Svetski dan borbe protiv raka, 4. februar, koji je pre 25 godina ustanovila Svetska zdravstvena organizacija, biće obeležen i u Srbiji uz podsećanje na značaj zdravih stilova života, prevenciju, skrining, rano otkrivanja bolesti i blagovremeno lečenje malignih bolesti, od kojih je tokom 2022. godine u Srbiji obolelo nešto više od 41.500 ljudi, a umrlo skoro 20.000.
Muškarci u Srbiji najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate, dok je kod žena maligni proces najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.
A kakva je situacija u svetu?
Većina obolelih u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama
Svake godine 19,3 miliona osoba oboli od nekog oblika raka, a 30-50 odsto može da bude sprečeno usvajanjem zdravih stilova života, redovnim skrining pregledima, ranim otkrivanjem i blagovremenim lečenjem, navodi Institut za javno zdravlje Vojvodine.
Prema podacima sa sajta ove institucije, do 2030. godine čak 75 odsto svih prevremenih smrtnih ishoda od raka i dalje se beleži u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama.
„Većina prevremenih smrtnih ishoda od raka u ovim zemljama javlja se među različitim populacionim grupama zbog razlika u nivou obrazovanja, prihoda, mesta stanovanja, etničke pripadnosti, rase, pola, seksualne orijentacije ili starosti.
Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji, ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem“, navodi se na sajtu IZJZV.
U zemljama ubrzanog ekonomskog razvoja danas se najčešće javljaju oni tipovi malignih bolesti koje se dovode u vezu sa stilom života.
Hronične infekcije i dalje učestvuju u nastanku malignih tumora i to sa 15-20 odsto, najmanje u razvijenim zemljama, a preko 50 odsto u – na primer – subsaharskoj Africi.
Kasna dijagnostika otežava lečenje
Preventivni programi u razvijenim zemljama doveli do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća i rak grlića materice.
Međutim, novi podaci pokazuju da se veliki broj zemalja i dalje suočava sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koji se kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.
Koje vrste kancera su najčešće?
Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju, navodi IZJZV.
Kako je pojašnjeno, ove tri vrste raka zajedno čine jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.
Rak pluća je najčešće dijagnostikovana vrsta raka kod muškaraca i čini 14,5 odsto svih novih slučajeva i 22 odsto svih smrtnih slučajeva. Potom slede karcinom prostate (13,5%) i kolorektalni karcinom (10,9 odsto).
Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,2 odsto svih novootkrivenih slučajeva raka ) i vodeći uzrok smrti (15 odsto), a slede ga rak pluća (13,8 odsto) i rak debelog creva (9,5 odsto).
Rak u Srbiji i crna statistika
U Srbiji je tokom 2016. godine od svih malignih tumora obolelo 40.241 osoba ( 21.126 muškaraca i 19.115 žena). Iste godine od raka je umrlo 21.526 osoba oba pola, 12.253 muškaraca i 9.273 žene.
Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju.
Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, plućima i grliću materice.
Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok obolevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom raka.
Tokom 2016. godine u Srbiji od raka bronha i pluća obolelo je 6.546 osoba (4.519 muškaraca i 2.027 žena) i umrlo je 5.335 osoba oba pola (3.848 muškaraca i 1.507 žena).
Rak dojke najčešći je maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena. U Srbiji je 2016. godine od malignih tumora dojke obolelo je 4.395 i umrlo 1.713 žena.
Maligni tumori debelog creva i rektuma u našoj zemlji druga su po učestalosti lokalizacija raka u obolevanju i umiranju kod muškaraca, odnosno treći po učestalosti u obolevanju i u umiranju od malignih tumora kod žena. Od malignih tumora debelog creva i rektuma obolele su 4.373osobe (2.733 muškarca i 1.640 žena) i umrlo je 2.587 osoba oba pola (1.600 muškaraca i 987 žena).
Rak grlića materice je tokom 2016. godine bio četvrti po učestalosti maligni tumor u obolevanju i šesti po učestalosti u umiranju među našim ženama. Dijagnoza raka grlića materice je postavljena iste godine kod 1.239 žena, dok je 453 žene umrlo od ove vrste malignog tumora.
Treći po učestalosti maligni proces među našim muškarcima lokalizovan je na prostati. Tokom 2016. godine od raka prostate novoobolelo je 2.214 muškaraca i umro je 981 muškarac.
Srbija se prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, navodi IZJZV, svrstava među 40 zemalja Evrope u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske). Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena.
Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemljama Istočne i Zapadne Evrope, kao i u odnosu na muškarce u Sloveniji i Hrvatskoj. Za razliku od muškaraca, žene u Srbiji su u višem riziku obolevanja od svih malignih tumora. Takođe, procenjena stopa obolevanja kod žena u Srbiji, je viša u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana.
Razlog ovome mogu biti više stope obolevanja od raka grlića materice i malignih tumora bronha i pluća u odnosu na prosečne procenjene stope obolevanja od ovih oblika raka u Evropi.
Za razliku procenjenih stopa obolevanja, Srbija je, odmah posle Mađarske zemlja u kojoj su registrovane stope umiranja od svih malignih tumora kod oba pola među najvišim u Evropi.
Procenjene stope umiranja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Žene u Srbiji su odmah posle žena u Mađarskoj u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora, osim kože.
Razlog ovome je činjenica da su stope umiranja od raka grlića materice i raka dojke kod žena u Srbiji među najvišima u odnosu na prosečne procenjene stope umiranja od ovih oblika raka u drugim zemljama Evrope.
Značaj prevencije
Prevencja malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati, navode stručnjaci IZJZV.
Čak 40 odsto malignih bolesti može da se izbegne jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak, navodi se na sajtu ove institucije.
Kako se naglašava, ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.
Skrining pregledi
U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora.
Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine.
Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Papa test jednom u tri godine.
Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje planira promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja.
Kako se navodi na sajtu IZJZV, veoma je ažno boriti se protiv mitova, dezinformacija i zabluda u vezi sa malignim bolestima, jer odlaganje i/ili izbegavanje ranog otkrivanja, adekvatnog lečenja i nege, dovodi do lošijeg ishoda po zdravlje.
Neophodno je osnažiti čitavu zajednicu kako bi se kreiralo javno mnjenje protiv diskriminacije ljudi obolelih od malignih bolesti, kako na radnom mestu tako i u zdravstvenom sistemu i u čitavom društvu, poručuju iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Izvor: izjzv.org.rs
