Od početka godine, u saobraćaju u Srbiji poginula su 94 pešaka, od čega 19 na pešačkim prelazima, saopštio je MUP. Srpski vozači i drumovi najsmrtonosniji su u Evropi
Od pogibije pešaka do pijanih vozača, Srbija je konstantno u vrhu crne statistike saobraćaja. Samo u sredu (19. novembar), u razmaku od nekoliko sati, poginule su još tri osobe na teritoriji Uba i Niša.
Svaka peta osoba koja pogine u saobraćajnoj nezgodi u Srbiji je pešak.
MUP apeluje na vozače da povećaju opreznost i smanje brzinu, posebno u zonama pešačkih prelaza, kao i na pešake – da prelaze kolovoz samo kada su uvereni da to mogu da urade na bezbedan način.
„Istovremeno, apelujemo na pešake da kolovoz prelaze samo kada se uvere da to mogu uraditi na bezbedan način, uz napomenu da noću i u uslovima smanjene vidljivosti na putevima van naselja moraju biti osvetljeni ili označeni reflektujućom materijom“, ističe se u saoštenju.
Akcenat je stavljen na tragičnu statistiku stradanja pešaka gde je samo u novembru stradalo njih osmoro.
Prosečna starost stradalih pešaka je visokih 68 godina, a najveći broj ovih tragedija, čak sedam od osam nezgoda, dogodio se u večernjim satima.
Neprekidni talas stradanja na putevima doveo je Srbiju na prvo mesto među zemljama sa najvećim brojem poginulih u saobraćajnim nesrećama u Evropi. Čak 78 ljudi na milion stanovnika strada na domaćim putevim za godinu dana, kažu poslednji podaci Evropske agencije za bezbednost u saobraćaju, o čemu je „Vreme“ već pisalo.
Prema zvaničnim podacima, u 2024. godini u Srbiji je zabeleženo 31.922 saobraćajnih nesreća, u kojima je poginula 501 osoba, dok je 18.807 ljudi povređeno.
Najčešći uzroci saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom bili su neprilagođena brzina (44 odsto), gubitak kontrole nad vozilom (14 odsto) i vožnja pod dejstvom alkohola (14 odsto).
Krajem oktobra se javnost ponovo uzbudila kad je na jednoj velikoj novobeogradskoj raskrsnici život izgubio policajac sa suprugom i detetom jer je na njegov automobil u punoj brzini naleteo pijani i drogirani vozač.
Nivo alkohola u krvi naknadno je izmeren i iznosio je 1,17 promila, što se naziva „stanjem veoma teške alkoholisanosti“. Prošao je na crveno na semaforu, vozeći brzinom od 132 kilometara na sat, ne mestu gde je maksimalna dozvoljena brzina 50 kilometara na sat.
U stanju još veće alkoholisanosti vozio je mesec dana pre toga pevač narodne muzike Darko Lazić. Izazvao je saobraćajnu nesreću sa više od 1,9 promila alkohola u krvi, a završio je u bolnici.
Ovog oktobra je i vozač autobusa krcatog putnicima sleteo sa kolovoza kod Sremske Mitrovice i prevrnuo se – u ovoj nesreći poginulo je troje ljudi.
Samo proteklih mesec dana bilo bi dovoljno da Srbiju popne na vrh liste sa najsmrtonosnijim saobraćajem u Evropi.
Zaposlenima u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture zaprećeno je da će „snositi posledice“ ukoliko ne izbrišu kompleks Generalštaba iz centralnog registra kulturnih dobara
Crnogorska policija započela je istragu o ustaškim pesmama hrvatskih navijača tokom fudbalske utakmice Crne Gore i Hrvatske
Za kraj blokade bilo je 532 učenika, dok je za nastavak bilo 483 đaka
U jugoistočnoj Srbiji, jednom od najsuvljih regiona naše zemlje, dešava se dezertifikacija zemljišta. Šta to znači, i kako se sa dezertifikacijom možemo izboriti kroz saradnju nauke i poljoprivrede
Ministar kulture Nikola Selaković nekoliko puta je tražio da bude sačinjen dokument kojim se predlaže ukidanje svojstva kulturnog dobra za Generalštab u centru Beograda
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
