"Blue Monday", odnosno Plavi ponedeljak, proglašen je za najdepresivniji dan u godini. Osmišljen je kao marketinška strategija britanske turističke agencije. Kao i mnogi jeftini trikovi, doprinosi obesmišljavanju pravih problema sa kojima se milioni ljudi bore svaki dan
Treći ponedeljak – ove godine upravo ovaj ponedeljak, 15. januar – koji se naziva i Plavi ponedeljak, proglašen je za najdepresivniji dan u godini.
,,Plavi ponedeljak“ osmišljen je 2005. godine kao marketinška strategija britanske turističke agencije Sky Travel, koja je za cilj imala da privuče ljude da rezervišu letove ka tropskim destinacijama.
Postpraznična melanholija prisutna je kod mnogo ljudi, jer se u nedeljama nakon slavlja suoče sa svakodnevicom, povratkom obavezama i neostvarenim novogodišnjim odlukama.
Naučnici ovaj fenomen objašnjavaju padom lučenja dopamina, hormona koji je stimulisan zadovoljstvom, uživanjima, uspesima…
Kako piše Newstatesman koji donosi deo studije koja se bavila ovom temom, dopamin se često oslobađa tokom novembra i decembra zbog pripreme za praznike, kada su ljudi zauzeti organizacijom, fokusirani na lepe događaje i nema „pauze“ koja može da uzrokuje neraspoloženje.
Zbog svega navedenog se i ceo januar smatra “najdepresivnijim” u godini.
Depresija nije obična tuga
Međutim, sa terminom “depresija” trebalo bi biti obazriviji. Već zloupotrebljen u marketinške svrhe, uvukao se i u svakodnevni rečnik. Pa se neretko u razgovoru olako koriste pojmovi kao što su depresija, anksioznost ili bipolarni poremećaj.
Depresiji se čak i tepa, pa često čujemo da je neko u “depri”, nesnađenost se definiše kao ”napad panike”, a kroz šalu u razgovoru pretimo i samoubistvom.
Sve ovo odnosi se na ozbiljne mentalne poremećaje sa kojima se milioni ljudi bore svakog dana, za koje su okidači u ovo doba godine mnogo intenzivniji.
Konkretno, depresija se ubraja ne samo u najranije opisane bolesti u istoriji medicine nego i u najčešće psihičke poremećaje.
Ali, depresija nije obična tuga. U slučaju bolesti depresije tuga se pojavi bez razloga ili je razlog nesrazmeran jačini tuge, ne prestaje, vraća se, čovek ne može normalno da radi i da funkcioniše kao ranije, ometajuća je, kvari sve odnose.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje, depresija se u Srbiji se nalazi među vodećim poremećajima zdravlja.
Od depresije u svetu pati 350 miliona ljudi.
Uzimajući sve u obzir, najdepresivnija stvar u vezi sa Plavim ponedeljkom je to što je to potpuna besmislica i što nanosi štetu milionima ljudi koji se suočavaju sa stvarnim mentalnim poremećajem.
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Policija je u utorak, 31. marta, upala u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu. Šta je sve tamo pronašla, prema podacima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
