Zbog ogromne potražnje za poslovnim prostorom, cena zakupa u Srbiji nastavlja da raste. Sitnim domaćim preduzetnicima je zakup prostora u centru Beograda postao naučna fantastika, a šire se strane i velike kompanije. Zašto Srbiji trebaju tolike kancelarije
U niškom poslovnom centru „Kalča“ sve je više zakupaca kancelarijskog prostora. U zavisnosti od gradske zone, iznajmljivanje je od pet do dvadeset evra po kvadratnom metru. Manji lokali su najtraženiji i uglavnom su izdati, piše RTS.
Sandra Blažić iz „Blažić nekretnina“ kaže da velike kompanije po pravilu traže velike prostore.
„I tu imamo problem. Vrlo često, kompanije koje se bave određenim delatnostima i traže visoke standarde, odlučuju se za izgradnju ovakvih objekata“, ističe Blažić.
Potražnja za fleksibilnim kancelarijskim prostorima
Leskovčanima nedostaje poslovni prostor, a u izgradnji vide mogućnost da se zaposle mladi. I investitori u Kraljevu sve više grade poslovne prostore, a zakupci plaćaju od četiri do deset evra po kvadratnom metru.
Ana Gudić iz „AGS nekretnina“ ukazuje da u Kraljevu poslovnog prostora ima u novogradnji.
„Što se tiče prostora u centru grada, ponuda je slaba. Sve više ljudi pokreće sopstveni biznis, ili rade na daljinu, pa raste potražnja za fleksibilnim kancelarijskim prostorima“, naglašava sagovornica iz Kraljeva.
Šta je bitno zakupcima u prestonici
Graditelji sve teže dolaze do lokacija za gradnju poslovnih zgrada, jer nedostaju velike parcele, posebno u prestonici. Poslovni prostor uglavnom zakupljuju predstavnici stranih kompanija i banke.
Građevinska inženjerka Katarina Gajić iz beogradske kompanije „Real Estate“ nabraja da je pored akustike prostora često bitan i nameštaj.
„Bitni su i uslovi grejanja, hlađenja, kvaliteta vazduha. Takođe, nije isto kada jedan prostor zakupljuju programeri i IT firme i kada su neke druge namene u pitanju“, kaže Gajićeva.
Beograd – meka gradnje i potražnje
Zakup je najviši u Beogradu i plaća se od 20 do 100 evra po kvadratu na najtraženijim lokacijama. Miloš Grdinić iz „Delta Real Estate“ navodi da na tržištu Beograda dominira poslovni prostor na Novom Beogradu.
„Ali u poslednjih godinu do dve, i tržište centra grada je prilično aktivirano, gde imamo određene zone i delove starog dela Beograda. Tu se renoviraju neke od postojećih zgrada i samom rekonstrukcijom investitori, odnosno vlasnici, dovode ih na nivo takozvane A klase“, ističe Grdinić.
Stručnjaci podsećaju i da u centru prestonice, ali i u Novom Beogradu, postoje objekti koji decenijama nisu završeni i koji bi narednih godina mogli da ožive, odnosno, da postanu kvalitetne poslovne zgrade.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku, u trećem kvartalu 2023. pokazuju da je, kada je kupovina u pitanju, najskuplji kvadrat poslovnog prostora išao na gradskoj opštini Savski venac (Grad Beograd) za 14.310 evra, površine 141 m2, a za navedeni poslovni prostor je ujedno izdvojeno najviše novca – 2.017.728 evra.
Nema dovoljno poslovnog prostora
Iako kompleksi poslovnog prostora niču kao iz vode, u Beogradu ih i dalje nema dovoljno da bi se ispratile potrebe tržišta. Potražnja nadmašuje ponudu, što je uticalo i na povećanje cene kvadrata poslovnog prostora – Grad Beograd je pre dve godine povećao cenu izdavanja svojih kvadrata u strogom centru na 20 evra.
Ovo se pokazalo kobnim za male preduzetnike, prodavnice i uslužne delatnosti, za koje je zakup lokala u centru Beograda postao naučna fantastika.
Sa druge strane, velike i strane kompanije su u konstantnoj potrazi za poslovnim prostorom. Stručnjaci za nekretnine kažu da ih najviše zanima A kategorija poslovnog prostora, koja podrazumeva ceo Novi Beograd i uže jezgro centra grada.
„Cene su porasle u poslednje vreme i ono što je do sada važilo za klasu A i cena od 15 do 17 evra kvadratu, sada je skočila na 16 do 18 evra. Na to je uticala inflacija ali i indeksacija s obzirom na to da je ugovor o zakupu u 99 posto slučajeva u evrima. Iako se ranije bežalo od centra grada zbog parkinga, u poslednje vreme imamo promenu, te i centralne lokacije drže najviše cene“, rekao je za NIN konsultant za nekretnine Nikola Đogatović.
On je objasnio i da su se poslednjih godina na tržištu pojavili zakupci koji traže dosta veće kvadrature. Ranije su se klijenti koji su tražili do dve hiljade kvadrata smatrali kapitalnim zakupcima, dok oni sada traže po pet hiljada ili dvadeset hiljada kvadrata.
Ko su najčešći zakupci
Rukovodilac pododeljenja za kancelarijski prostor za Jadransku regiju CBRE Ivan Stojić rekao je u februaru za Forbes Srbija da je u protekloj godini, kao i ranijih godina, IT sektor bio najaktivniji što se tiče zakupa kancelarija.
„Iako se dolazak novih kompanija iz Rusije stišao, došlo je do širenja kapaciteta firmi koje su ranije stigle, odnosno povećanja poslovnog prostora“, rekao je Stojić i dodao da su prošle godine dosta aktivne u potrazi za poslovnim prostorom bile i banke i osiguravajuće kuće.
Stojić kaže da je i dalje tražnja za poslovnim prostorom u Srbiji visoka, ali da nije mnogo veća od ponude. Posebno jer je 2022. bila rekordna po izgradnji kancelarijskog prostora, kada je napravljeno 120.000 kvadrata i sve unapred izdati.
Svi se vraćaju u kancelarije
Miljan Krvavac iz agencije za nekretnine „Property Broker“ kaže za NIN da je stanje na tržištu poslovnog prostora trenutno vrlo dinamično i da je nedostatak kvadrata vidljiv, uprkos trendu povećanja ponude izgradnjom novih poslovnih centara, kao i renoviranjem i prenamenom starijih zgrada u nove i moderne.
„Visoka potražnja je konstantna od postkovid perioda naovamo, desio se povratak zaposlenih na kancelarijski način rada. Beograd je prepoznat i kao centar pružanja IT usluga za klijente i kompanije širom sveta, pa i te kompanije generišu značajnu tražnju. U gradnji ili u planu za gradnju je oko 170.000m2 za bliži period, međutim, većina tog prostora nađe zakupce i pre završetka gradnje. Sudeći prema svim pokazateljima pozitivan trend će se nastaviti i u narednom periodu jer se nakon korone većina biznisa vraća u kancelarije i na regularan način rada. Nakon toga očekuje se stabilizacija, ali uz nastavak pozitivnog trenda i ponude i potražnje“, zaključuje Krvavac.
I nije samo najam popularan, i za kupovinom vlada veliko interesovanje, ali tržište nje u stanju da na potrebe odgovori.
Elektroprivreda Srbije obavestila je korisnike da se od juna menja račun za uplatu struje – umesto trezorskog, uplate idu na račun privatne Alta banke, u vlasništvu Davora Macure, biznismena bliskog SNS-u. EPS nije dao obrazloženje za ovu odluku, niti detalje ugovora
Tomaš Klima, direktor kompanije Sebre, izjavio je da je investitor projekta „Marina Dorćol“ spreman na potpunu transparentnost i komunikaciju s građanima. Najavio je redovne sastanke i otvorena vrata za komšije, a sumnje u zagađenost zemljišta odbacio pozivajući se na izveštaj Zavoda za javno zdravlje
Ukoliko se najave ne izjalove, u prvoj polovini naredne godine bi srpski građani mogli iz Evropske unije da telefoniraju kao od kuće
Kako se vidi na sajtu NBS, blokada je okončana 10. jula
Vlada Srbije usvojila je novu javnobeležničku tarifu na kojoj je sada vrednost boda porasla sa 150 na 180 dinara, što je porast od 20 posto. Pored toga pojedine naknade sada su duplo skuplje nego što su bile
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Aleksandar Vučić više nije u stanju da povrati ravnotežu u pobunjenom društvu. To se najbolje vidi u ravni govora: nijedno njegovo baljezganje više ne prolazi
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
