Odluka Ustavnog suda o izborima u Visokom savetu tužilaštva (VST) je kopiranje krađe političkih izbora, i to Srpska napedna stranka (SNS) radi po istoj tehnologiji kao prilikom izbora za organe vlasti, kaže za „Vreme“ advokat i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Olenik.
„Tamo gde nije zadovoljan izborima za VST i gde misli da na ponovljenim izborima može da prođu bolje, SNS je iskoristio uticaj na Ustavni sud da ih poništi i sada zamenom tužilaca pokušava da izmisli većinu koju nema“, kaže Olenik.
Šta je uradio Ustavni sud?
Ustavni sud usvojio je žalbe šest tužilaca bliskih glavnom tužiocu beogradskog Višeg javnog tužilaštva Nenadu Stefanoviću, za koga mnogi pravnici kažu da je „lojalista“ Aleksandra Vučića, u vezi sa izborima za VST.
Takva odluka Ustavnog suda znači ponavljanje izbora za članove VST-a u delu na koji su se odnosili prigovori.
Usvajanjem žalbi tih tužilaca na izbor članova VST-a Ustavni sud je poništio rešenje VST-a kojim su ti prigovori prethodno odbijeni.
Time su osporeni rezultati izbora petoro javnih tužilaca koji bi u narednih pet godina trebali da budu članovi Visokog saveta tužilaštva.
Ustavni sud je usvojio žalbe Edisa Arifovića, Đorđa Mahovca, Jelene Kocić, Dušana Milosavljevića, Ivana Filipovića i Saše Avramović protiv rešenja VST koja su poništena, pa je naloženo da se izbori ponove na četiri biračka mesta.
Protivpravni način da se dobije većina
Olenik objašnjava da se ponavljanje izbora odnosi na ona mesta gde je vlastima bilo potrebno nekoliko glasova da bi njihov kandidat bio izabran.
„Nadaju se da će u međuvremenu izvršiti dovoljan pritisak da kupe, ucene, da postave tužioca, samo da da bi na veštački, protivpravni način dobili većinu na tim izbornim mestima“, kaže Olenik.
Navodi da vlast na taj način želi da u potpunosti stavi VST pod svoju kontrolu.
„Osim odluke Ustavnog suda, koja je protivzakonita, sve ostalo će formalno da bude u redu, jer se ponavlja glasanje. Oni kažu da nije bilo prigovora, ali je to suštinski krađa i kršenje zakona, jer nema razloga za ponavljanjem izbora. Osim toga, pošto su izbori tajni, javnost ne može da sazna ko je promenio mišljenje ili ko je novi glasao, ali oni sigurno imaju ideju koga će u međuvremenu da nateraju da promeni mišljenje ili ko nije izašao prvi put pa će sada glasati. Treća opcija je da će biti imenovani novi tužioci koji će glasati, i zbog toga su odabrali tih nekoliko biračkih mesta gde je razlika mala“, kaže Olenik.
Ne poštuje se volja tužilaca
Ocenjuje da vlast na taj način ne poštuje demokratski izraženu volju tužilaca, odnosno kako su oni između sebe cenili kvalitete svojih kolega.
Ukazuje da VST ne može direktno da utiče na istrage o koruptivnim ili nekim drugim protivzakonitim delovanjima ljudi iz vlasti, ali da zato to može da učini indirektno.
„To će činiti tako što će uticati na tužioce koji će biti imenovani, tako što će odlučivati o rasporedu tužilaca. Najvažnije je što će odlučivati po pitanju odluka glavnih javnih tužilaca. VST ne može da utiče direktno na istrage, ali može da utiče na tužioce koji vode istrage. Može da utiče na njihov izbor, imenovanje, dalju karijeru i napredovanje. Tako, na primer, mogu da postave svoje tužioce tamo gde je potrebno“, zaključuje Olenik.
VST: Ustavni sud se nije pridržavao zakona
Visoki savet tužilaštva saopštio je u četvrtak da je primio odluku kojom se usvajaju žalbe šest javnih tužilaca koje su izjavljene Ustavnom sudu zbog navodne povrede izbornih prava tokom izbora za članove VST iz reda javnih tužilaca.
„Konstatujemo da Ustavni sud pri donošenju odluke nije primenio odredbe Zakona o Ustavnom sudu i zakazao javnu raspravu povodom uloženih žalbi, i omogućio Visokom savetu tužilaštva da neposredno obrazloži osnove i razloge pravnih stavova koje je izrazio u donetim pravnim aktima i izjašnjenjima“, saopšteno je.
VST sa velikim žaljenjem konstatuje i da Ustavni sud nije sa potrebnom i dužnom pažnjom analizirao sve navode prigovora, žalbi, a posebno rešenja i odgovora na žalbe.
Navedeno je i da prigovori, žalbe, rešenja i odgovori na žalbe jasno ukazuju na činjenicu da su izbori za izborne članove Saveta iz reda javnih tužilaca „organizovani, održani i zaključeni bez bilo kakvih primedbi ili prigovora tokom izbornog dana i da su izborni rezultati nesporni, te da se u svojoj odluci nije upustio u razmatranje suštinski bitnih činjenica i dokaza o tome da li je došlo do povrede izbornog prava ili ne, već se ograničio na odlučivanje samo o procesnim okolnostima održavanja vanredne sednice Visokog saveta tužilaštva“.
