Građani Srbije nastavili su da se intenzivno zadužuju kod banaka. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, dug stanovništva u junu iznosio je 2.099 milijardi dinara, dok su gotovinski krediti prvi put premašili 1.000 milijardi dinara
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u junu su iznosili 4.626 milijardi dinara, a ukupan dug prema bankama bio je veći za 15 odsto nego u istom mesecu 2025. godine.
Pozajmice privredi iznosile su 2.426 milijardi dinara, pa su se tako pravna lica zaduživala za 11,6 odsto više u odnosu na godinu pre, dok su kod preduzetnika zaduženja za kredite iznosila 100,8 milijardi dinara i veća su 13,4 odsto u odnosu na jun 2025. godine, pokazuje Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije.
Kada je reč o stanovništvu, dug građana prema bankama u junu je iznosio 2.099 milijardi dinara i bio je za 19,2 odsto veći u odnosu na isti period prošle godine.
Najveći udeo u ukupnim kreditima stanovništvu u junu su imali gotovinski – 49,1 odsto, zatim stambeni i krediti za adaptaciju – 42,3 odsto, poljoprivredni – 4,9, ostali 2,4 i potrošački 1,4 odsto.
Građani Srbije su se u junu za gotovinske kredite zaduživali 20,5 odsto više nego godinu ranije, pa su po osnovu keš pozajmica poslovnim bankama dugovali 1.031 milijardu dinara.
Zaduživanje po osnovu stambenih i kredita za adaptaciju povećano je za 19 odsto, a ukupno dugovanje na ime ovih kredita u junu je iznosilo 887,61 milijardu dinara.
Na trećem mestu po obimu kredita stanovništvu nalaze se poljoprivredne pozajmice, koje su iznosile 101,87 milijardi dinara. Građani su za ostale kredite bankama dugovali 50,14 milijardi dinara.
Ipak, potrošački zajmovi su u junu zabeležili najveći rast u odnosu na isti period prethodne godine – 21,9 odsto i iznosili su 28,73 milijarde dinara.
Ukupno učešće kašnjenja u dugu po osnovu bankarskih kredita iznosilo je 1,9 odsto. Najveća docnja u junu zabeležena je kod preduzetnika – 3,3 odsto, zatim kod pravnih lica – 2,5 odsto, dok je stanovništvo najmanje kasnilo u otplati, budući da je učešće docnje građana iznosilo 1,1 odsto.
Docnja kod pravnih lica i preduzetnika predstavlja dospele nenaplaćene obaveze preko 15 dana, a kod fizičkih lica preko 60 dana.
Kada je reč o tekućim računima, njih je na kraju juna bilo 9,37 miliona, dok je broj korisnika istih iznosio 6,11 miliona. Ukupan broj tekućih računa u docnji iznosio je 206.428, dok je učešće docnje u iznosu dozvoljenog prekoračenja bilo 5,9 odsto.
Broj kreditnih kartica u Srbiji u junu iznosio je 1.108.257, dok je ukupan broj korisnika bio 850.635.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Energetska sigurnost Srbije i dalje delom zavisi od ruskog gasa i ograničenih skladišnih kapaciteta za isti. Iako se o promeni takve politike govori godinama, konkretnih pomaka nema
Za dostojanstven život u Srbiji potrebno je oko 154.000 dinara mesečno, a prosečna plata je gotovo 30 hiljada dinara niža. Za one koji rade za minimalac, razlika je još veća
Isplata jednokratne novčane pomoći od 6.000 dinara traje do danas, 25. septembra. Ali građani mogu ovaj iznos i kasnije da podignu
Fabrika obuće Vero iz Apatina pokrenula je likvidaciju. Kompanija je zapošljavala oko 300 ljudi, a 90 radnika je do sada dobilo otkaz
Računi za struju pojedinih građana biće niži tokom predstojeće grejne sezone. Ko sve spada u tu kategoriju
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
