Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2022. godinu iznosi 0,805, što je svrstava na 65. mesto na listi 193 zemlje i teritorije obuhvaćene izveštajem Ujedinjenih nacija, odnosno u kategoriju veoma visoko razvijenih zemalja. Što se regiona tiče, Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Crna Gora i Rumunija su ispred Srbije
Neujednačen napredak u razvoju dovodi do toga da najsiromašniji zaostaju, a nejednakosti se povećavaju. To rezultira opasnom blokadom koja zahteva hitno reagovanje kroz kolektivnu akciju, navodi se u novom izveštaju o ljudskom razvoju koji je predstavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Prema tom izveštaju, Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2022. godinu iznosi 0,805, što je svrstava na 65. mesto na listi 193 zemlje i teritorije obuhvaćene izveštajem, odnosno u kategoriju veoma visoko razvijenih zemalja
Kao zemlja sa najvišim Indeksom ljudskog razvoja na vrhu liste je Švajcarska, a slede je Norveška, Island i SAR Hong Kong, dok Danska i Švedska dele peto mesto.
Šta je indeks ljudskog razvoja
Indeks ljudskog razvoja (HDI) meri prosek dugoročnog napretka u tri osnovne dimenzije razvoja društva: očekivani životni vek, obrazovanje i bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika.
Prema tom parametru, zemlje su rangirane u nekoliko kategorija, od onih sa niskim do onih sa veoma visokim ljudskim razvojem.
Parametri za Srbiju i region
Prema najnovijem Izveštaju o ljudskom razvoju, očekivani životni vek u Srbiji je 74,1 godina.
Građani i građanke Srbije završili su u proseku 11,5 godina školovanja, dok se očekuje da će mlađe generacije prosečno završiti 14,5 godina školovanja.
Od zemalja u okruženju Srbije, najbolje je plasirana Slovenija, koja je na 22. mestu, a među veoma visoko razvijenim zemljama su takođe Hrvatska (39), Mađarska (47), Crna Gora (50) i Rumunija (53). Kategoriju niže, među visoko razvijenim zemljama su Bugarska (70), Albanija (74), Bosna i Hercegovina (80) i Severna Makedonija (83).
Zabrinjavajuće prognoze
Izveštaj o ljudskom razvoju za 2023/24, kako prenosi beogradska kancelarija UNDP, otkriva jednu zabrinjavajuću tendenciju: oporavak kada je u pitanju Indeks ljudskog razvoja (HDI) je delimičan, nedovršen i nejednak.
Projektovano je da HDI dostigne rekordnu vrednost 2023. godine, posle velikog pada 2020. i 2021. godine, međutim ovaj napredak je veoma nejednak. Bogate zemlje imaju rekordno visok nivo ljudskog razvoja, dok polovina najsiromašnijih zemalja ostaje ispod nivoa razvoja na kojem su bile pre početka krize.
Demokratski paradoks
Kao što se navodi u izveštaju, gotovo 40 odsto globalne trgovine robom koncentrisano je u tri ili manje zemalja, dok je u 2021. godini tržišna kapitalizacija svake od tri najveće tehnološke kompanije na svetu premašivala bruto domaći proizvod (BDP) više od 90 odsto zemalja sveta u toj godini.
U izveštaju se sugeriše da su međunarodni kolektivni napori osujećeni sve prisutnijim „demokratskim paradoksom“ – dok devet od 10 ljudi na svetu podržava demokratiju, više od polovine ispitanika globalno izražava svoju podršku liderima koji demokratiju urušavaju kroz nepoštovanje osnovnih pravila demokratskog procesa, a na šta ukazuju podaci analizirani u izveštaju.
Polovina ljudi koji su anketirani širom sveta govore da nemaju kontrolu nad svojim životima, ili da im je ta kontrola ograničena, dok dve trećine veruje da ima malo uticaja na odluke svojih vlada.
Situacija za profesore i studente na Kosovu je katastrofalna i tragična, a ako se kosovski Zakon o strancima dosledno primeni postoji bojazan da će se Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ugasiti, rečeno je na tribini studenata u blokadi ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu
Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije skoro 40 odsto teritorije zemlje
Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imale su osobe u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece
Generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić kaže da je haker „istočno od nas“ ucenjivao tu kompaniju za tri bitkoina i da „u principu teško može da dođe do zloupotrebe“ ukradenih podataka
U novom kriminalnom obračunu u Beogradu upucan je muškarac od ranije poznat policiji. Da li Beograd postaje Bogota i zašto sve podseća na devedesete
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
