Jedan stepen Celzijusa u stanu vredi toplanama šest odsto računa.
Ovu uslugu potrošači koji imaju centralno grejanje moći će da iskoriste od ove zime, odnosno između kraja 2026. i početka 2027. kada će oko 70 odsto toplana u Srbiji preći na „zajedničko merenje po utrošku“.
Opcija bi mogla da pomogne onima koji su zabrinuti zbog najavljenih računa koji bi mogli da budu i duplo veći.
Dejan Stojanović iz Udruženja toplana Srbije kaže za „Vreme“ da ove zime potrošače čeka novi obračun cena za centralno grejanje u većini toplana u zemlji, pa će oni koji žele da snize troškove, moći da podnesu zahtev toplanama.
„Ukoliko stambena zajednica želi da smanji ukupne troškove, ona može da zatraži snedbevaču, odnosno toplani, da se kompletna energija u podstanici smanji“, kaže Stojanović za „Vreme“. „Za svaki niži stepen Celzijusa, dobija se smanjenje računa od šest odsto. Ista logika je i za povećanje temperature, računi će ići od šest odsto na gore po stepenu.“
Stojanović dodaje da rok za odgovor toplane po zahtevu za smanjenje ili uvećanje temperature propisuje Zakon o zaštiti potrošača, ali da građani mogu da ga upute tek kada profunkcioniše novi obračun.
Koji je najpravičniji metod naplate
Od 60 toplana u Srbiji, trenutno svega 18 naplaćuje uslugu po potrošnji. Do naredne godine očekuje se da će na novi sistem preći njih 60 do 70 odsto, a među njima su i one u velikim gradovima poput Beograda. Iz Udruženja toplana apeluju na potrošače da je važno da razumeju da novi sistem nije individualno očitavanje potrošnje za svaki stan, već zajedničko za jednu stambenu jedinicu, odnosno zgradu.
„U ovoj prvoj fazi ćemo očitavati zajedničku potrošnju jedne stambene zajednice i onda ćemo ukupnu potrošnju deliti prema broju kvadrata stanara“, opisuje Stojanović sistem obračuna koji čeka građane.
Ovo su sve, dodaje, direktive Evropske unije o energetskoj efikasnosti, koje Srbija ubacuje u sopstveni Zakon o energetskoj efikasnosti.
„Razumemo da su građani navikli da im trošak bude uvek isti, ali treba razumeti da je ovo sistem koji će dugoročno doprineti uštedi energije “, kaže Stojanović. „I sama Evropska unija je prešla na njega. Mi kasnimo za novim tehnologijama 15 do 20 godina. Takođe, ceo život svi plaćamo struju i gas onoliko koliko potrošimo, što ne bismo i grejanje?“
(Ne)solidarne komšije: Plaćamo zajedno ili odvojeno
Sledeća faza koja nas čeka jeste individualno očitavanje za svako domaćinstvo, a tu bi razlike u računima mogle da budu još veće, a u nekim slučajevima neće zavisiti od samo konkretnog potrošača već i od spoljnih problema.
Zemlje Evrope jesu prešle na naplatu po utrošku, ali nisu usaglašene potpuno koji od dva sistema treba primeniti – zajedničko očitavanje za celu zgradu ili pojedinačno po stanu.
Logika zagovornika zajedničke potrošnje jeste da ne treba potrošač da ispašta ako njegovi susedi vole da sede u hladnom. Jer, ako svi isključe grejanje u okolnim stanovima, onda ceo račun dođe samo na jednog kupca, a on mora mnogo više da greje jer ima dosta zajedničkih zidova sa komšijama.
Zato su Slovenci prešli odavno na individualno merenje po utrošku, ali su pre deset godina usvojili korekciju ove odluke, pa su utvrdili ipak minimalnu i maksimalnu potrošnju. Finska i Švedska su, pak, potpuno odbacile individualnu podelu potrošnje, što se smatra solidarnijim pristupom.
U Srbiji je Šabac jedan od gradova pionira potrošnje po utrošku, prvo po zajedničkom, pa po individualnom modelu. Puno je problema sa tim bilo, jer su se građani masovno žalili na vrtoglave i neusaglašene račune.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
