Rušenje Beograda: Bageri su došli po Krunsku 66

Bageri su došli i pred Krunsku 66, još jednu od gradskih vila Neimara. arhitektonsko-istorijski  vredne celine Beograda.

Prvo je u četvrtak 14. novembra na žičanu ogradu Krunske 66 zalepljeno rešenje kojim opština Vračar dozvoljava rušenje ove gradske vile. Onda su u subotu došli bageri, počeli da ruše, ali ubrzo i otišli nakon što su se građani i aktivisti pobunili.

Sad se čeka šta će dalje da se desi. Građevinska dozvola još nije izdata.

Rušenje je nezakonito

Vila u Krunskoj je sagrađena 1927. godine. Prema Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, obeležena je kao objekat od posebne vrednosti. To znači da je njeno potpuno rušenje nezakonito.

Imala je tri vlasnika koji nisu mogli da se dogovore oko nasledstva. Prethodne dve godine njen vlasnik je postao „Milenijum tim“, a od ovog marta u katastar se upisao „Nimax Invest“.

Krunska 66 je dva puta gorela, poslednji put ovog avgusta kad je vrlo moguće požar podmetnut. Tom prilikom su izgoreli drveni delovi krova, pa je kiša uradila ono što vatra nije. Vila je devastirana, očigledno po ustaljenom principu koji vodi do sigurnog rušenja: arhtektonsko-istorijski vredan objekat se ili ostavi da propadne ili mu se požarom pomogne da propadne kako bi postao nebezbedan, i kako građevinskom inspektoru ne bi preostalo ništa drugo osim da dozvoli rušenje.

Tako je bilo i sa Krunskom 66.

Projekat za rušenje je uradio Biro Cube Partners, omiljeno projektantsko čedo SNS-a. Nije isključeno da će oni uraditi projekat i za građevinsku dozvolu. Oni su autori urbanističkog plana bloka između Knjeginje Zorke i Smiljanićeve koji je pre dve godine zahvaljujući aktivistima i građanima povučen sa javnog uvida, a po kome je  u sred stare gradske četvrti, trebalo da niknu staklene kocke oblakodera. Radili su ga za „Milernijum tim“.

Nastavak je nepoznat

Sad su oko Krunske 66 metalna ograda i skele. Aktivisti kažu da svakako treba očekivati rušenje.

„Nismo mi protiv izgradnje novih zgrada. Mi samo insistiramo da se novi objekat uklapa i volumenom i stilom u ambijentalnu celinu Krunske ulice“, kaže za portal „Vremena“ Neda Maletić aktivistkinja Društva za očuvanje i ulepšavanje Krunskog venca.

„Insistiramo i da se replicira fasada, tako da gledano spolja, novi objekat ne odudara od onih koji karakterišu ovu ambijentalnu celinu. To se radi u svim svetskim metropolama: zadrži se fasada, a u pozadini parcele investitor gradi novi objekat. Jer da se u Krunskoj podigne višespratnica, stakleni kvadar, koja ni gabaritom ni materijalom na odgovara ambijentalnoj celini, to je apsolutni urbicid “, kaže Neda Maletić.