Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Indija je najmnogoljudnija država na svetu. U proteklim godinama ostvarila je impresivan ekonomski rast od prosečno šest do sedam odsto godišnje. To su stope rasta o kojima druge države mogu samo da sanjaju.
U Indiji postoji sve brojnija srednja klasa i mlado stanovništvo koje postaje sve imućnije. „Zbog toga je novi sporazum o slobodnoj trgovini sa EU za nemačku automobilsku industriju sigurno prilika da otvori novi pristup tržištu“, smatra Konstantin Gal, savetnik u firmi EY Parthenon.
U prvoj fazi carine na određene uvozne automobile, koje sada iznose i do 110 odsto, trebalo bi da se smanje na 40, a kasnije i na deset odsto. To bi trebalo da se odnosi na kvotu od 250.000 vozila godišnje. Na auto-delove bi carine trebalo potpuno da se ukinu nakon pet do deset godina.
Frank Švope s Visoke škole za menadžment iz Kelnu smatra da je to važna osnova za nemačke proizvođače automobila kad je reč o otvaranju novih tržišta i pronalaženju novih kupaca. „SUV vozila su potrebna u Indiji, kao i robusniji automobili.“ Jer putevi su daleko od evropskih standarda.
Indija je već odavno važno tržište za svetsku automobilsku industriju. Potražnja je ogromna, pa bi mogla dostihne SAD i Kinu.
Stručnjak za automobilsku industriju Kristof Štirmer nešto je oprezniji. Po njemu, za nemačke proizvođače to je „dvosekli mač“: novim trgovinskim sporazumom može se podstaći direktan izvoz u Indiju, ali „s druge strane, kompanije poput Audija već su otvorile fabrike u Indiji koje još čekaju proširenje. To bi opet donekle postavilo pitanje smisla da se tamo izvoze vozila iz Evrope”.
Elektromobilnost u Indiji danas ima veliku ulogu, pre svega zato što je zagađenje vazduha u nekim gradovima postalo ozbiljan problem. „Indija počinje sa sektorima koji su najvažniji za saobraćaj, dakle s malom i mikro mobilnošću“, kaže Štirmer. To uključuje skutere, motocikle i brojne trokolice „tuk-tuk“ koje se koriste širom zemlje. I autobusi voze na struju.
„U nekim su gradovima već u potpunosti prešli na električne autobuse. Slediće ih i drugi. To je u Indiji centralna strategija.“ Država to podstiče, postoje poreske olakšice i subvencije.
Teško je proceniti u kojoj će meri nemački proizvođači moći da profitiraju od tog procvata u Indiji. U novom sporazumu o slobodnoj trgovini ne spominju se poreske olakšice za uvezena električna vozila.
Domaći i japanski proizvođači dominiraju tržištem. Suzuki i Honda u Indiji imaju velike pogone. Ulažu milijarde u izgradnju novih fabrika i razvoj novih modela. Snažno nadiru i južnokorejski proizvođači automobila poput Hjundaija i Kije. S druge strane, vlada podstiče i domaće proizvođače: „Vlada želi da ti proizvođači prvi udovolje potrebama mladog i rastućeg tržišta“, objašnjava Gal.
Frank Švope ipak je optimista. „Smatram da ima dovoljno prostora i za nemačke proizvođače.“ Sporazum je barem prilika da se ponovno pozicioniraju na tržištu koje postaje sve zahtevnije. Sa tim se slaže i Gal: „U predstojećim godinama to će za nemačke proizvođače sigurno biti tržište koje ne smeju da izgube iz vida.“
Izvor: Dojče vele (DW)
Novi sistem naplate grejanja od zime će pružiti mogućnost da se potrošači prijave za umanjenje računa. Šta podrazumeva "zajedničko merenje po utrošku" čija je logika: koliko para - toliko toplote
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u želji da „održi pristojne cene za građane“ najavio da će tražiti smanjenje akciza na gorivo do 20 odsto
Infostud beleži rast broja oglasa za posao, posebno za mlade. Ali, to ne važi za IT-sektor gde je u toku „veliko istrebljenje“ uz pomoć veštačke inteligencije
Srbija se eskpresno zadužila za dodatnih pola milijarde evra. Ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić taj novac bude koristio za najavljenu finansijsku pomoć biračima, svi punoletni građani u septembru dobiće po sto evra. Druga opcija je finansiranje penzionera i socijalno ugroženih, na koje treba da ode približno toliko novca
Šta građani Srbije mogu da očekuju da će se dogoditi sa njihovim novčanicima nakon što se izbori završe, u zemlji u kojoj zaduživanje zavisi od zapadnih kamatnih stopa, energetika od Rusa a investicije od Kine
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
