Kako „Vreme“ saznaje, poslanici prvog jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije neće raspravljati o Zakonu o nacionalnim udžbenicima zato što je vraćen na doradu. Krivica se svaljuje na Martu Kos
Kako „Vreme“ nezvanično saznaje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima koji bi u srpske osnovne škole trebalo da uvede nacionalne udžbenike, vraćen je Ministarstvu prosvete na doradu.
Potvrdu o ovoj informaciji nismo uspeli da dobijemo iz Ministarstva, ali s obzirom da pomenutom Predlogu zakona nije posvećena nijedna od 47 tačaka dnevnog reda na prvom jesenjem zasedanju Skupštine Srbije, govori da zakon još uvek nije spreman za usvajanje.
A najavljen je kao „hitan“ još sredinom jula kad ga je usvojila Vlada a potom i Skupštinski odbor za obrazovanje.
Ovo nije prvi put da se zakon o nacionalnim udžbenicima vraća na doradu.
Paket nacionalnih udžbenika prvi put je najavljen 2021. godine nakon filma Dara iz Jasenovca kad ga je Aleksandar Vulin nadahnutim motivacionim govorom izneo u Skupštini, pa koji dan nakon njega i Aleksandar Vučić u nekom od televizijskih obraćanja. Tadašnji ministar prosvete Branko Ružić je odmah preduzeo korake ka realizaciji projekta, v.d. direktora Službenog glasnika i nekadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević je izjavio da će dati sve od sebe da se pomenute knjige nađu pred đacima već od 1. septembra 2023, ali ga tadašnji saziv Skupštine nije usvojio.
Delovalo je kao da je cela priča pokrenuta u momentu kad je vlasti bilo potrebno da se u narodu usadi svest kako je Srbija žrtva NDH, pa posredno i da se podstakne odeljenost od sadašnje Hrvatske, i da kad je taj zadatak ostvaren, nacionalni udžbenici više nisu bili potrebni.
Zatim je aprila 2023. godine odlučeno da će se umesto nacionalnih udžbenika, praviti samo nacionalna čitanka, pa je i to propalo.
Oktobra 2023. je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima u kome piše da je nacionalna čitanka jedini obavezni udžbenik, februara 2024. Ministarstvo prosvete je odvojilo 329 miliona dinara (2,7 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve, maja iste godine Miloš Vučević je u svom premijerskom ekspozeu govorio o sadržaju budućih udžbenika srpskog jezika, istorije i geografije od prvog osnovne do četvrtog srednje a sve u cilju „identitetske socijalizacije“, i posle toga se o tome više nije govorilo.
Na kraju se pojavila „Riznica 1“, nacionalna čitanka za prvi i drugi razred osnovne, ali ne prvog dana školske 2024/25 godine kao što je trebalo, nego tek početkom oktobra. Tadašnja ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović je rekla da će se ostale tri „Riznice“ pojaviti sukcesivno do kraja te školske godine. Nisu se pojavile, a ni prva „Riznica“ nije odštampana u planiranom tiražu, pa samim tim nije ni podeljena svim osnovcima u Srbiji.
Priča o nacionalnim udžbenicima vaskrsla je početkom ovog proleća, vešću da je Ministarstvo prosvete predstavilo Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.
U tom momentu, prosveta je bila preplavljena gorućim problemima – od prosvetnih radnika koji ne primaju platu i opstanka školske godine, do padanja školskih tavanica, i nacionalni udžbenici su bili sredstvo za skretanje pažnje.
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je na javnoj raspravi istakao da je cilj izmena Zakona o udžbenicima očuvanje nacionalnog identiteta, razvoja osećaja pripadnosti, poštovanje maternjeg jezika i negovanje tradicije, uz istovremeno podsticanje interkulturalnosti i očuvanja kulturne baštine.
Po Nacrtu tog zakona, svi osnovci Srbije dobiće udžbenike od nacionalnog interesa, i to iz srpskog jezika i književnosti, istorije, geografije, prirode, muzičkog i likovnog. Vlada Srbije će, ako tako odluči, moći da ih proširi i na srednje obrazovanje. Svi će imati identične udžbenike. Pripremiće ih javni izdavač Zavod za udžbenike, štampaće ih javno preduzeće Službeni glasnik.
Međutim, Skupština Srbije se, kao što je rečeno, time neće baviti na jesenjem zasedanju.
U prorežimskim „Večernjim novostima“ je u sred zasedanja, kao neko opravdanje zašto poslanici neće izglasati nacionalne udžbenike, objavljen tekst u kome se detaljno podseća čitalaštvo da su se protiv tih udžbenika pobunili strani izdavači koji posluju u Srbiji.
I da je to došlo do komesarke Marte Kos, koja je izjavila da će Komisija pratiti tu temu, a posebno u kontekstu pristupanja Srbije EU, i to u vezi sa poglavljem 8 o politici konkurencije, poglavljem 26 o obrazovanju i kulturi, i poglavljem 23 o pravosuđu.
„I upravo tu treba tražiti razloge zbog kojih za ovaj zakonski predlog nije bilo mesta na tekućoj sednici“ zaključeno je tom tekstu.
Međutim, sigurno će opet biti prilike da se aktivira priča o nacionalnim udžbenicima ne bi li se skrenula pažnja sa nečeg gorućeg i velikog, po vlast nepovoljnog.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Samo prošle godine u Srbiji je život izgubilo 63 pacijenata koji su čekali organ – gotovo dvostruko više nego što je urađeno transplantacija. Prema izveštaju Donorstvo je herojstvo, sistem doniranja i presađivanja u Srbiji i dalje funkcioniše bez jasne strategije i državne podrške.
Na proteste u Srbiji mnogi idu sa psima. Bilo ih je čak i u studentskoj šetnji do Novog Sada. A sve je to glasno i može biti nevolja. Veterinari govore za naš njuzleter Međuvreme
Učenici više novosadskih srednjih škola bojkotovaće u sredu nastavu kao znak podrške Dijani Hrki, Milomiru Jaćimoviću i njegovom sinu, a njihovom vršnjaku, Milanu Jaćimoviću
Zaposleni na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu pozivaju akademsku javnost svih visokoškolskih ustanova da svojim potpisom podrže peticiju za ukidanje odluke o osnivanju Fakulteta srpskih studija
Cilj kampanje „Dok nas smrt ne rastavi“ Autonomnog ženskog centra je da upozori da femicid nije iznenadna tragedija, već poslednji čin dugotrajnog nasilja koje je okolina mogla da prepozna
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
