U Beogradu je održana konferencija posvećena borbi protiv nasilja nad ženama, uz poruku da je prekidanje ćutanja prvi korak ka promeni. Predstavnici institucija, međunarodnih organizacija i privatnog sektora govorili su o zakonodavnim okvirima, izazovima na terenu i potrebi za sistemskom i kontinuiranom podrškom ženama i deci koje su preživele nasilje
„Nasilje nad ženama nije samo žensko pitanje, to je problem celog društva koji zahteva sveobuhvatni pristup“, istakla je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, otvarajući konferenciju „Nisi sama – Ujedinjeni protiv nasilja nad ženama i devojčicama“ u Evropskoj kući u Beogradu.
Halačeva je ukazala na ključne izazove i raspoložive institucionalne mehanizme u prevenciji nasilja, naglasivši potrebu za preventivnim merama.
„Okončanje rodno zasnovanog nasilja počinje prevencijom. Prevencija je ključ za prekidanje začaranog kruga koji podstiče nasilje. Zaštita obezbeđuje neposrednu sigurnost i dobrobit žrtava – preživelih. Zajedno sa krivičnim gonjenjem i usklađenim politikama, ova četiri stuba čine snažan okvir za stvaranje sigurnijeg i pravednijeg sveta za sve. Pristupanjem EU Istanbulskoj konvenciji i usvajanjem Direktive EU o borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, potvrđujemo svoju posvećenost da okončamo rodno zasnovano nasilje, ne samo unutar EU, već i kroz našu spoljnju politiku“, navela je Halačeva.
„Najvažnije da ne bude osude“
Potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije Elvira Kovač kaže da je najvažnije da ne bude osude, jer takva situacija može da se desi i pojašnjava da je pogrešno govoriti da je žena sama kriva.
„Nasilnik koristi svoju moć i to nije normalno, ne smemo osuđivati žrtve, ne smemo da zatvaramo oči i da se ponašamo kao da se to ne dešava oko nas. Sa druge strane, pošto sam se zaista puno bavila ovom temom, mene nije sramota da kažem da sam ja žrtva nasilja u porodici i znam koliko je teško izaći iz toga, zato ne smemo osuđivati žrtve”, napominje Kovač.
Jelena Trivan, generalna direktorka kompanije m:tel BiH, govorila je o značaju uključivanja velikih kompanija u kampanju „Niste same” koju u regionu vodi Telekom kao i u borbu protiv nasilja nad ženama i decom koja predstavlja javni problem i obavezu.
I ona je ocenila da je ključna reč u rešavanju problema prekidanje zaveta ćutanja i naglasila da je u sigurnim kućama u BiH više dece nego žena.
„Glasna muzika se prijavljuje, a glasni plač nikada, to moramo da promenimo“, rekla je Trivan i dodala da upravo ta probuđena svest građana o važnosti stalnog prijavljivanja nasilja treba da bude jedan od rezultata kampanje uz određene zakonske promene i konkretne poteze u društvu.
„Veliki problem tolerisanje nasilnog govora“
Zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji, Karol Vinjo navodi da je veliki problem tolerisanje nasilnog govora, kako javnom, tako i u privatnom prostoru, kao i da se problem nasilja mora rešavati holistički, zajedničkim radom.
“Ima puno toga da se radi pravni okvir nam omogućava da vidimo da je nasilje nad ženama povezano sa nasiljem nad decom. Ove pojave su apsolutno povezane, to nam pokazuju i brojna istraživanja”, kaže Vinjo.
Mina Grašić iz Sigurne kuće u Beogradu navodi da na teritoriji Beograda postoje tri sigurne kuće i da su njihovi kapaciteti popunjeni.
„Mi se trudimo, koliko možemo da im pružimo podršku, pre svega psihološku podršku, sa decom i sa ženama rade psihoterapeuti svakog dana ili po potrebi. Mi takođe imamo i vrtić u okviru u sigurne kuće. Međutim, mislim da je potrebno da se nastavi rad, da se u škole uvede neka obavezna edukacija, da ta deca ne budu etiketirana, da ne budu stigmatizirana”, navodi Grašić.
Diskusija je ukazala na potrebu za kontinuiranom edukacijom institucija o specifičnostima nasilja nad ženama i devojčicama, potrebu osnaživanja žena kroz programe ekonomskog osamostaljivanja, kao i borbu protiv fenomena dečjih brakova u marginalizovanim zajednicama.
Učesnici su se složili da je promena narativa – od prebacivanja krivice na žrtvu ka odgovornosti nasilnika – preduslov za trajne društvene promene.
Panel diskusiju je moderirala novinarka RTS-a i članica udruženja„Novinarke protiv nasilja“ Ana Manojlović.
Konferencija „Nisi sama – Ujedinjeni protiv nasilja nad ženama i devojčicama“ realizovana je u saradnji Sigurne kuće u Beogradu, UNICEF-a i Delegacije Evropske unije u Srbiji, a pod pokroviteljstvom kompanije m:tel iz Bosne i Hercegovine.
Pojavili su se lažni i klonirani portali koji automatski preuzimaju sadržaje profesionalnih redakcija i objavljuju ih na domenima koji mogu da dovedu publiku u zabludu. Poslednja meta napada je portal N1. Pre toga je nastala stranica Vesti Vreme koja kopira naziv i vizuleni identitet nedeljnika Vreme
Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je izmene Zakona o javnom redu i miru. Postoji bojazan da bi to moglo da znači povratak verbalnog delikta, odnosno cenzure za izgovorenu reč kakva je postojala u SFR Jugoslaviji
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije VJT-a je Službi za borbu protiv korupcije naložilo da prikupi potrebna obaveštenja i dokumentaciju kako bi se utvrdile sve okolnosti urušavanja potpornog zida u ulici Vojvode Vlahovića na Voždovcu
MUP je tokom sedmodnevne međunarodne akcije kontrole saobraćaja otkrio preko 40 hiljada prekršaja prekoračenja brzine od kojih su gotovo osam i po hiljada otkriveni i sankcionisani u zonama škole
Kako Jutjub plaća i koliko? Da li je gledanost tamo veća nego na televiziji? I kako da mediji opstanu? O tome „Vreme“ piše u novom broju povodom prve Jutjub-premijere „24 minuta“
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
