Studenti u blokadi novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (FTN) objavili su na mreži Iks da je njihov kolega stupio u štrajk glađu.
„Obaveštavamo javnost da je naš kolega Bogdan, student koji je nepravedno zadržan u pritvoru mesec dana, odlučio da dana 11. 9. nakon produžetka pritvora na još mesec dana stupi u štrajk glađu“, naveli su.
Advokat studenta Bogdana Jovičića je na konferenciji za novinare izjavio je da je taj student već mesec dana u pritvoru, i da mu je pritvor i produžen za još 30 dana.
Jovičićeva majka je izjavila da je sina videla u pratnji tri policajca, „sa lancima oko nogu“.
„Eto, to je tretman“, rekla je Jovičićeva majka kroz suze i dodala da ona i njegov advokat nisu ni znali da je Bogdan započeo štrajk glađu do danas.
„Ne prepuštam se na milost i nemilost ovoj tiraniji“
Na konferenciji za medije pročitano je i Jovičićevo pismo:
„Danas je šesti dan otkako sam stupio u štrajk glađu. Već šest dana živim na vodi. Odluku o stupanju u štrajk glađu doneo sam kada sam 11. septembra dobio rešenje o produženju pritvora dodatnih mesec dana. Mesec dana u pritvoru nisam dizao tenzije, misleći da moraju da me puste da se branim sa slobode. Budući da oni očigledno tu nameru nemaju i da žele da me predstave kao jednog od najvećih neprijatelja ove zemlje, smatrao sam da je ovo jedini vid borbe koji mi preostaje.
U državi u kojoj je pravda ubijena, u kojoj se gaze Ustavom zagarantovana prava i u kojoj su studenti tretirani kao državni neprijatelji – ostalo nam je da se pravdu borimo našim životima. Rešio sam da se ne prepuštam na milost i nemilost ovoj tiraniji i da pred nepravdom ne sedim skrštenih ruku. Moja odluka da stupim u štrajk glađu je doneta iz razloga da bih dokazao nepravdu koja se sprovodi nad svima koji misle drugačije od režima, a posebno nepravdu koju trpe studenti. Moja borba i žrtva je za sve moje kolege i građane koji su proteklih godinu dana hapšeni, prebijani, zastrašivani. Za sve političke zatvorenike, za sve koje guše suzavcem, za svaki udarac pendreka na one koji se mirno bore za slobodu.
Vreme je, da jače nego ikada, svi čuju koja represija se sprovodi nad nama. Ne tražim od njih milost, niti sažaljenje. Tražim od institucija da postupaju u skladu sa zakonom, a ne nalozima režima. Ako je pravda nemoguća u ovoj zemlji, onda je jedino pravedno za nju se životom boriti. Nastavljam sa štrajkom glađu, dok mi ne bude u skladu sa zakonom omogućeno da se branim sa slobode“.
Štrajk glađu i žeđu Marije Vasić
Marija Vasić, profesorka sociologije u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ Novom Sadu, počela je štrajk glađu žeđu sredinom maja, kada joj je nakon puna dva meseca pritvor produžen za još mesec dana.
Ona je čitavih sedam dana odbijala infuziju, a kada joj se zdravlje ozbiljno pogoršalo prekinula je štrajk žeđu. Istog dana puštena je iz Specijalne zatvorske bolnice prvo prebacuju je u civilnu bolnicu, a ta procedura bila je neophodna da bi se utvrdilo njeno zdravstveno stanje.
Međutim, represija režima je nastavljena, pa je umesto klasičnog Mariji Vasić određen kućni pritvor sa elektronskim nadzorom, zabranom korišćenja telefona i interneta i zabranom primanja drugih ljudi u stan.
Taj privor joj je, sa još dvoje ljudi, 20. avgusta produžen na još tri meseca.
