Akademik Vladimir Kostić upozorio je na opasnosti koje prete obrazovnom sistemu u Srbiji, ukazujući na marginalizaciju učitelja, egzistencijalnu nesigurnost, i neusaglašenost obrazovnih struktura sa zahtevima društva
Akademik Vladimir Kostić ocenio je da su nekada po selima Srbije samo učitelje zvali „gospodom“, dok su danas smešteni na margine društvenog značaja, slabo su plaćeni i „ponekad ih bijemo sami ili naša zapuštena deca“.
Kostić je na otvaranju konferencije „Budućnost obrazovanja u Srbiji – od ideje do promene“, u organizaciji Zeleno-levog fronta, rekao da prema podacima iz 2021. godine u osnovnim školama 48 odsto nastavnika i učitelja nije imalo stalni radni odnos, dok je u srednjim školama ta cifra iznosila 51 odsto.
Uz takvu egzistencijalnu nesigurnost, socijalne i političke posledice takvog stanja mogu samo da se naslute. Da li se probližavamo tački kada će samo mazohisti biti zainteresovani da nam uče decu i mlade, ukazao je on.
Kostić je izneo i podatke iz dve monografije Srpske akademije nauka i umetnosti, koji pokazuju da je 0,1 odsto stanovnika Srbije bez školske spreme, sa nepotpunom osnovnom školom 6,7 odsto, sa završenim osnovnim obrazovanjem 20,7 odsto i sa završenom srednjom školom 52,6 odsto.
Sa višim obrazovanjem je 5,5 odsto stanovništva i sa visokim 14,4 odsto, rekao je on i naglasio da se izvinjava što je izneo podatke za 2021. godinu, „ako je sada situacija bolja ili gora“.
„Utopljeni u informacije ostajemo gladni znanja“
Petina koja ima samo osnovnu školu zapravo nema nikakvo profesionalno usmerenje, istakao je on i dodao da se u gimnazije upisuje 25 odsto đaka, a 75 odsto u srednje stručne škole, od kojih 12-13 odsto u trogodišnje škole.
Kostić je rekao i da postoje mišljenja da struktura srednjeg stručnog obrazovanja ne prati zahteve sredine, dok je na delu hipertrofija visokog obrazovanja.
Za upis u prvu godinu osnovnih studija akreditovana su čak 113.852 mesta, uz svest da proteklih godina realno ima samo oko 40.000 kandidata za upis u visoko obrazovanje, rekao je Kostić.
On je ocenio da se obrazovanje, globalno, suočava sa novim problemima, poput dramatičnog porasta znanja – odnosno tvrdnji da je internet majka svih enciklopedija.
Svi koji imaju dobro pamćenje u stanju su da skladište nove informacije, ali potrebno je znati šta upamtiti, a šta zaboraviti, tu je potrebna veća veština, citirao je Kostić Umberta Eka.
Danas, dodao je on, utopljeni u informacije ostajemo gladni znanja.
Moje mišljenje je da će škola nekim malim delom morati da se vrati Sokratovoj i Platonovoj ideji dijaloga koja istine ne propisuje, već ih traži, ispituje ih u senci staromodne etike, rekao je Kostić.
On, međutim, dodaje da je pitanje da li su društvo, škola, profesori, pa i đaci spremni za to.
Izvor: Fonet
Studenti u blokadi pružili su podršku proizvođačima mleka koji već drugi dan protestuju na Ibarskoj magistrali kod Mrčajevaca. Ppridružili su im se i povrtari iz Zablaća. Blokade su proširene i po drugim krajevima Srbije
Protest zbog saobraćajne nesreće u kojoj je poginuo jedan Surduličanin pretvorio se u šovinistički progon jedne albanske porodice. Tome, saznaje „Vreme“, doprinosi i ministar bez portfelja Novica Tončev
Advokatska komora Srbije zapretila je trodnevnom obustavom rada od 23. do 25. februara ukoliko državni vrh hitno ne stavi van snage nedavno usvojene izmene pravosudnih zakona, za koje tvrdi da ugrožavaju osnovna prava građana i krše načela vladavine prava
Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu pokrenulo je proveru navoda o mogućoj trgovini ljudima i ozbiljnim povredama prava radnika iz Bangladeša angažovanih u fabrici Linglong, nakon upozorenja organizacija civilnog društva i prijava samih radnika
Srbija je na takmičenju pod nazivom „Specijalne jedinice za oružje i taktiku“, koje je održano od 7. do 11. februara u Dubaiju, zauzela 30, 32. i 46. mestu od ukupno 109 ekipa koje su se takmičile
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
