U Beogradu je održana konferencija posvećena borbi protiv nasilja nad ženama, uz poruku da je prekidanje ćutanja prvi korak ka promeni. Predstavnici institucija, međunarodnih organizacija i privatnog sektora govorili su o zakonodavnim okvirima, izazovima na terenu i potrebi za sistemskom i kontinuiranom podrškom ženama i deci koje su preživele nasilje
„Nasilje nad ženama nije samo žensko pitanje, to je problem celog društva koji zahteva sveobuhvatni pristup“, istakla je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, otvarajući konferenciju „Nisi sama – Ujedinjeni protiv nasilja nad ženama i devojčicama“ u Evropskoj kući u Beogradu.
Halačeva je ukazala na ključne izazove i raspoložive institucionalne mehanizme u prevenciji nasilja, naglasivši potrebu za preventivnim merama.
„Okončanje rodno zasnovanog nasilja počinje prevencijom. Prevencija je ključ za prekidanje začaranog kruga koji podstiče nasilje. Zaštita obezbeđuje neposrednu sigurnost i dobrobit žrtava – preživelih. Zajedno sa krivičnim gonjenjem i usklađenim politikama, ova četiri stuba čine snažan okvir za stvaranje sigurnijeg i pravednijeg sveta za sve. Pristupanjem EU Istanbulskoj konvenciji i usvajanjem Direktive EU o borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, potvrđujemo svoju posvećenost da okončamo rodno zasnovano nasilje, ne samo unutar EU, već i kroz našu spoljnju politiku“, navela je Halačeva.
„Najvažnije da ne bude osude“
Potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije Elvira Kovač kaže da je najvažnije da ne bude osude, jer takva situacija može da se desi i pojašnjava da je pogrešno govoriti da je žena sama kriva.
„Nasilnik koristi svoju moć i to nije normalno, ne smemo osuđivati žrtve, ne smemo da zatvaramo oči i da se ponašamo kao da se to ne dešava oko nas. Sa druge strane, pošto sam se zaista puno bavila ovom temom, mene nije sramota da kažem da sam ja žrtva nasilja u porodici i znam koliko je teško izaći iz toga, zato ne smemo osuđivati žrtve”, napominje Kovač.
Jelena Trivan, generalna direktorka kompanije m:tel BiH, govorila je o značaju uključivanja velikih kompanija u kampanju „Niste same” koju u regionu vodi Telekom kao i u borbu protiv nasilja nad ženama i decom koja predstavlja javni problem i obavezu.
I ona je ocenila da je ključna reč u rešavanju problema prekidanje zaveta ćutanja i naglasila da je u sigurnim kućama u BiH više dece nego žena.
„Glasna muzika se prijavljuje, a glasni plač nikada, to moramo da promenimo“, rekla je Trivan i dodala da upravo ta probuđena svest građana o važnosti stalnog prijavljivanja nasilja treba da bude jedan od rezultata kampanje uz određene zakonske promene i konkretne poteze u društvu.
„Veliki problem tolerisanje nasilnog govora“
Zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji, Karol Vinjo navodi da je veliki problem tolerisanje nasilnog govora, kako javnom, tako i u privatnom prostoru, kao i da se problem nasilja mora rešavati holistički, zajedničkim radom.
“Ima puno toga da se radi pravni okvir nam omogućava da vidimo da je nasilje nad ženama povezano sa nasiljem nad decom. Ove pojave su apsolutno povezane, to nam pokazuju i brojna istraživanja”, kaže Vinjo.
Mina Grašić iz Sigurne kuće u Beogradu navodi da na teritoriji Beograda postoje tri sigurne kuće i da su njihovi kapaciteti popunjeni.
„Mi se trudimo, koliko možemo da im pružimo podršku, pre svega psihološku podršku, sa decom i sa ženama rade psihoterapeuti svakog dana ili po potrebi. Mi takođe imamo i vrtić u okviru u sigurne kuće. Međutim, mislim da je potrebno da se nastavi rad, da se u škole uvede neka obavezna edukacija, da ta deca ne budu etiketirana, da ne budu stigmatizirana”, navodi Grašić.
Diskusija je ukazala na potrebu za kontinuiranom edukacijom institucija o specifičnostima nasilja nad ženama i devojčicama, potrebu osnaživanja žena kroz programe ekonomskog osamostaljivanja, kao i borbu protiv fenomena dečjih brakova u marginalizovanim zajednicama.
Učesnici su se složili da je promena narativa – od prebacivanja krivice na žrtvu ka odgovornosti nasilnika – preduslov za trajne društvene promene.
Panel diskusiju je moderirala novinarka RTS-a i članica udruženja„Novinarke protiv nasilja“ Ana Manojlović.
Konferencija „Nisi sama – Ujedinjeni protiv nasilja nad ženama i devojčicama“ realizovana je u saradnji Sigurne kuće u Beogradu, UNICEF-a i Delegacije Evropske unije u Srbiji, a pod pokroviteljstvom kompanije m:tel iz Bosne i Hercegovine.
„U Beogradu je četiri puta više tropskih noći u letnjim mescima nego, na primer u Zagrebu, a glavni razlog je manjak zelenila i 'betonizacija' grada“, kaže profesor Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković
Dvojici državljana Srbije u ilegalnom prelasku granice pomagale tri osobe iz Rožaja, koje su uhapšene u tom gradu
Radnici „Jure“ žale se zbog nepodnošljivih uslova za rad izazvanih tropskim vrućinama. Iz „Jure“odgovaraju da im sistem klimatizacije funkcioniše
Studenti su istakli da je Nemanja Vidić dokaz da se čovek meri onim što je spreman da izgubi za dobro drugih
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je statuu vage na Terazijama proglasio simbolom ovog dela grada, iako je u svesti Beograđana to - Terazijska česma. Od marta 1991. ona je i simbol protesta protiv vlasti
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
