Na području planine Rogozne u blizini Novog Pazara nedavno je pronađena „zlatna žica“ u kojoj, prema procenama kompanije „Zlatna reka Resources“ ima nešto više od 150 tona zlata.
Ta kompanija će na području Rogozne najverovatnije moći da istražuje do 2026. godine, a ukoliko rezultati geoloških istraživanja budu pozitivni, a svi propisani uslovi ispunjeni, „Zlatna reka“ može da podnese zahtev za eksploatacionu dozvolu Ministarstvu rudarstva i energetike, najranije sredinom 2030. godine.
Ukoliko bi se količina zlata za koju se procenjuje da postoji na Rogozni pomnožila sa trenutnom cenom zlata na berzi od oko 73.000 evra po kilogramu, dobila bi se cifra od oko 11 milijardi evra, piše Nova ekonomija.
Stručnjak za investiciono zlato kompanije „Insignitus gold“ Ljuba Jakić kaže da je najbitnije koliko u samoj rudi koja je pronađena na Rogozni zaista ima vrednog zlata.
„Ključno pitanje je koje je čistoće to zlato. Najbitnija je izdašnost rude, odnosno koliko iz jedne tone rude može da se izvuče zlata i koja je njegova čistoća“, kaže Jakić.
On je objasnio da se, kada se iz jedne tone rude izvuku bakar, aluminijum, cink i slično, tek tada može pričati o stvarnoj količini zlata, ali i proceniti koliko ono ima karata, od nula do 24.
Zlato i kod Žagubice
Zlato na planini Rogozna nije jedino koje trenutno privlači pažnju javnosti, jer je predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u decembru 2022. ocenio „da nas je Bog pogledao“ kada je otkriveno zlato u jednom od „najsiromašnijih delova zemlje“.
Ispostavilo se da je reč o zlatu otkrivenom na lokaciji Čoka Rakita, u opštini Žagubica, koje se nalazi na padinama ispod Crnog vrha, u brdima između Bora i Žagubice.
Po svemu sudeći reč je o izuzetno bogatom lokalitetu, gde se navodno može dobiti gotovo čist koncentrat zlata, sa ukupnim iskorišćenjem od 93 odsto. Zlato je na lokaciji Čoka Rakita otkrila kanadska kompanija Dundee Precious Metals INC (DPM), jedna od onih koje vrše istraživanja širom Srbije, uključujući i Projekat zlata Timok.
„Potencijalne rezerve značajne su sa aspekta količine rude, sadržaja zlata, što u perspektivi može biti od velikog značaja za ekonomiju cele zemlje, posebno za region istočne Srbije“, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović u januaru 2023. godine.
Kompleksna tehnologija rudarenja
I pored toga što je DPM sa svojom ćerka firmom Avala Resources prisutan na prostoru opštine Žagubica od 2006. godine, radeći na Projektu istraživanja i eksploatacije rude zlata na potesu „Potaj Čuka – Tisnica“, dugo nije bilo moguće naći nikakve informacije, saopštene ili publikovane, ni o hemijskom, ni o mineraloškom sastavu rude koju DPM namerava da eksploatiše.
Iz Studije „Prostorni plan područja posebne namene za eksploataciju zlata na istražnom prostoru ‘Potaj Čuka – Tisnica’ kod Žagubice“ vidi se namera o otvaranju rudnika, o načinu eksploatacije i dobijanja zlata, sa natuknućem o prisustvu pirita u sastavu rude i njegovom mogućem uticaju na okolinu.
Hemijski i mineraloški sastav ležišta rude „Potaj Čuka – Tisnica“ mogao se izvesti na bazi sastava dva bliska rudna tela, Tenka i Čoka Marin.
Naime, i u rudnom telu „Potaj Čuka – Tisnica“ treba očekivati, pored zlata i srebra, i minerale bakra, cinka, olova, arsena, gvožđa (pirit i arsenopirit), kadmijuma, žive i nikla. Verovatno i još nekih obojenih metala.
Drugim rečima, i u ovom rudniku treba očekivati polimetaličnu rudu, čija eksploatacija i prerada mogu imati štetan uticaj po okolinu, ukoliko se ne primeni kompleksna tehnologija koja bi držala pod kontrolom sva jedinjenja hazardnih metala, koja nastaju u procesu ekstrakcije zlata.
Međutim, kompleksna tehnologija podrazumeva veća investiciona ulaganja, veće operativne troškove, kvalifikovanu radnu snagu, što bi sve uticalo na ekonomsku i ekološku održivost projekta.
Zlato za sada „ostaje u Srbiji“
Trenutno se u Srbiji zlato traži na čak sedamdeset lokacija. Čoka Rakita je samo jedna od takvih gde je došlo do otkrića.
U Srbiji je trenutno najpoznatiji rudnik zlata onaj Boru, poznat po nazivu Čukaru Peki, u vlasništvu kineske kompanije Zijin mining, i u njemu je 2022. godine proizvedeno 4,75 tona zlata. U 2023. godini kompanija je navela da je do avgusta proizvela ukupno 8,9 tona zlata i ostvarila kumulativni prihod od prodaje u iznosu 3,9 milijardi dolara.
Kompanija je 2022. godine u saopštenju navela da je od početka otvaranja rudnika Narodnoj banci Srbije prodala 5,74 tone zlata.
Prema zakonima u Srbiji, sve količine iskopanog zlata najpre moraju da se ponude Narodnoj banci Srbije, a tek u slučaju da ona odbije da ga po berzanskoj ceni otkupi, Ziđin bi mogao da traži dozvolu za izvoz.
To se dosad nije desilo, što znači da zlato proizvedeno u ovoj kompaniji „ostaje u Srbiji“.
