Romska zajednica pokušava da u Srbiji dobije bolje uslove za život. Danas (15. avgust) vlastima su predložili dva načina koja bi pomogla i Romima, a i Srbiji sa njima.
Povodom aktuelne teme o povećanju minimalca, Predsednik Demokratske unije Roma Srbije Salih Saitović ocenio je da sve jeste potrebno i dobro, ali da mora biti deo šire politike povećanja vrednosti rada.
Koliko vredi rad čoveka
„Moramo da otvorimo mnogo ozbiljnije pitanje – koliko u Srbiji danas vredi rad čoveka. Nije dovoljno samo saopštiti novi iznos minimalne zarade. Moramo da stvaramo ekonomiju u kojoj ljudi neće biti prinuđeni da rade za minimalac čitavog života, već će imati mogućnost da napreduju, da se obrazuju, da steknu nova znanja i da svojim radom obezbede bolji život“, rekao je Salih Saitović.
„Ako ulažemo milijarde u infrastrukturu, fabrike i velike projekte, onda moramo da ulažemo i u čoveka. Obrazovanje, prekvalifikacije, stručne obuke i podrška ljudima koji žele da pokrenu sopstveni posao moraju biti jednako važni kao i izgradnja puteva i pruga. Najveća investicija svake države je čovek koji radi, stvara i ostaje u svojoj zemlji“.
Saitović je naglasio da politika zapošljavanja mora biti jednaka za sve građane.
„Bez obzira na to da li je neko iz Niša, Novog Sada, Beograda ili Vranja, bez obzira na nacionalnost i poreklo, svi građani moraju imati jednaku šansu da dobiju posao i napreduju. Srbija ne sme da se zadovolji time da ljudi imaju bilo kakav posao. Cilj mora biti da imaju siguran posao, pristojnu zaradu i mogućnost da planiraju svoju budućnost“, kazao je Saitović.
„Svi problemi koji pogađaju građane Srbije pogađaju i Rome. Zato želimo da govorimo o Srbiji u kojoj će svako imati pravo na rad, dostojanstvenu zaradu, obrazovanje i jednake mogućnosti. To nije samo romsko pitanje. To je pitanje budućnosti cele Srbije“, zaključio je Salih Saitović.
Zakon za afirmativni upis
Kako bi podrška učenicima romske nacionalnosti bila sistemski uređena i obavezna za državu, Centar YUROM i predstavnici romske zajednice koji se bave obrazovanjem predložili su amandmane na izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju.
Predlažu da afirmativni upis, angažovanje pedagoških asistenata, stipendije i program romskog jezika sa elementima nacionalne kulture, budu zakonski utemeljeni, a ne da zavise od projekata i dobre volje.
Upozoravaju da postoji veliki jaz između broja romske dece koja upisuju prvi razred i onih koja završavaju srednje, a posebno visoko obrazovanje, dok su osipanje, segregacija i diskriminacija i dalje prisutni.
Predložili su četiri amandman na pomenute zakone, među kojima je obavezno angažovanje pedagoškog asistenta, zatim da škola bude obavezna da organizuje izborni program romskog jezika sa elementima nacionalne kulture kada se prijavi najmanje 10 učenika, koji bi mogli da pohađaju i učenici koji nisu romske nacionalnosti.
Romski jezik
Prema podacima YUROM, taj program se trenutno realizuje samo u 19 škola.
Jednim od amandmana predviđeno je i sprečavanje segregacije, tako što bi škola, ukoliko udeo učenika romske nacionalnosti u odeljenju premaši 20 odsto, bila obavezna da u saradnji sa školskom upravom i lokalnom samoupravom donese i sprovodi plan desegregacije.
Centar je pozvao nadležne institucije da razmotre amandmane i uključe ih u konačni tekst zakona, i naglasio da su predložene izmene povezane i sa evropskim putem Srbije.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
