Gotovo dve godine nakon zabrane, srpski dinar nastavlja da živi u svakodnevnim transakcijama na severu Kosova. Trgovci ga primaju, građani ga koriste, a institucije ćute.
Vlasti Kosova, pre gotovo dve godine zvanično su zabranile korišćenje srpskog dinara na Kosovu, ali na severu i u drugim delovima zemlje ova valuta i dalje cirkuliše bez ikakvih prepreka kod preduzeća i građana. Iako komercijalne banke više ne prihvataju dinar, prodavnice i građani ga i dalje koriste – neki otvoreno, drugi opreznije.
Tim KosovaPress-a tokom istraživanja u severnim opštinama primetio je da, pored evra, dinar je opcija za svakodnevna plaćanja kod trgovaca i građana u tim delovima.
Profesor univerziteta ocenjuje da ovakva neustavna pojava ugrožava politički i ekonomski integritet zemlje, stvara novac van kontrole Centralne banke Kosova (CBK), izaziva nestabilnost i podstiče kriminal.
Takođe, upotreba srpskog dinara na severu, ali i u drugim delovima Kosova, nanosi štetu budžetu Kosova u milionima evra, jer transakcije u ovoj valuti nisu prijavljene Poreskoj upravi Kosova (ATK).
Dok Ustav Kosova propisuje evro kao zvaničnu valutu, stručnjaci ocenjuju da je upotreba dinara ekonomski veoma štetna, neustavna i ilegalna.
CBK je uredbom odlučila da od 1. februara 2024. jedina dozvoljena valuta za gotovinska plaćanja na Kosovu bude evro.
Ipak, na severu Kosova, dinar nije samo zabranjena valuta – on i dalje cirkuliše među građanima. Od malih prodavnica do lokalnih pijaca, plaćanja dinarom i evrom se obavljaju paralelno, pokazujući da se regulative i zakoni ne primenjuju dosledno.
U Zubinom Potoku, dok se prelazi iz prodavnice u prodavnicu, zamena evra za dinar deluje prirodno; procedure su jednostavne i građani ga koriste bez poteškoća. Video snimci KosovaPress-a prikazuju tim kako vrši zamenu evra u dinare u jednoj prodavnici.
Takođe, u ovoj opštini, u svim prodavnicama, cene proizvoda – prehrambenih, higijenskih i drugih – pišu se samo u dinarima, ne i u evrima.
U Zvečanu, tim KosovaPress-a je primetio da trgovci i dalje prihvataju dinare bez ikakve zadrške. Video snimci pokazuju da je prodavač gotovo normalno primio plaćanje u dinarima. Ova praksa svakodnevno funkcioniše u suprotnosti sa zakonom u tom delu zemlje.
Građani kažu da se dinar i dalje koristi i u Leposaviću, gde je moguć plaćanje i evrima i dinarima, ali za male transakcije i svakodnevne kupovine dinar ostaje najčešći.
U severnoj Mitrovici prodavnice prihvataju i evro i dinar. Jedan stanovnik objašnjava da su obe valute prihvaćene lako i da nije bitno kojom plaća kupac.
CBK nije objasnio zašto se ova nelegalna pojava i dalje toleriše, osim što navode da CBK u potpunosti sprovodi regulative za gotovinska plaćanja u finansijskom sektoru, obezbeđujući snabdevanje novcem u ekonomiji i dajući ovlašćenja finansijskim institucijama.
„U ovom okviru, Uredba o gotovinskim operacijama se potpuno primenjuje u finansijskom sektoru, uključujući snabdevanje novcem u ekonomiji i ovlašćenja koja CBK daje finansijskim institucijama“, navodi se u pisanom odgovoru CBK za KosovaPress.
CBK dodaje da su značajno proširili pristup finansijskim uslugama u severnim opštinama. Broj bankarskih filijala porastao je sa četiri na 12, a broj finansijskih institucija sa 17 na 49, dok banke olakšavaju podizanje evra sa bankomata bez obzira na valutu na računu građana u inostranstvu.
Kursevi valuta i dalje su deo svakodnevnice, a institucije nude legalnu zamenu valuta koja je u skladu sa regulativom.
Policija Kosova i Ministarstvo finansija, rada i transfera nisu odgovorili na upite KosovaPress-a u vezi sa zaplenom i sprovođenjem zabrane upotrebe srpskog dinara u severnim opštinama.
Poslednji sigurnosni slučajevi pokazuju da gotovina, uključujući dinar, i dalje čini deo svakodnevnog života na severu. 1. novembra u severnoj Mitrovici uhapšene su dve osobe zbog pljačke u lokalnom objektu, gde je zaplenjen novac, većinom u srpskim dinarima. Slična zaplena dogodila se i u Podujevu mesec dana ranije.
Profesor Ekonomskog fakulteta, Nagip Skenderi, navodi da upotreba dinara narušava politički i ekonomski integritet Kosova, stvara novac van kontrole CBK, izaziva nestabilnost i podstiče kriminal.
On objašnjava da cirkulacija dinara na kosovskom tržištu krši regulative CBK i oštećuje ekonomski sistem, jer novac koji ulazi na Kosovo ostaje van nadzora institucija. Ova praksa slabi političku i finansijsku stabilnost, stvara prostor za kriminalne aktivnosti i spoljna uticaja, ugrožavajući ekonomski i državni integritet.
Prema Skenderiju, dinar i dalje cirkuliše na severu, posebno za isplate koje Srbija daje građanima kroz paralelne plate i penzije, što mešavinu evra i dinara čini dvostruko korisnom za lokalno stanovništvo i otežava delovanje kosovskih institucija. On dodaje da međunarodni pritisak da se dozvoli upotreba dinara dodatno komplikuje situaciju, te zahteva strogo sprovođenje zabrane od strane pravosudnih i kontrolnih mehanizama države.
„Na severu i dalje funkcioniše tržište koje posluje sa srpskim dinarom, posebno u slučajevima paralelnih plata – kako zaposlenih u institucijama Kosova, tako i u institucijama Srbije, koje se isplaćuju u dinarima za penzije i plate. Tržište pokazuje suživot evra i dinara, ali interes stanovništva da dobije obe plate, uključujući i dinare koje primaju kao ekonomski benefit, usporava delovanje Vlade Kosova da reši ovaj problem. Međunarodni pritisak takođe vrši pritisak na institucije i vladu da ne zabranjuje upotrebu srpskog dinara, kako bi se zaštitili interesi srpske manjine i koegzistencija u tom delu zemlje“, ističe Skenderi.
Uredba CBK-a, koja zabranjuje korišćenje valuta osim evra, stupila je na snagu 1. februara 2024, a prelazni period za njenu primenu završio se 13. maja iste godine.
Izvor: KoSSev / Gazeta Express
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
Statistički ekonomski podaci pobijaju tvrdnju o lakšem i berićetnijem životu građana Srbije. Šta je prošle godine pored frizera najviše poskupelo, a šta zaista pojeftinilo?
Evropska unija od 1. januara uvodi porez na emisije ugljenika (CBAM). Koliko to pogađa srpsku privredu i zašto nije spremna kada samo tranziciona faza traje već tri godine. U ovoj priči se krije i razlog za prekomerno tagađenje vazduha u Srbiji
Italijanski „Ariston“ otvorio je pogon u Nišu i za to dobio 22,2 miliona evra subvencija. U tom gradu nedavno je posao izgubilo više od 3.000 radnika, dok će „Ariston“ zaposliti ljudi. Ekonomista Goran Radosavljević za „Vreme“ objašnava - investitori u Srbiju više uopšte neće da dođu ako im ne date mnogo para
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima. Za mnoga mala i srednja preduzeća to je jednostavno preveliki zalogaj
U poslednjih nekoliko meseci, nekoliko stranih firmi na jugu Srbije zatvorilo je postrojenja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objašnjava to „značajnim rastom plata”
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
