Država je izdvajala novac za izgradnju Sinofarmove fabrike vakcine u Zemunu i nakon proglašenja kraja pandemije korone, a poslednji put prošle godine. Ukupno – 48 miliona evra
Fabrika vakcine u Zemunu jedna je od mnogih propalih investicija u Srbiji. Počela je da se zida pre tri godine, nikad nije otvorena iako je u nju ulažen veliki novac.
Na ovo je podsetio član Predsedništva Stranke slobode i pravde (SSP) Janko Veselinović i upitao kada će se utvrditi odgovornost za bačenih 48 miliona evra građana za izgradnju te fabrike.
Projekat koji nikad nije zaživeo
„To još jedan u nizu projekata koji su započeti jednom cifrom, završeni dvostruko skuplje, pa prepušteni propadanju. Tokom godina, sredstva namenjena vojnoj odbrani, obaveznom socijalnom osiguranju i vanrednim situacijama preusmeravana su u tekuću budžetsku rezervu, a zatim rešenjima Vlade korišćena za ovaj projekat, koji nikada nije zaživeo niti je imao realnu perspektivu“, rekao je.
Septembra 2021. u zemunskom naselju Soko Salaš počela je izgradnja fabrike za proizvodnju vakcina kineske kompanije Sinofarm, zajedničke investicije Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata, vredne 30 miliona EUR, saopšteno je tada iz Vlade.
Vučićeve vizije
Tokom postavljanju kamena temeljca, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će ova fabrika biti „regionalno čudo i srpski ponos“.
Trebalo je da se tu puni, a kasnije i proizvodi kineska vakcina protiv kovida,
„Već od aprila 2022. moći ćemo da se pojavimo na tržištu i da naše tržište pre svega ovde i druga tržišta snabdevamo vakcinom, 30 miliona vakcina proizvodićemo godišnje“, obećavao je Vučić na početku radova.
Prema Vučićevim rečima, druga faza izgradnje fabrike trebalo je da bude gotova do 2023. godine i da se proizvodi „aktivna komponenta, supstanca za samu vakcinu“.
Ulaganje i posle kraja korone
Prošlog decembra, privremeni organ grada Beograda usvojio je rešenje kojim se sredstva od oko 423 hiljade evra izdvajaju iz budžeta za „Sinofarmovu“ fabriku iako je davno pre toga bilo jasno da je nepotrebna.
Naime, svetska zdravstvena organizacija je još u maju 2023. godine proglasila kraj globalne krize izazvane koronavirusom, nakon čega je potražnja za cepivima svedena na nulu.
Stručnjaci kažu da je ova fabrika bila promašaj još u trenutku kada je najavljena – već tada je na tržištu bilo dovoljno Sinofarmovih vakcina.
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
