Osim preloma ručnog zgloba, povreda kičme i posebno zloglasnih preloma kukova, sneg i led sa sobom donose i povrede nastale zbog toga što je telo nepripremljeno da „lopata” i gura snežne nanose, ističe za „Vreme” fizioterapeut Vladan Jovićević
Velike količine snega i leda kojima je Srbija već danima okovana donele su, očekivano, i veliki broj povreda izazvanih padovima.
Fizioterapeut Doma zdravlja „West medic“ Vladan Jovićević kaže za „Vreme“ da veliki broj povređenih nije neuobičajen s obzirom na to kakve su vremenske prilike i ukazuje da je dijapazon povreda nastalih padovima ili tokom čišćsnja snega veoma širok.
„Najčešći su prelomi ručnog zgloba, prelomi kuka kod starijih i povrede kičme kao što su trzajme povrede vrata, povrede diskusa zbog naglih trzaja i rotacija, i eventualno uganuća i nagnječenja ramena i skočnog zgloba, ali su te povrede ređe. Dosta povreda nastaje tokom čišćenja snega kada ljudi povrede kičmu skidajući lopatama veće količine snega. Ukoliko telo nije pripremljeno za čišćenje ili guranje većih količina snega mogu ili da se aktiviraju stare povrede ili da se pojave nove povrede diskusa“, kaže Jovićević.
Najteža situacija kod starijih
Ističe da je najteža situacija, sasvim očekivano, među najstarijom populacijom gde su prelomi češći.
„Prelomi kukova su najnezgodniji, jer je gustina kostiju kod starijih smanjena, pa su oporavak, odnosno zarastanje preloma diskutabilni. Pored toga, u tim slučajevima stari ostaju u postelji po nekoliko meseci što je za veoma loše za njihovom opšte zdravstveno stanje, zbog čega se u većini takvih preloma preduzima operativno lečenje, odnosno stavljanje proteze“, kaže Jovićević.
Napominje da su prelomi nastali padovima na ledu u izvesnoj meri ređi kod gojaznijih ljudi i kod onih sa debljom odećom ili perjanim jaknama koje ih delimično štite od povreda.
Dodaje i da mnogo toga zavisi na kakvu površinu neko padne, odnosno da li je u pitanju ravan trotoar ili neke izbočine, neravnine ili stepenice, jer ovi drugi padovi mogu da izazovu veoma ozbiljne povrede.
Jovićević ukazuje i da se ozbiljnije povrede mogu izbeći ako čovek zna kako da padne.
„Ako već mora da padne i može da bira kako će da padne, najbezbolnije je da čovek, na strani tela na koju pada, ispruži ruku malo napred i da padne na polubok, praktično na natkolenicu, a ne direktono na kuk. Najčešće se refleksno isturi ruka, pa tu dolazi do loma, a na poluboku čovek je najčešće dobro obučen. To je i veća površina u odnosu na ruku, pa ta veća površina malo apsorbuje udarac“, kaže Jovićević.
Starije osobe, ali i sve one koji neodložno moraju da izlaze na poleđene ulice, Jovićević savetuje da pre svega nose odgovarajuću, dobru obuću.
„Dobra obuća je najvažnija, sa gumenim, rebrastim, mekšim đonom koji nije izlizan. Treba se kretati sporije, kratkim koracima, i ići uz zidove objekata gde god je to moguće, i pridržavati se uz zidove i geledere. Naravno, treba dobro gledati ispred sebe i usporavati kad god se piojavi led“, kaže Jovićević.
Kako prepoznati prelom
Naglašava da bi, ukoliko čovek ipak padne, trebalo da pokuša da prepozna da li je nešto polomio, i da u tom slučaju najbrže moguće ode u zdravstvenu ustanovu da bi se povreda snimila i da bi bila imobilisana.
„Treba kuckati prstom po mestu na kome se oseća bol, po samoj kosti. Ukoliko to kuclanje povećava bol i ako se oštar bol rezonantno prenosi to znači da je u pitanju naprsnuće ili prelom. Isto važi ukoliko se oštar bol pojavljuje prilikom pokušaja da se pokrene povređeni deo tela“, kaže Jovićević.
S druge strane, naglašava da u slučaju uganuća, nagnječenja ili iščašenja ne bi trebalo raditi imobilizaciju, jer je oporavak mnogo brži ukoliko se terapija odmah uključi.
„U tim slučajevima zglob bi što pre trebalo vratiti u normalnu poziciju bilo ortopedijom bilo kiropraktikom, a ne bi ga trebalo imobilisati nego bi trebalo što pre uključiti fizikalnu terapiju, i to bi trebalo uraditi u prva 24 sata, a najkasnije 48 sati nakon povrede. Ukoliko postoji otok na njega bi što pres trebalo staviti ledene obloge, na svaka dva sata po 10 minuta. Ako se takva povreda zapostavi ljudi se suočavaju sa dugotrajnim oporavcima, što je kod starijih veoma rizično“, upozorava Jovićević.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu organizuju peticiju kako bi sačuvali zgrade Galerije i Ateljea koje gradska vlast hoće da im oduzme, tvrdeći da ih ne koriste
Iako je rok istekao 13. marta Viši sud u Negotinu nije doneo odluku o optužnici u slučaju ubistva male Danke Ilić, zato što se, kako su objasnili. radi o obimnoj dokumentaciji i osetljivom predmetu
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
