Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2022. godinu iznosi 0,805, što je svrstava na 65. mesto na listi 193 zemlje i teritorije obuhvaćene izveštajem Ujedinjenih nacija, odnosno u kategoriju veoma visoko razvijenih zemalja. Što se regiona tiče, Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Crna Gora i Rumunija su ispred Srbije
Neujednačen napredak u razvoju dovodi do toga da najsiromašniji zaostaju, a nejednakosti se povećavaju. To rezultira opasnom blokadom koja zahteva hitno reagovanje kroz kolektivnu akciju, navodi se u novom izveštaju o ljudskom razvoju koji je predstavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Prema tom izveštaju, Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2022. godinu iznosi 0,805, što je svrstava na 65. mesto na listi 193 zemlje i teritorije obuhvaćene izveštajem, odnosno u kategoriju veoma visoko razvijenih zemalja
Kao zemlja sa najvišim Indeksom ljudskog razvoja na vrhu liste je Švajcarska, a slede je Norveška, Island i SAR Hong Kong, dok Danska i Švedska dele peto mesto.
Šta je indeks ljudskog razvoja
Indeks ljudskog razvoja (HDI) meri prosek dugoročnog napretka u tri osnovne dimenzije razvoja društva: očekivani životni vek, obrazovanje i bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika.
Prema tom parametru, zemlje su rangirane u nekoliko kategorija, od onih sa niskim do onih sa veoma visokim ljudskim razvojem.
Parametri za Srbiju i region
Prema najnovijem Izveštaju o ljudskom razvoju, očekivani životni vek u Srbiji je 74,1 godina.
Građani i građanke Srbije završili su u proseku 11,5 godina školovanja, dok se očekuje da će mlađe generacije prosečno završiti 14,5 godina školovanja.
Od zemalja u okruženju Srbije, najbolje je plasirana Slovenija, koja je na 22. mestu, a među veoma visoko razvijenim zemljama su takođe Hrvatska (39), Mađarska (47), Crna Gora (50) i Rumunija (53). Kategoriju niže, među visoko razvijenim zemljama su Bugarska (70), Albanija (74), Bosna i Hercegovina (80) i Severna Makedonija (83).
Zabrinjavajuće prognoze
Izveštaj o ljudskom razvoju za 2023/24, kako prenosi beogradska kancelarija UNDP, otkriva jednu zabrinjavajuću tendenciju: oporavak kada je u pitanju Indeks ljudskog razvoja (HDI) je delimičan, nedovršen i nejednak.
Projektovano je da HDI dostigne rekordnu vrednost 2023. godine, posle velikog pada 2020. i 2021. godine, međutim ovaj napredak je veoma nejednak. Bogate zemlje imaju rekordno visok nivo ljudskog razvoja, dok polovina najsiromašnijih zemalja ostaje ispod nivoa razvoja na kojem su bile pre početka krize.
Demokratski paradoks
Kao što se navodi u izveštaju, gotovo 40 odsto globalne trgovine robom koncentrisano je u tri ili manje zemalja, dok je u 2021. godini tržišna kapitalizacija svake od tri najveće tehnološke kompanije na svetu premašivala bruto domaći proizvod (BDP) više od 90 odsto zemalja sveta u toj godini.
U izveštaju se sugeriše da su međunarodni kolektivni napori osujećeni sve prisutnijim „demokratskim paradoksom“ – dok devet od 10 ljudi na svetu podržava demokratiju, više od polovine ispitanika globalno izražava svoju podršku liderima koji demokratiju urušavaju kroz nepoštovanje osnovnih pravila demokratskog procesa, a na šta ukazuju podaci analizirani u izveštaju.
Polovina ljudi koji su anketirani širom sveta govore da nemaju kontrolu nad svojim životima, ili da im je ta kontrola ograničena, dok dve trećine veruje da ima malo uticaja na odluke svojih vlada.
Represija nad poljoprivrednicima se nastavlja. One koji se bune, sada posećuju inspektori i dele rešenja o pasivizaciji domaćinstva. O sve većoj represiji svedoče dvojica sagovornika „Vremena”
Albanci u Preševu, Bujanovcu i Medveđi suočavaju se i dalje sa pasivizacijom adresa i kršenjem osnovnih ljudskih prava. Kakav je njihov položaj? I kakv im je odnos prema državi Srbiji?
U Zemunskoj gimnaziji se u fiskulturnoj sali odvalio deo plafona, potvrdili su za „Vreme“ nastavnici ove škole i članovi Saveta roditelja. Savet roditelja izašao je sa dva glavna zahteva o informacijama o padu plafona
Mitropolit Pahomije svedočio je u optužnici protiv teologa Blagoja Pantelića da sa njim nije komunicirao 22 godine, a lično mu je umeđuvremenu bio uručio stipendiju, tvrdi Pantelić. SPC na to nije reagovalo
Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru organizuju protest 21. decembra u tom gradu, a njima će se pridružiti kolege iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
