Građani Srbije nastavili su da se intenzivno zadužuju kod banaka. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, dug stanovništva u junu iznosio je 2.099 milijardi dinara, dok su gotovinski krediti prvi put premašili 1.000 milijardi dinara
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u junu su iznosili 4.626 milijardi dinara, a ukupan dug prema bankama bio je veći za 15 odsto nego u istom mesecu 2025. godine.
Pozajmice privredi iznosile su 2.426 milijardi dinara, pa su se tako pravna lica zaduživala za 11,6 odsto više u odnosu na godinu pre, dok su kod preduzetnika zaduženja za kredite iznosila 100,8 milijardi dinara i veća su 13,4 odsto u odnosu na jun 2025. godine, pokazuje Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije.
Kada je reč o stanovništvu, dug građana prema bankama u junu je iznosio 2.099 milijardi dinara i bio je za 19,2 odsto veći u odnosu na isti period prošle godine.
Najveći udeo u ukupnim kreditima stanovništvu u junu su imali gotovinski – 49,1 odsto, zatim stambeni i krediti za adaptaciju – 42,3 odsto, poljoprivredni – 4,9, ostali 2,4 i potrošački 1,4 odsto.
Građani Srbije su se u junu za gotovinske kredite zaduživali 20,5 odsto više nego godinu ranije, pa su po osnovu keš pozajmica poslovnim bankama dugovali 1.031 milijardu dinara.
Zaduživanje po osnovu stambenih i kredita za adaptaciju povećano je za 19 odsto, a ukupno dugovanje na ime ovih kredita u junu je iznosilo 887,61 milijardu dinara.
Na trećem mestu po obimu kredita stanovništvu nalaze se poljoprivredne pozajmice, koje su iznosile 101,87 milijardi dinara. Građani su za ostale kredite bankama dugovali 50,14 milijardi dinara.
Ipak, potrošački zajmovi su u junu zabeležili najveći rast u odnosu na isti period prethodne godine – 21,9 odsto i iznosili su 28,73 milijarde dinara.
Ukupno učešće kašnjenja u dugu po osnovu bankarskih kredita iznosilo je 1,9 odsto. Najveća docnja u junu zabeležena je kod preduzetnika – 3,3 odsto, zatim kod pravnih lica – 2,5 odsto, dok je stanovništvo najmanje kasnilo u otplati, budući da je učešće docnje građana iznosilo 1,1 odsto.
Docnja kod pravnih lica i preduzetnika predstavlja dospele nenaplaćene obaveze preko 15 dana, a kod fizičkih lica preko 60 dana.
Kada je reč o tekućim računima, njih je na kraju juna bilo 9,37 miliona, dok je broj korisnika istih iznosio 6,11 miliona. Ukupan broj tekućih računa u docnji iznosio je 206.428, dok je učešće docnje u iznosu dozvoljenog prekoračenja bilo 5,9 odsto.
Broj kreditnih kartica u Srbiji u junu iznosio je 1.108.257, dok je ukupan broj korisnika bio 850.635.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Najveće državno energetsko preduzeće planira da izdvoji 14,4 miliona dinara za sistem koji će u realnom vremenu upozoravati na potencijalne reputacione krize. Povod za takvu odluku mnogi vide u aferama koje su prethodnih godina pratile EPS.
Porše nastavlja veliku reorganizaciju poslovanja. Zbog slabije prodaje u Kini, većih troškova izazvanih američkim carinama i sporijeg povrata ulaganja u električna vozila, kompanija planira novo smanjenje broja zaposlenih
„Za manje od dve godine Ominimo je dostigao gotovo milion korisnika i godišnji obim poslovanja veći od 350 miliona dolara, što ga čini najbrže rastućom tehnološkom kompanijom u oblasti osiguranja u svetu", piše Nova Ekonomija
Ako svim punoletnim građanima Srbije iz Akcionarskog fonda 22. septembra sleduje po 6.000 dinara, a isto toliko sleduje i vlasnicima sedam besplatno dobijenih akcija ovog fonda, koliko će dobiti oni koji su vlasnici 35, 49 ili 168 akcija ovog Fonda?
Ko je odgovoran za ukidanje američkih carina Srbiji?
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
