Francuska škola je potvrdila da planira zidanje nove zgrade ali ne na parceli OŠ „Stefan Nemanja“, kao i da o tome nije komunicirala sa Ministarstvom prosvete. Zato nije jasno zašto se Ministarstvo interesovalo za prostor te škole, i zašto su pored nje postavljeni bageri
Jutros je ispred beogradske Osnovne škole „Stefan Nemanja“ na Senjaku postavljen štand na kome se potpisuje peticija protiv namere Ministarstva prosvete da ustupi jedan deo te škole novoj Francuskoj školi. Roditelji, koji su u utorak pokrenuli peticiju on line, traže od Ministarstva da ne ugrožava njihov prostor.
Nekoliko sati nakon toga, Ministarstvo prosvete Srbije uputilo je saopštenje da nema nikakve reči o ustupanju ili prodaji bilo kog dela parcele koji koristi Osnovna škola „Stefan Nemanja“, niti iko u Ministarstvu razmišlja o iseljenju te škole, te da su roditelji pogrešno informisani i na taj način uznemireni.
Podsetimo, roditelje je uznemirio prethodni dopis Ministarstvu upućen školi, broj 610-00-181/2024-07 od 02.04.2024, za zahtevom da se izjasni da li koristi parcelu na kojoj se nalaze zgrada i školsko dvorište za obavljanje obrazovno-vaspitne delatnosti, ali i bageri koji su postavljeni pored škole, na prostoru FK „Radnički“.
Ministarstvo danas tvrdi da je taj dopis „u funkciji izrade Plana detaljne regulacije koji priprema Gradska uprava Beograda.“
Tvrde i da „postoji potpuno izvesna mogućnost, čak i preporuka, da se stvore planski i urbanistički uslovi da se kapaciteti škole osavremene i unaprede kroz sam Plan detaljne regulacije.“
Međutim, u današnjoj reakciji Ministarstva nigde ne piše zašto se uopšte radi novi Plan detaljne regulacije za deo grada na kome se nalazi škola, niti ko je investitor.
Francuska škola koja se takođe nalazi na Senjaku, u blizini je OŠ „Stefan Nemanja“, i iznajmljuje njenu fiskulturnu salu za svoje učenike, potvrdila je da planira novi objekat, ali još uvek ne može da kaže gde bi se nalazio. Rekli su samo da nije na parceli OŠ „Stefan Nemanja“.
Rekli su i da o svojim planovima nisu komunicirali sa Ministarstvom.
Ovo poslednje, da o svojim planovima nisu pregovarali sa Ministarstvom prosvete, najviše je zabrinulo roditelje i unelo im sumnju da postoji treće lice koje, pod paravanom Francuske škole, pokušava da zauzme deo škole „Stefan Nemanja“.
Đorđe Miketić, predsednik beogradskog odbora stranke Zajedno, kaže za „Vreme“ da se „navodno sve radi u korist privatne Francuske škole“, ali da nije isključeno da iza toga stoji neko treće lice koje bi da zauzme deo škole „Stefan Nemanja“.
Francuska škola je inicirala „izradu Plana detaljne regulacije radi izgradnje njihovog objekta na toj parceli umesto škole „Stefan Nemanja“, kaže Miketić. Kaže da su „bageri na parceli FK Grafičara, koja je pored škole.“
„Da li je francuska škola služila kao paravan za nekakve druge koruptivne aktivnosti i otimanje parcele, ne zna se, ali zašto uopšte roditelji i deca moraju da strahuju i sami brane školu od sumnjivih investitora?“, kaže Miketić.
Dodaje da bi „stoga, Ministarstvo prosvete, kao i Komisija za planove grada Beograda trebalo hitno da odbije sve zahteve za uzurpacijom parcele na kojoj se nalazi osnovna škola Stefan Nemanja. Naše institucije su tu da brane javni a ne privatni interes“.
Sutra je sastanak gradske Komisije za planove na kome će se, kako nezvanično saznajemo, raspravljati o slučaju škole na Senjaku.
Na jučerašnjem sastanku Saveta roditelja dobijena su uveravanja da je sve u redu, da nema razloga za brigu, i da je pismo Ministarstva sa pitanjem da li koriste parcelu u vaspitno-obrazovne svrhe isključivo stvar procedure koja mora da se sprovede kad se obraća neko spolja sa predlozima – misli se na Francusku školu koja, kao što je pomenuto, negira kontakt sa Ministarstvom.
Sastanak saveta roditelja inicirala je opština Savski venac, iako je za tako nešto ovlašćenja isključivo škola. Ova činjenica je roditeljima još više pojačala uverenje da njihove sumnje imaju osnova.
OŠ Stefan Nemanja ima 400 učenika i pokriva, kako piše na njenom sajtu „najširu teritoriju u gradu sa koje deca dolaze u jednu školu“. Naime, nju pohađaju deca sa Senjaka, Topčidera, Topčiderskog brda, pa i sa Dedinja, koja nemaju drugu državnu školu u blizini. Sledeće najbliže su na Autokomandi ili na Dedinju, što je udaljeno nekoliko kilometara i loše povezano javnim prevozom.
Francuska škola je osnovana 1951. i registrovana je u Parizu. Od juna 2021. godine postaje „srpski entitet“ nezavistan od Francuske ambasade. Kako piše na sajtu te ustanove, do tada je bila privatna škola registrovana pri Ambasadi Francuske.
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Eutanazija je dozvoljena samo u nekoliko evropskih zemalja. Srbija nije među njima. Koji su argumenti za, a koji protiv prava na dobrovoljnu smrt
Dejan Dragijević i Srđan Janković osumnjičeni su da su ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić
Telo kontroverznog biznismena Milomira Joksimovića zvanog Miša Omega pronađeno je sinoć u stanu u kome je živeo u beogradskoj opštini Palilula
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
