Kostić: Učitelji su na marginama društva – ponekad ih bijemo sami ili naša zapuštena deca

Akademik Vladimir Kostić ocenio je da su nekada po selima Srbije samo učitelje zvali „gospodom“, dok su danas smešteni na margine društvenog značaja, slabo su plaćeni i „ponekad ih bijemo sami ili naša zapuštena deca“.

Kostić je na otvaranju konferencije „Budućnost obrazovanja u Srbiji – od ideje do promene“, u organizaciji Zeleno-levog fronta, rekao da prema podacima iz 2021. godine u osnovnim školama 48 odsto nastavnika i učitelja nije imalo stalni radni odnos, dok je u srednjim školama ta cifra iznosila 51 odsto.

Uz takvu egzistencijalnu nesigurnost, socijalne i političke posledice takvog stanja mogu samo da se naslute. Da li se probližavamo tački kada će samo mazohisti biti zainteresovani da nam uče decu i mlade, ukazao je on.

Kostić je izneo i podatke iz dve monografije Srpske akademije nauka i umetnosti, koji pokazuju da je 0,1 odsto stanovnika Srbije bez školske spreme, sa nepotpunom osnovnom školom 6,7 odsto, sa završenim osnovnim obrazovanjem 20,7 odsto i sa završenom srednjom školom 52,6 odsto.

Sa višim obrazovanjem je 5,5 odsto stanovništva i sa visokim 14,4 odsto, rekao je on i naglasio da se izvinjava što je izneo podatke za 2021. godinu, „ako je sada situacija bolja ili gora“.

„Utopljeni u informacije ostajemo gladni znanja“

Petina koja ima samo osnovnu školu zapravo nema nikakvo profesionalno usmerenje, istakao je on i dodao da se u gimnazije upisuje 25 odsto đaka, a 75 odsto u srednje stručne škole, od kojih 12-13 odsto u trogodišnje škole.

Kostić je rekao i da postoje mišljenja da struktura srednjeg stručnog obrazovanja ne prati zahteve sredine, dok je na delu hipertrofija visokog obrazovanja.

Za upis u prvu godinu osnovnih studija akreditovana su čak 113.852 mesta, uz svest da proteklih godina realno ima samo oko 40.000 kandidata za upis u visoko obrazovanje, rekao je Kostić.

On je ocenio da se obrazovanje, globalno, suočava sa novim problemima, poput dramatičnog porasta znanja – odnosno tvrdnji da je internet majka svih enciklopedija.

Svi koji imaju dobro pamćenje u stanju su da skladište nove informacije, ali potrebno je znati šta upamtiti, a šta zaboraviti, tu je potrebna veća veština, citirao je Kostić Umberta Eka.

Danas, dodao je on, utopljeni u informacije ostajemo gladni znanja.

Moje mišljenje je da će škola nekim malim delom morati da se vrati Sokratovoj i Platonovoj ideji dijaloga koja istine ne propisuje, već ih traži, ispituje ih u senci staromodne etike, rekao je Kostić.

On, međutim, dodaje da je pitanje da li su društvo, škola, profesori, pa i đaci spremni za to.

Izvor: Fonet