Rođen u Sarajevu, odrastao u Beogradu, studirao u Italiji, doktorirao u Švajcarskoj, predavao u Luksemburgu i Nici, finansijski stručnjak Miloš Starović napisao je knjigu „Kraj jedne ere”, u kojoj se osvrće na život i rad u Moskvi, Londonu i Parizu.
Starovićeva specifična pozicija omogućila mu je posebnu perspektivu – uvid u funkcionisanje kompleksnih sistema, ali i u predrasude sa više strana.
On u intervjuu za „Vreme” koje na kioske zbog praznika stiže s danom zakašnjenja u petak (9. januar) govori o knjizi, geopolitici, ekonomskim trendovima, sankcijama, Rusiji, Srbiji, NIS-u, veštačkoj inteligenciji…
Prvi kvartal 2026. ključan za NIS
Osvrćući se na sankcije NIS-u, kaže da je ključno da se rešenje postigne u prvom kvartalu 2026. godine, posebno imajući u vidu širi geopolitički kontekst.
„Početak 2026. već je obeležen geopolitičkim potresima u Iranu i Venecueli. Obe zemlje su naftne sile i članice OPEC-a, ali su ograničene u slobodnoj prodaji nafte usled OFAC-ovih sankcija. Geopolitičke tenzije sa ovakvim zemljama imaju značajan uticaj na cene nafte i sirovina, pa postoji realan rizik da treće zemlje snose posledice”, kaže Starović.
Šta su Rusi doneli u Srbiju?
Govoreću o život u Moskvi, u knjizi on piše da je relativno mali broj ljudi iz Srbije živeo i radio u Rusiji, te da je odnos prema toj zemlji ovde često zasnovan na izmaštanoj slici umesto na empirijskoj realnosti.
U intervjuu za Vreme on se osvrće na promene koje su Rusi koji su izbegli iz zemlje po početku invazije na Ukrajinu doneli u Srbiju.
Poredeći imigraciju Rusa na ove prostore posle Prvog svetskog rata i u poslednjih nekoliko godina kaže da smo svedoci pojave koja se može opisati parafrazom Balaševićeve šansone: „neki novi klinci”.
Dok su posle Prvog svetskog rata dolazili su profesori matematike, fizike, medicine i inženjerstva, arhitekte i umetnici, nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine stižu pretežno IT stručnjaci.
„Ključno pitanje je u kojoj meri je za ovakve profile nužan život u prestonici Srbije ili imajući u vidu prirodu posla i manju vezanost za fizičku lokaciju – mogu da funkcionišu i iz drugih gradova i opština širom zemlje. Ukoliko bi se takav obrazac imigracije zaista razvio unutar Srbije, on bi mogao imati pozitivan srednjoročni efekat na razvoj perifernih sredina, što bi predstavljalo značajan pomak u odnosu na izraženu centralizaciju u Beogradu, posebno vidljivu tokom poslednje dve decenije”, kaže Starović.
Kako dodaje, u tom smislu, migracioni tokovi nastali iz globalnih poremećaja mogu, uz odgovarajuću podršku, postati razvojna šansa.
Kompletan intervju sa Milošem Starovićem čitajte u novo broju „Vremena” koji je na kioscima od petka (9. januar), a možete se pretplatiti i na digitalno i štampano izdanje.
U toku je i veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
