Broj turista i sezonskih radnika iz Srbije u Crnoj Gori raste uprkos povremenim političkim trzavicama na relaciji Beograd-Podgorica. Taj trend nije mogla da pokvari ni tivatska predstava „Vučić i 87 razbojnika“
Zainteresovanost građana Srbije za letovanje i sezonske poslove u Crnoj Gori nesmanjena je uprkos povremenim političkim trzavicama, o čemu svedoče i podaci Nacionalne turističke organizacije (NTO) Crne Gore i broj izdatih dozvola za privremeni boravak i rad radi sezonskog zapošljavanja.
Tokom 2025. godine Crnu Goru je posetilo više od 2,7 miliona turista. Oni su prespavali više od 15,3 miliona puta, pri čemu su građani Srbije apsolutni rekorderi – na njih otpada 23,4 odsto odsto noćenja.
Kada su u pitanju samo individualni, odnosno privatni smeštaji, taj udeo je još veći – 25,6 odsto.
Podaci NTO Crne Gore pokazuju izražen trend rasta i stabilnog interesovanja turista, uprkos ekonomskim izazovima i fluktuacijama cena u regionu. Zaključno s aprilom broj dolazaka turista iz Srbije u Crnu Goru povećan je za devet odsto, a broj noćenja za čak 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Glavni faktor koji privlače srpske turiste je bezbednost, odnosno to što se Crna Gora percipira kao stabilna destinacije u svetlu globalnih geopolitičkih previranja.
NTO Crne Gore navodi i da je Evropska komisija za putovanja proglasila Crnu Goru za najbolje ocenjenu turističku destinaciju u Evropi po reputaciji i zadovoljstvu posetilaca i da je više od 90 odsto crnogorskih plaža dobilo najvišu ocenu kvaliteta vode na zvaničnim testiranjima pred samu sezonu.
Preciznih podataka o broju državljana Srbije koji su bili sezonski radnici u ugostiteljstvu u Crnoj Gori u 2025. godini nema, ali se zna da je Ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje prošle godine građanima Srbije izdalo više od 8.000 dozvola za privremeni boravak i rad.
Ukupan broj izdatih dozvola za sve strane radnike u Crnoj Gori neprestano raste, a od 2022. do 2025. godine povećan je bezmalo za 10.000 što govori o velikom deficitu sezonskih radnika. Do sredine juna ove godine, a prema pisanju crnogorskog portala bankar.me , Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore izdalo je više od 11.000 dozvola za privremeni boravak i rad, a najveći broj stranih radnika koji u Crnoj Gori imaju takvu dozvolu dolaze iz država iz okruženja – Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine.
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušao da iskoristi incident sa 87 državljana Srbije kojima je zabranjen ulazak u Crnu Goru ne bi li zamutio vodi između dve države i dva naroda, tamošnja javnost ne haje previše za te namere, pa se ne očekuje da bi to moglo da utiče na odlazak ljudi iz Srbije na letovanje ili sezonski rad u Crnu Goru.
Cena Vučićevog odlaska u Crnu Goru: Evropski put kroz Ćacilend
Crnogorski ugostitelj i direktor projekta „Casper Summer Talks & Sound“ Marko Pavlović kaže za „Vreme“ da nema egzaktne podatke, ali iz razgovora sa kolegama zna da je potražnja za sezonskim osobljem u Crnoj Gori velika i da je potpuno nebitno da li dolaze iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije ili neke druge zemlje.
„Svi mi, naravno, više volimo da u našim objektima rade ljudi iz regiona nego iz Azije ili Južne Amerike, ali je već primetno da i tih ljudi ima mnogo. Radnici iz Srbije su tradicionalno naši sezonski zaposlenici, i kod mene je zaposlena nekolicina njih, i sve je redovno, kao što je bilo i ranije“, kaže Pavlović.
On ne misli da će se incident u Tivtu odraziti na dolazak turista iz Srbije ili zapošljavanje ljudi iz Srbije tokom sezone.
„Možda to ima neku snažniju političku pozadinu, ali kao laik mogu da kažem da lično nemam nijednog prijatelja koji je ćaci i svi moji prijatelji gledaju na taj incident kao na glupost. Mislim da to ne bi trebalo da utiče na dolazak turista iz Srbije ili zapošljavanje sezonskih radnika”, kaže Pavlović.
Na dolazak sezonskih radnika iz Srbije u Crnu Goru mnogo više bi moglo da utiče što su plate za sezonce i dalje mnogo veće u Hrvatskoj, još jednoj zemlji koju Vučić optužuje za „hibridni rat“ protiv Srbije i podršku „blokaderima-teroristima“ koji bi da „sruše vlast““, a sve to zato što su Hrvati „ljuborni“ na ogromna dostignuća Srbije pod njegovim rukovodstvom.
„Pretpostavljam da će to biti razlog više da ljudi iz regiona odlaze u većem broju da rade u Hrvatskoj, mada su se plate u Crnoj Gori značajno približile“, zaključuje Pavlović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
U devet dnevnih novina sa nacionalnom pokrivenošću monitoring Saveta za štampu zabeležio je tokom predizborne kampanje 1474 prekršaja Kodeksa novinara. Prednjače Alo, Kurir i Srpski telegraf
Hladniji dani oterali su zelene alge sa površine dva jezera nadomak Čačka. Sa prvim toplijim danima alge će se, kao i prethodnih godina, ponovo vratiti, a sa njima i pretnja ekološke katastrofe
Viceguverneri NBS tvrde da su sa stvarnim stanjem u Alta banci, a koje je drastično odstupalo od izveštaja te banke, upoznati tek na hitnoj vanrednoj sednici 30. oktobra uveče
Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama vide se građani koji čekaju ispred Alta banke, očigledno zabrinuti za dostupnost novca koji imaju na računima
BIRODI je istovremeno pozvao Državnu revizorsku instituciju da razmotri sprovođenje vanrednih revizija pravilnosti poslovanja gradova i opština
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
