Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Indija je najmnogoljudnija država na svetu. U proteklim godinama ostvarila je impresivan ekonomski rast od prosečno šest do sedam odsto godišnje. To su stope rasta o kojima druge države mogu samo da sanjaju.
U Indiji postoji sve brojnija srednja klasa i mlado stanovništvo koje postaje sve imućnije. „Zbog toga je novi sporazum o slobodnoj trgovini sa EU za nemačku automobilsku industriju sigurno prilika da otvori novi pristup tržištu“, smatra Konstantin Gal, savetnik u firmi EY Parthenon.
U prvoj fazi carine na određene uvozne automobile, koje sada iznose i do 110 odsto, trebalo bi da se smanje na 40, a kasnije i na deset odsto. To bi trebalo da se odnosi na kvotu od 250.000 vozila godišnje. Na auto-delove bi carine trebalo potpuno da se ukinu nakon pet do deset godina.
Frank Švope s Visoke škole za menadžment iz Kelnu smatra da je to važna osnova za nemačke proizvođače automobila kad je reč o otvaranju novih tržišta i pronalaženju novih kupaca. „SUV vozila su potrebna u Indiji, kao i robusniji automobili.“ Jer putevi su daleko od evropskih standarda.
Indija je već odavno važno tržište za svetsku automobilsku industriju. Potražnja je ogromna, pa bi mogla dostihne SAD i Kinu.
Stručnjak za automobilsku industriju Kristof Štirmer nešto je oprezniji. Po njemu, za nemačke proizvođače to je „dvosekli mač“: novim trgovinskim sporazumom može se podstaći direktan izvoz u Indiju, ali „s druge strane, kompanije poput Audija već su otvorile fabrike u Indiji koje još čekaju proširenje. To bi opet donekle postavilo pitanje smisla da se tamo izvoze vozila iz Evrope”.
Elektromobilnost u Indiji danas ima veliku ulogu, pre svega zato što je zagađenje vazduha u nekim gradovima postalo ozbiljan problem. „Indija počinje sa sektorima koji su najvažniji za saobraćaj, dakle s malom i mikro mobilnošću“, kaže Štirmer. To uključuje skutere, motocikle i brojne trokolice „tuk-tuk“ koje se koriste širom zemlje. I autobusi voze na struju.
„U nekim su gradovima već u potpunosti prešli na električne autobuse. Slediće ih i drugi. To je u Indiji centralna strategija.“ Država to podstiče, postoje poreske olakšice i subvencije.
Teško je proceniti u kojoj će meri nemački proizvođači moći da profitiraju od tog procvata u Indiji. U novom sporazumu o slobodnoj trgovini ne spominju se poreske olakšice za uvezena električna vozila.
Domaći i japanski proizvođači dominiraju tržištem. Suzuki i Honda u Indiji imaju velike pogone. Ulažu milijarde u izgradnju novih fabrika i razvoj novih modela. Snažno nadiru i južnokorejski proizvođači automobila poput Hjundaija i Kije. S druge strane, vlada podstiče i domaće proizvođače: „Vlada želi da ti proizvođači prvi udovolje potrebama mladog i rastućeg tržišta“, objašnjava Gal.
Frank Švope ipak je optimista. „Smatram da ima dovoljno prostora i za nemačke proizvođače.“ Sporazum je barem prilika da se ponovno pozicioniraju na tržištu koje postaje sve zahtevnije. Sa tim se slaže i Gal: „U predstojećim godinama to će za nemačke proizvođače sigurno biti tržište koje ne smeju da izgube iz vida.“
Izvor: Dojče vele (DW)
U periodu od samo tri godine, Alta banka prošla je transformaciju kakva se retko viđa na domaćem bankarskom tržištu: od male banke do brzo rastuće finansijske grupe sa regionalnim ambicijama. Čijim je kapitalom to omogućeno
Hiljade ljudi ostaje bez posla, a novi poslodavci nude još gore uslove. Kako je danas biti radnik u Srbiji
Banke u Srbiji i zvanično su u SEPA sistemu plaćanja. Šta to zanči u praksi za građane i koji su naredni koraci
Dolazak novih maloprodajnih lanaca mogao bi da pojača konkurenciju u Srbiji, pošto Fix Price planira prve prodavnice već ove godine, dok se Eurospin očekuje kasnije
Kompanija Milenijum tim, poznata po bliskim vezama sa vlašću, i prošle godine je uvećala svoj profit, pa je 2025. godinu završila sa skoro 22 miliona evra neto dobiti, piše Nova ekonomija
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
