslovi nastavili su se i u 2025.
Kafa je, po obimu, druga najprodavanija roba na svetu, posle sirove nafte, i njena potrošnja stalno raste, jer je potražnja u Kini više nego udvostručena u poslednjoj deceniji.
Iako cene otkupa poljoprivrednih proizvoda padaju, njihove cene u prodavnicama ne padaju, nego se čak najavljuju i nova poskupljenja hrane. Ko se bogati na račun poljoprivrednika i kupaca
Platu od 2.000 evra i penzije od 750 je Aleksandar Vučić predstavio kao dugoročni cilj zemlje. Dok se čeka ostvarenje ovog cilja, petina ljudi u Srbija grca u siromaštvu
Čak 25 odsto potrošnje električne energije u Evropi dolazi iz gasnih termoelektrana, a nova gasna kriza mogla bi znatno da oteža i tržište struje. Prirodno - očekuju se poskupljenja
Alta banka Davora Macure ponovo je uvećala svoj kapital 24. marta 2026, sa ciljem „realizacije razvojnih planova banke“. Banke inače jačaju kapitalnu bazu, pored regulativnih zahteva, pretežno radi ekspanzije poslovanja i širenje poslovnih delatnosti
Renomirani svetski finansijski magazin „Euromoney“ dodelio je Raiffeisen banci prestižno priznanje za najbolju banku u segmentu privatnog bankarstva za 2026. godinu (Serbia's Best International Private Bank - Euromoney Private Banking Awards 2026).
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
