Grejanje doma u Srbiji već decenijama predstavlja jedan od ključnih energetskih i ekonomskih izazova, koliko toplotne pumpe zapravo mogu da pomognu jednom domaćinstvu u zimskim mesecima
Stanje sa grejanjem u Srbiji može se opisati kao pretežno tradicionalno, energetski neefikasno i snažno povezano sa lošim kvalitetom stambenog fonda.
Problem grejanja u Srbiji nije samo u neefikasnim sistemima, već i u preteranoj potrebi za grejanjem koja proizilazi iz lošeg energetskog kvaliteta objekata.
Procene pokazuju da oko 80-85 odsto stambenih zgrada u Srbiji ne ispunjava osnovne standarde energetske efikasnosti, dok oko 20 odsto objekata nema nikakvu termičku izolaciju.
Zbog toga je prosečna potrošnja energije za grejanje u Srbiji oko 120-150 kWh po kvadratnom metru godišnje, što je približno dvostruko više od proseka u zemljama Evropske unije, piše Klima 101.
Toplotne pumpe se izdvajaju kao investiciono najskuplje rešenje, ali zahvaljujući vrlo niskim troškovima eksploatacije u odnosu na električne kotlove i sisteme na pelet, period povrata investicije se kreće oko pet do sedam godina.
Sa druge strane, grejanje pomoću električnog kotla ili individualnih električnih grejnih tela predstavlja najskuplju opciju zbog visoke potrošnje električne energije i nepovoljnih tarifnih sistema.
Toplotna pumpa je čisto, dugoročno, komforno i efikasno rešenje za grejanje domaćinstava. Međutim, relativno visoka cena ugradnje, kao i različite nejasnoće i nesigurnosti po pitanju potrošnje električne energije, usporavaju ugradnju ovog rešenja širom Srbije.
Vladan Šćekić i Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine (CUZS) uradili su studiju slučaja koja detaljno otkriva kako je izgledala potrošnja u jednom konkretnom domaćinstvu u Grockoj, u Beogradu, piše Klima 101.
Predmet analize jeste porodična kuća u Grockoj površine oko 150 metara kvadratnih, koja je stara oko pedesetak godina, ali je prošla temeljnu renovaciju. U objekat ugrađena je toplotna pumpa voda-vazduh, snage devet kW.
Potrošnja toplotne pumpe praćena je tokom cele grejne sezone 2024/25. godine, od oktobra do maja.
Kako se navodi u studiji, u toku ovog perioda toplotna pumpa je ukupno potrošila 3.558 kWh električne energije.
Za utrošenu električnu energiju, toplotna pumpa je tokom sezone proizvela oko 13.000 kWh toplotne energije – u pitanju je jako dobar rezultat, koji potvrđuje da je toplotna pumpa izrazito efikasan način grejanja domaćinstava.
Kako navode autori studije, u pitanju je ekvivalent energije koju proizvede oko 3,5 tona peleta, šest m3 ogrevnog drva, 6,5 tona lignita, oko 700 kubnih metara prirodnog gasa, ili oko 600 litara lož-ulja.
Treba napomenuti da potrošnja toplotne pumpe umnogome zavisi od stanja objekta, ali i da je, po podacima koje nudi RHMZ, grejna sezona 2024/25 relativno prosečna po pogledu hladnoće.
Potrošnja zavisi i od toga koja nam je ciljna temperatura objekta, „razlika između tri i 10 stepeni Celzijusa može prepoloviti potrošnju na dnevnom nivou”, navode autori studije.
Autori su ponudili okvirnu procenu na osnovu zabeležene potrošnje – tokom 2024/25, sistem sa ovakvom potrošnjom bi koštao između 45 i 60 evra mesečno.
Na kraju krajeva sve u zavisnosti od toga koliko bi domaćinstvo prelazilo u crvenu zonu.
Veliku ulogu igra i prag crvene zone koji je spušten sa 1.600 na 1.200 kilovat-sata mesečno, te bi domaćinstva u Srbiji koja bi ugradila ovakav sistem daleko lakše ulazila u crvenu zonu, u poređenju sa ranijim godinama.
Kompanija M Enterijer Gradnja koja rekonstruiše GAK u Višegradskoj dobila je niz unosnih državnih poslova, uprkos kontroverzama koje su pratile pojedine projekte. Njen direktor Marko Ivić nedavno je odlikovan ordenom Svetog Save
Siniša Mali je, pet dana pred izbore, rekao da je potpisan dogovor oko prodaje NIS-a. MOL ga je odmah demantovao, a iz kabineta Malog za „Vreme“ kažu „da je sve jasno“
Siniša Mali tvrdi da je mađarski MOL potpisao ugovor o prodaji NIS-a. Šta kaže lična karta ovog mađarskog giganta? Kakvo je MOL preduzeće?
Mađarska kompanija MOL potpisala je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, izjavio je Siniša Mali za Blumberg. Kakav je MOL uopšte kupac?
U Srbiju su stigle prve cevi kojim bi trebalo da potekne američki gas. Ceo projekat se godinama razvlačio, da bi se odjednom zahuktao ubrzanim postupkom ove godine. EU nije oduševljena ni američkim partnerima za Srbiju
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
