Broj turista i sezonskih radnika iz Srbije u Crnoj Gori raste uprkos povremenim političkim trzavicama na relaciji Beograd-Podgorica. Taj trend nije mogla da pokvari ni tivatska predstava „Vučić i 87 razbojnika“
Zainteresovanost građana Srbije za letovanje i sezonske poslove u Crnoj Gori nesmanjena je uprkos povremenim političkim trzavicama, o čemu svedoče i podaci Nacionalne turističke organizacije (NTO) Crne Gore i broj izdatih dozvola za privremeni boravak i rad radi sezonskog zapošljavanja.
Tokom 2025. godine Crnu Goru je posetilo više od 2,7 miliona turista. Oni su prespavali više od 15,3 miliona puta, pri čemu su građani Srbije apsolutni rekorderi – na njih otpada 23,4 odsto odsto noćenja.
Kada su u pitanju samo individualni, odnosno privatni smeštaji, taj udeo je još veći – 25,6 odsto.
Podaci NTO Crne Gore pokazuju izražen trend rasta i stabilnog interesovanja turista, uprkos ekonomskim izazovima i fluktuacijama cena u regionu. Zaključno s aprilom broj dolazaka turista iz Srbije u Crnu Goru povećan je za devet odsto, a broj noćenja za čak 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Glavni faktor koji privlače srpske turiste je bezbednost, odnosno to što se Crna Gora percipira kao stabilna destinacije u svetlu globalnih geopolitičkih previranja.
NTO Crne Gore navodi i da je Evropska komisija za putovanja proglasila Crnu Goru za najbolje ocenjenu turističku destinaciju u Evropi po reputaciji i zadovoljstvu posetilaca i da je više od 90 odsto crnogorskih plaža dobilo najvišu ocenu kvaliteta vode na zvaničnim testiranjima pred samu sezonu.
Preciznih podataka o broju državljana Srbije koji su bili sezonski radnici u ugostiteljstvu u Crnoj Gori u 2025. godini nema, ali se zna da je Ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje prošle godine građanima Srbije izdalo više od 8.000 dozvola za privremeni boravak i rad.
Ukupan broj izdatih dozvola za sve strane radnike u Crnoj Gori neprestano raste, a od 2022. do 2025. godine povećan je bezmalo za 10.000 što govori o velikom deficitu sezonskih radnika. Do sredine juna ove godine, a prema pisanju crnogorskog portala bankar.me , Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore izdalo je više od 11.000 dozvola za privremeni boravak i rad, a najveći broj stranih radnika koji u Crnoj Gori imaju takvu dozvolu dolaze iz država iz okruženja – Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine.
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušao da iskoristi incident sa 87 državljana Srbije kojima je zabranjen ulazak u Crnu Goru ne bi li zamutio vodi između dve države i dva naroda, tamošnja javnost ne haje previše za te namere, pa se ne očekuje da bi to moglo da utiče na odlazak ljudi iz Srbije na letovanje ili sezonski rad u Crnu Goru.
Cena Vučićevog odlaska u Crnu Goru: Evropski put kroz Ćacilend
Crnogorski ugostitelj i direktor projekta „Casper Summer Talks & Sound“ Marko Pavlović kaže za „Vreme“ da nema egzaktne podatke, ali iz razgovora sa kolegama zna da je potražnja za sezonskim osobljem u Crnoj Gori velika i da je potpuno nebitno da li dolaze iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije ili neke druge zemlje.
„Svi mi, naravno, više volimo da u našim objektima rade ljudi iz regiona nego iz Azije ili Južne Amerike, ali je već primetno da i tih ljudi ima mnogo. Radnici iz Srbije su tradicionalno naši sezonski zaposlenici, i kod mene je zaposlena nekolicina njih, i sve je redovno, kao što je bilo i ranije“, kaže Pavlović.
On ne misli da će se incident u Tivtu odraziti na dolazak turista iz Srbije ili zapošljavanje ljudi iz Srbije tokom sezone.
„Možda to ima neku snažniju političku pozadinu, ali kao laik mogu da kažem da lično nemam nijednog prijatelja koji je ćaci i svi moji prijatelji gledaju na taj incident kao na glupost. Mislim da to ne bi trebalo da utiče na dolazak turista iz Srbije ili zapošljavanje sezonskih radnika”, kaže Pavlović.
Na dolazak sezonskih radnika iz Srbije u Crnu Goru mnogo više bi moglo da utiče što su plate za sezonce i dalje mnogo veće u Hrvatskoj, još jednoj zemlji koju Vučić optužuje za „hibridni rat“ protiv Srbije i podršku „blokaderima-teroristima“ koji bi da „sruše vlast““, a sve to zato što su Hrvati „ljuborni“ na ogromna dostignuća Srbije pod njegovim rukovodstvom.
„Pretpostavljam da će to biti razlog više da ljudi iz regiona odlaze u većem broju da rade u Hrvatskoj, mada su se plate u Crnoj Gori značajno približile“, zaključuje Pavlović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ preporučio je da se nekoliko dana pred povratak u školu deca postepeno vraćaju na uobičajeno vreme ustajanja i odlaska na spavanje kako bi se blagovremeno vratila u školsku rutinu
Ukupni prihodi su u 2025. godini firmi koje se bave predškolskim obrazovanjem su bili 50 odsto viši nego 2023. godine. Broj zaposlenih je povećan za 16,5 odsto, dok je dobit porasla gotovo 64 odsto
U redakcijama N1, Nove S, Danasa i Radara je „sumorno“ i „paranoično“. Neki iščekuju smene urednika, neki „instrukcije“ za rad, a neki se nadaju da je do izbora ipak premalo vremena za glajhšaltovanje
Srbija decenijama čeka most na Adi Huji, kao alternativu Pančevačkom mostu. Predviđen je još 2003. godne, a pompezno ga je 2019. najavio Goran Vesić. Šta će umeđuvremenu biti sa Pančevcem?
Najmanje jedna osoba je poginula, a pet je povređeno u pucnjavi koja se dogodila jutros na severu Švajcarske, saopštila je kantonalna policija Argaua, prenosi Rojters
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
