Od Moskve do Beograda, preko Londona, Pariza, Luksemburga i Nice, Miloš Starović svedoči i govori o sankcijama, geopolitičkim potresima i „novim klincima” iz Rusije
Rođen u Sarajevu, odrastao u Beogradu, studirao u Italiji, doktorirao u Švajcarskoj, predavao u Luksemburgu i Nici, finansijski stručnjak Miloš Starović napisao je knjigu „Kraj jedne ere”, u kojoj se osvrće na život i rad u Moskvi, Londonu i Parizu.
Starovićeva specifična pozicija omogućila mu je posebnu perspektivu – uvid u funkcionisanje kompleksnih sistema, ali i u predrasude sa više strana.
On u intervjuu za „Vreme” koje na kioske zbog praznika stiže s danom zakašnjenja u petak (9. januar) govori o knjizi, geopolitici, ekonomskim trendovima, sankcijama, Rusiji, Srbiji, NIS-u, veštačkoj inteligenciji…
Osvrćući se na sankcije NIS-u, kaže da je ključno da se rešenje postigne u prvom kvartalu 2026. godine, posebno imajući u vidu širi geopolitički kontekst.
„Početak 2026. već je obeležen geopolitičkim potresima u Iranu i Venecueli. Obe zemlje su naftne sile i članice OPEC-a, ali su ograničene u slobodnoj prodaji nafte usled OFAC-ovih sankcija. Geopolitičke tenzije sa ovakvim zemljama imaju značajan uticaj na cene nafte i sirovina, pa postoji realan rizik da treće zemlje snose posledice”, kaže Starović.
Govoreću o život u Moskvi, u knjizi on piše da je relativno mali broj ljudi iz Srbije živeo i radio u Rusiji, te da je odnos prema toj zemlji ovde često zasnovan na izmaštanoj slici umesto na empirijskoj realnosti.
U intervjuu za Vreme on se osvrće na promene koje su Rusi koji su izbegli iz zemlje po početku invazije na Ukrajinu doneli u Srbiju.
Poredeći imigraciju Rusa na ove prostore posle Prvog svetskog rata i u poslednjih nekoliko godina kaže da smo svedoci pojave koja se može opisati parafrazom Balaševićeve šansone: „neki novi klinci”.
Dok su posle Prvog svetskog rata dolazili su profesori matematike, fizike, medicine i inženjerstva, arhitekte i umetnici, nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine stižu pretežno IT stručnjaci.
„Ključno pitanje je u kojoj meri je za ovakve profile nužan život u prestonici Srbije ili imajući u vidu prirodu posla i manju vezanost za fizičku lokaciju – mogu da funkcionišu i iz drugih gradova i opština širom zemlje. Ukoliko bi se takav obrazac imigracije zaista razvio unutar Srbije, on bi mogao imati pozitivan srednjoročni efekat na razvoj perifernih sredina, što bi predstavljalo značajan pomak u odnosu na izraženu centralizaciju u Beogradu, posebno vidljivu tokom poslednje dve decenije”, kaže Starović.
Kako dodaje, u tom smislu, migracioni tokovi nastali iz globalnih poremećaja mogu, uz odgovarajuću podršku, postati razvojna šansa.
Kompletan intervju sa Milošem Starovićem čitajte u novo broju „Vremena” koji je na kioscima od petka (9. januar), a možete se pretplatiti i na digitalno i štampano izdanje.
U toku je i veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Od neproduženih ugovora i umanjenih plata, preko policije na fakultetima i inspekcija u školama, do nagrada za najlojalnije, vlast u Srbiji već više od godinu dana sistematski kažnjava nastavnike i univerzitetske profesore koji su stali uz studente i pobunjene građane
Gradnja na Divčibarama ne staje. Zgrade niču kao pečurke posle kiše. Samo što se ništa ne radi na infrastrukturi, pa turisti koji hrle na planinu nemaju vodu
Ustavni sud Crne Gore ukinuo je odredbu kojoj je uvedena neradna nedelja u toj državi. Ko sve radi nedeljom u Evropi i može li Srbija da odluči da se nedeljom ne radi
Arhitekta Bojan Kovačević za „Vreme“ govori o Generalštabu i Beogradu na vodi, i ostalim „projektima“ koji guše grad
Blokade teretnih terminala širom regiona nastavljene su i treći dan, dok prevoznici upozoravaju da ih nova pravila Evropske unije u zemljama Šengena praktično izjednačavaju sa migrantima i ograničavaju njihov boravak.
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
