Subjektivni osećaj i stvarna temperatura: U čemu je razlika?

Nepoklapanje stvarne temperature vazduha i realnog, subjektivnog osećaja – temperature koju na sopstvenoj koži osećamo, izaziva česte dileme. Ako naš organizam, dok se bori sa vrućinom, oseća jedno, zašto nam se plasiraju dve vrste temperaturnih vrednosti?

U aplikacijama na mobilnim uređajima, poput AccuWeather i The Weather Channel, dostupni su nam pored podataka o temperaturi, i podaci o vlažnosti vazduha u procentima, jačina UV zračenja, važdušni pritisak u milibarima, jačina i smer vetra, ali i neke dodatne informacije i preporuke.

Mnogi od ovih podataka zapravo utiču na subjektivni osećaj temperature, popularni „feels like“.

Na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) navodi se da „subjektivni osećaj temperature predstavlja meru osećaja toplote pri dužem izlaganju ljudskog tela uticaju ekstremno toplog i vlažnog vremena (u periodu od 1. aprila do 31. oktobra), odnosno meru osećaja hladnoće pri specifičnim kombinacijama ekstremno niskih temperatura vazduha i brzine vetra (u periodu od 1. novembra do 31. marta)“.

Sovilj: Presudan parametar je vlažnost vazduha

Meteorolog RHMZ-a Slobodan Sovilj za „Vreme“ kaže da postoje različite definicije takozvanog toplotnog indeksa, ali da se suštinski radi o tome na koji način ljudski organizam doživljava spoljnu temperaturu u koju je uključena i temperatura vazduha.

„Ako govorimo samo o subjektivnom osećaju temperature vazduha, presudan parametar koji pored realne temperature u ovom letnjem periodu utiče, jeste količina vodene pare, odnosno vlažnost. Što je veća relativna vlažnost vazduha, pri istoj temperaturi, povećava se tzv. osećaj sparine, odnosno, nama je teže da podnesemo takvu temperaturu“, objašnjava Sovilj.

Ističe da hlađenje postaje otežano čim spoljašnja temperatura pređe 37 stepeni, odnosno kada je veća od telesne temperature našeg tela.

U zimskom periodu, s druge strane, presudna je jačina vetra, jer je vetar taj koji pojačava osećaj hladnoće.

Leti se, zbog klimatskih promena, povećavaju regioni i oblasti u kojima imamo nepovoljne kombinacije visoke temperature i visoke relativne vlažnosti vazduha.

Faktori okruženja – nije isto priroda i asfalt

Kako će neko od nas da doživi temperaturu, pored temperature vazduha, zavisi i od drugih faktora.

„Zavisi i od toga u kom se okruženju nalazimo. Ukoliko je vedar i sunčan dan, različiti materijali na različit način reaguju sa direktnim sunčevim zračenjem. Nije isto ako se nalazimo na livadi, u šumi, pored vodene površine, ili se nalazimo okruženi materijalima koji imaju mali toplotni kapacitet i koji se jako brzo zagrevaju. To su beton, asfalt, čelik, staklo i slični materijali, kojih je najviše u gradovima“, naglašava sagovornik „Vremena“.

Dodaje i da, „kada se nalazimo okruženi betonom, na nas ne utiče samo toplota ili temperatura vazduha, nego nas greju i ti materijali koji su znatno više zagrejani od okolne temperature“.

Večita dilema – merenje temperature u hladu

Sovilj podseća da se pri merenju stvarne temperature vazduha poštuje uniformni model i standard koji važi decenijama unazad.

„Temperatura vazduha se po pravilima meri u hladu, u jednom meteorološkom zaklonu bele boje, kroz koji je omogućeno nesmetano strujanje vazduha, i sve se to radi na dva metra visine. Česta su pitanja zašto se baš tako meri temperatura. Iz prostog razloga – to je međunaradni standard, koji je uspostavila Svetska meteorološka organizacija. Mi moramo na celoj planeti, svuda na isti način da merimo temperaturu da bi te vrednosti bile uporedive“, objašnjava meteorolog, dodajući da se termometar nalazi u hladu jer je to jedini način da on meri temperaturu vazduha.

„Ako termometar stavimo na sunce, ne meri se više temperatura vazduha, nego temperatura materijala i tečnosti od kojih je termometar sastavljen. Ako je u pitanju stakleni termometar sa živom, on će pokazivati temperaturu stakla. Ako smo ga stavili na zid ili beton, ta vrednost temperature vazduha je već kontaminirana temperaturom podloge na koju smo termometar naslonili. Zato se u ovo doba godine na društvenim mrežama javljaju razlike u temperaturama, jer ta merenja nisu zvanična, ali sve to može da posluži kao orijentir subjektivnog osećaja temperature“, kaže sagovornik.

To onda otvara novu dilemu – postoji li pored stvarne temperature i subjektivnog osećaja i treća kategorija temperature?

„Zvanično u meteorologiji ne postoji ta treća vrsta temperature, jer se zvanična merenja vrše na utvrđen način. Međutim, u praksi, ako se nalazimo okruženi betonom, to je kao da smo u stanu po vrelom danu i uključili smo još deset grejalica oko nas. Takav je efekat. Moramo da izbegavamo područja koja nas dodatno zagrevaju u periodu ovako velikih vrućina“, objašnjava Sovilj.

Saveti za vrele dane

Meteorolog Sovilj ponavlja ono što ovih dana često slušamo – treba se sklanjati sa vrućina tokom najtoplijih delova dana, jer su mogućnosti da se rashladimo kada je temperatura iznad 37 stepeni značajno manje.

„Najugroženiji su radnici na otvorenom i beskućnici, odnosno oni koji imaju ograničene ili nikakve mogućnosti da se sklone. Za poslodavce je najvažnija preporuka da se rad na otvorenom omogući u jutarnjim, ili kasnim večernjim satima, odnosno da se izbegne period dana od 10 do 17 časova kada su temperature i zračenje izuzetno visoki“, napominje sagovornik „Vremena“.

Ostale ugrožene kategorije su deca, ljubimci, stariji građani i hronični bolesnici, ali ovako visoke temperature ne prijaju ni zdravim osobama.

Dodatni faktor je i vrlo visok UV indeks zračenja. Povećan je rizik od sunčanice ukoliko smo mu duže izloženi, kao i rizik od toplotnog udara.

„Uvek je preporuka da se deca i kućni ljubimci ne ostavljaju u automobilu čak ni na pet minuta, zato što temperatura u tako malom zatvorenom prostoru može vrlo brzo da poraste“, savetuje Sovilj.