Statua terazija na Terizijama: Šapićevo nametanje simbola u pokušaju

Neko mesto postane simbol grada onda i ako ga stanovnici prihvate, a ne zato što odluči Aleksandar Šapić.

Kad se kaže Pobednik, ili ušće Save u Dunav, prva a verovatno i jedina asocijacija na ta mesta je Beograd.

Kad se kaže Česma, odmah se javi slika Terazija.

Foto: Isidora Cerić

Vaga, neki je opisuju kao pijačni kantar, koja je postavljena na Terazijama u noći između ponedeljka na utorak, može da asocira samo na vagu boginje Justicije kojom pravedno odmerava argumente, na horoskopski znak, a možda i na u javnosti vrlo prisutno Više javno tužilaštvo. Na Terazije baš nikako – ne.

Terazije imaju simbol

Deo Beograda koji se zove Terazije, odavno ima svoj simbol. To je Terazijska česma, i ni Šapić niti bilo ko drugi ne može da ga ukine da bi inaugurisao neki svoj.

Čak ni same Terazije nemaju nikakve veze sa vagom. U 17. veku, tu gde je sad hotel „Moskva“, bio je najveći rezervoar za vodu sa kulom. Kule su služile da se na njih vodovodnim cevima uzdigne voda kako bi imala bolji pritisak i da se zatim cevima rasporedi po domaćinstvima. Naime, Beograd turskog vremena je imao sređen sistem vodovoda i kanalizacije.

Jedna od tih kula bila je na mestu kod današnje Terazijske česme.

Na sajtu Grada Beograda piše da su „takvi rezervoari nazivani terazijama“. Dakle, ovom delu grada su kumovali Turci po najvećem rezervoaru za vodu u gradu, a Srbi su to prihvatili i ceo kraj od Starog i Novog Dvora, u kom su danas nalaze sedište gradskih vlasti i Predsedništvo, do blizu Stambol-kapije, nazvan je Terazije.

Česma je i simbol protesta

Terazijska česma je podignuta 1860. godine između današnjih hotela „Moskva“ i „Balkan“, sredstvima kneza Miloša Obrenovića, sa idejom da proslavi njegov povratak kad je drugi put došao na srpski presto.

Foto: Wikipedia/Geologicharka

Podignuta je na mestu gde su se ukrštala dva najprometnija puta u to vreme, Smederevski i Kragujevački, danas Ulica kralja Milana, tamo gde se nekada nalazio rezervoar za vodu, i po njemu je nazvana Terazijska česma. Vajar Franc Loran ju je napravio u formi kule, one koja je pomagala Beograđanima da dobiju vodu, kako bi česma bila u duhu prostora na kome se nalazi.

Kad je ovaj deo grada rekonstruisan u trg prema projektu francuskog arhitekte Eduara Ležea, premeštena je u portu crkve Svetih Petra i Pavla na Topčideru. Tu je  imala je samo ulogu spomenika jer nije bila povezana na vodovodni sistem.

Šapićevo „iznenađenje“: Nova skulptura „Terazije“ postavljena u centru tokom noći

Vraćena je 1975. godine vrlo blizu mesta na kome ju je knez Miloš postavio, na plato ispred hotela „Moskva“.

U svesti Beograđana Terazijska česma je i simbol demonstracija, i to još od trodnevnog studenstkog protesta  u martu 1991. godine. Zato je i studenti koriste kao mesto protesta ili okupljanja.

Foto: Imre Sabo

Šapiću to ne može da bude po volji. Terazijska česma je spomenik kulture, zaštićena je. Proglašavanje statue vage za simbol Terazija, je sve što može da uradi.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!