Tri preduzeća u vlasništvu Elektroprivrede Srbije formalno su registrovana na Kosovu gde već 25 godina ne vrše nikakvu delatnost. Njihov ukupni dug je u međuvremenu premašio 580 miliona evra, pokazuju finansijski izveštaji koje je analizirao Radio Slobodna Evropa
Tri preduzeća u vlasništvu državne Elektroprivrede Srbije (EPS), čije je sedište upisano na Kosovu, dužna su više od pola milijarde evra.
Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet svrstavaju se u 100 najvećih gubitaša u Srbiji – pokazuju javno dostupni finansijski izveštaji u srpskom privrednom registru, koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ove firme, sa fiktivnim adresama na Kosovu, nastavljaju sa radom i 25 godina nakon što je Srbija izgubila kontrolu nad imovinom i poslovanjem kosovskog elektroenergetskog sistema.
Proizvodnja struje je u rukama kosovskih kompanija, a tri srpske firme, sa više od 3.100 zaposlenih, posluju iz Beograda.
I gomilaju dugove, pokazuju podaci Agencije za privredne registre Srbije (APR), prema kojima je ukupni minus ova tri javna preduzeća veći od 580 miliona evra.
Grafika: Radio Slobodna Evropa
Ova tri preduzeća su za Prištinu nepostojeća, jer ih ne priznaju kosovski zakoni.
Ali, Srbija, koja osporava nezavisnost Kosova, sebe i dalje smatra vlasnikom kosovskih elektroenergetskih postrojenja.
Imovinski sporovi, kao i druga pitanja koja opterećuju odnose Srbije i Kosova, tema su dijaloga koji se vodi pod okriljem Evropske unije.
Dijalog Beograda i Prištine je, međutim, proteklih godina u zastoju. A postignuti sporazum o energetici se ne primenjuje u potpunosti.
Za to vreme, javno dostupni finansijski izveštaji koje je analizirao RSE, pokazuju da tri preduzeća – Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet – u stvari pružaju usluge srpskoj Elektroprivredi.
Tako su njihovi radnici uglavnom angažovani na različitim pomoćnim poslovima u okviru sistema EPS-a: od remonta i održavanja elektroenergetskih postrojenja, do očitavanja brojila u Srbiji.
U njihovim finansijskim izveštajima navodi se da zapošljavaju radnike koji su nakon rata 1999. godine „proterani sa radnih mesta“, a firme „sprečene“ da obavljaju svoju delatnost u kosovskoj elektroprivredi.
Iako imaju nagomilane gubitke, ova tri preduzeća sa fiktivnim adresama na Kosovu raspisuju tendere i dodeljuju poslove različitim privatnim i državnim firmama po Srbiji.
Samo u 2025. godini, zaključila su više od 80 ugovora i sporazuma vrednih više od pet miliona evra – utvrdio je RSE, analizirajući zvanične podatke sa portala javnih nabavki.
Za potrebe tih preduzeća, nabavljani su, primera radi, automobili, kamioni, autobusi, gorivo, mašine, alat i različita građevinska oprema i materijali.
Novac je odlazio i na mobilne telefone i kompjutersku opremu.
EPS i njegova tri zavisna preduzeća sa adresama na Kosovu nisu odgovorila na pitanja RSE o svom poslovanju.
Bez odgovora je ostalo i pitanje o nabavci različite robe i usluga, s obzirom na to da preduzeća ne obavljaju svoju osnovnu delatnost – proizvodnju i distribuciju struje.
Na mnogim od ovih tendera, poslove su dobile firme koje nisu imale konkurenciju – jer su se jedine javljale sa ponudama.
„Čim nema konkurencije na strani tražnje, onda to ostavlja sumnje na korupciju“, ocenjuje profesor beogradskog Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji Petar Đukić.
Do objave teksta, odgovor nije stigao ni iz Vlade Srbije i Ministarstva energetike – kakav je plan za EPS-ova preduzeća sa Kosova.
Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet su finansijski potpuno zavisni od matične Elektroprivrede.
I nisu jedini, jer je EPS vlasnik još nekoliko zavisnih preduzeća u Srbiji.
„EPS-u o vratu vise neproduktivne firme i pare se rasipaju iz tog sistema“, ukazuje profesor Petar Đukić.
Firmama sa fiktivnim sedištem na Kosovu, EPS prebacuje novac za plate zaposlenih i ostale neophodne troškove, kako bi mogle da rade.
„Oni nisu formalno zaposleni u EPS-u, a dobijaju EPS-ove prihode“, dodaje profesor Đukić.
Prema podacima iz finansijskog izveštaja Elektroprivrede za 2024, na zarade zaposlenih u preduzećima sa Kosova otišlo je više od 54,7 miliona evra.
A trošak za plate nije jedini novac koji im se uplaćuje.
EPS im plaća i pomoćne poslove unutar srpskog elektroenergetskog sistema, na kojima su ova tri preduzeća angažovana.
„EPS im nudi poslove koje bi verovatno mogao da radi i sam“, ističe Đukić.
Fiskalni savet Srbije, nezavisno državno telo koje analizira javne prihode i rashode, transfere ovim firmama opisuje kao „čist trošak“.
„Stoga bi pomenute isplate trebalo isključiti iz bilansa EPS-a, budući da ne predstavljaju troškove poslovanja samog preduzeća, već neku vrstu socijalne pomoći“, zaključio je Fiskalni savet u izveštaju iz 2022.
Nije poznato ni da li je svih 3.100 zaposlenih u ovim firmama svakodnevno angažovano.
Kompletan tekst o ovoj temi pročitajte na portalu Radio Slobodna Evropa.
Lidlova akumulatorska bušilica PARKSIDE ponovo je privukla pažnju svetske javnosti nakon što je, posle Airbusa A380, uspela da pokrene i čuveni London Eye. Poduhvat je izveden u okviru akcije „THE ROTATION“, a organizatori navode da je njime postavljen novi Ginisov svetski rekord
Kukuruza će, uprkos smanjenju prinosa, biti dovoljno za domaće potrebe, pre svega zbog smanjenog broja grla stoke, ali su žege „obrale rod“ soje
Odluku o povećanju minimalne cene rada će doneti Vlada Srbije, jer sindikati nisu prihvatili predlog Vlade, smatrajući da je iznos od 600 evra nedovoljan
Država je uvela novo pravilo za penzionere koji čekaju izradu penzionerske kartice. Iako je kartica pompezno najavljivana, mnogi penzioneri je ne koriste
Kinezi planiraju da prošire najstariji rudnik u regionu, „Jamu“ u Boru. Čeka se procena uticaja na životnu sredinu
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
