Evropska unija uvodi nova pravila za ulazak građana iz zemalja koje nisu njene članice pa se sve češće čuje pitanje da li nam se ponovo uvode vize. Promene se odnose i na Srbiju. Šta se sve menja od 10. novembra
Od 10. novembra ove godine Evropska unija uvodi značajne promene u procedurama za ulazak građana iz zemalja koje nisu članice EU, uključujući Srbiju. Ove promene su deo šire strategije koje imaju za cilj, kako je objašnjeno, da unaprede bezbednost, olakšaju kontrolu migracija i modernizuju putničke procedure.
Tada će početi sa radom novi ulazno-izlazni sistem (Entry/Exit Sistem – EES), koji je uspostavljen u novembru 2017. godine, a njegova primena je više puta odlagana.
Implementacija drugog Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS) najavljena je za sledeće leto, što će značiti da putnici iz zemalja koje imaju bezvizni režim sa EU moraju da se prijave za dozvolu za ulazak preko interneta, uz plaćanje takse bankovnom karticom.
Na taj način bi trebalo da se kontroliše kada ulazite i izlazite iz EU. Sistem je namenjen svima koji nemaju prebivalište ili državljanstvo zemalja Unije, a važiće i za Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku.
Istina je da nova pravila zahtevaju dodatnu administraciju i pripremu, ali ne menjaju osnovne uslove za bezvizni ulazak u šengenski prostor. Međutim, uvođenje ključnih promena otvorila su osnovno pitanje – da li nam to Evropska unija ponovo uvodi vize?
Kako izgleda procedura?
Od 10. novembra, svi građani Srbije koji putuju u zemlje EU moraće da posete stranicu na sajtu EES i ispune online formular na njemu, ili da sve to urade preko mobilne aplikacije.
Međutim, ova stranica, odnosno online formular, kao i i Veb aplikacija su za sada nedostupni i nejasno je kada će početi da rade.
Portparol Evropske komisije izjavio je da će aplikacija “biti dostupna za zemlje Šengena od početka rada sistema ulaska/izlaska”. Planirani datum lansiranja je trenutno 6. oktobar, ali je u prošlosti bilo nekoliko odlaganja i lako se može desiti još neko.
Planirano je da u okviru prijave unesete vaše osnovne podatke (ime, prezime, datum rođenja, broj pasoša i drugo), vreme ulaska i izlaska iz EU i eventualne podatke o zabrani putovanja, učešću u ratovima i slično.
Prijava je obavezna pre svakog putovanja i potpuno je besplatna.
Drugi korak putnike čeka na granici. Tamo će pokazivati pasoš i službenici će vršiti proveru podataka.
Ukoliko je sve u redu, pustiće vas da uđete na teritoriju Unije.
Međutim, prilikom prvog ulaska u EU od stupanja na snagu ovog sistema moraćete da obavite ključan posao – da graničnim službenicima date vaše otiske četiri prsta desne ruke i da se fotografišete.
Očekuje se da će se zbog toga stvarati gužve na graničnim prelazima, ali samo u prvim mesecima, jer ti podaci ostaju u sistemu za naredna putovanja i više neće biti uzimani, već samo proveravani.
Prema najavama, ovakav sistem ulaska u zemlje EU bi zamenio dosadašnje pasoše i način provere na graničnim prelazima koji se do sada primenjivao.
Zaštita podataka i privatnost
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja u vezi sa uvođenjem EES sistema odnosi se na zaštitu privatnosti i bezbednost prikupljenih podataka. Evropska unija uverava javnost da će sistem biti usklađen sa najvišim standardima zaštite podataka. Prikupljeni podaci, uključujući biometrijske informacije, kako je saopšteno, biće strogo čuvani i dostupni samo ovlašćenim službama u svrhu kontrole granica i bezbednosti.
EES podaci će se čuvati u sistemu maksimalno pet godina za osobe koje prekrše pravila boravka, dok će za sve ostale putnike podaci biti čuvani tri godine. Takođe, putnici će imati pravo da zatraže ispravku ili brisanje netačnih podataka u skladu sa pravilima o zaštiti podataka u EU.
Uvođenje ETIAS–a od sredine sledeće godine
Ove procedure koje su najavljene od 10. novembra ne predstavljaju kraj novinama za naše građane koji putuju u Evropsku uniju. U pitanju je samo prvi korak koji je besplatan za sve, a drugi korak je poznatiji kao ETIAS i njegova se primena se očekuje sredinom sledeće godine.
Kako je najavljeno, sistem ETIAS će biti nešto komplikovaniji i predviđa izdavanje dozvole za putovanja. Dakle, on neće predstavljati samo prijavu za put, već će se raditi provera putnika. Sistem ETIAS ne prikuplja biometrijske podatke, za razliku od EES-a, a povezan je sa pasošem. Važi tri godine ili do isticanja pasoša. U okviru njega za nekoliko minuta dobijate dozvolu za put – ukoliko ne postoje zakonske prepreke za to.
Ako nema potrage za vama, ako vam nije zabranjen ulazak u EU i slično – ako se ne bavite kriminalom, opet nemate razloga za brigu.
Procedura može da traje i duže, čak do 30 dana, i zbog toga se preporučuje da se obavi na vreme, a ne dan pre puta.
Suština ovog sistema je da se vrše provere ko ulazi u EU, koliko dugo ostaje unutar unije i slično.
Evropski sistem za informacije i odobravanje putovanja
Putnici iz Srbije, kao i drugih zemalja koje su oslobođene viznog režima, moraće da pribave ETIAS odobrenje pre nego što uđu u bilo koju zemlju EU koja je deo šengenskog prostora. Ovaj sistem je uveden kako bi se unapred identifikovali potencijalni bezbednosni rizici i kako bi se smanjio rizik od kriminalnih aktivnosti i ilegalnih migracija.
Nakon što podnesete prijavu, sistem će automatski proveriti vaše podatke kroz niz evropskih baza podataka, kao što su Šengenski informacioni sistem (SIS), baza podataka Europola, Interpola, kao i baze podataka koje prate terorističke aktivnosti i druge sigurnosne pretnje. Ako sistem ne pronađe nikakve pretnje, autorizacija će biti izdata u kratkom roku.
Prema procenama Evropske komisije, većina aplikacija za ETIAS biće automatski odobrena u roku od nekoliko minuta, ali u pojedinim slučajevima može biti potrebna dodatna provera, što može trajati do nekoliko dana.
Koliko će sve to da košta putnike?
Cena prijave za ETIAS iznosiće sedam evra za osobe starije od 18 godina, dok će za mlađe od 18 i starije od 70 godina prijava biti besplatna. Ova autorizacija važiće tri godine ili do isteka pasoša, zavisno od toga koji uslov nastupi ranije. Tokom trajanja validnosti, ETIAS omogućava višestruke ulaske u zemlje šengenskog prostora, pod uslovom da nijedan boravak ne prelazi 90 dana u periodu od 180 dana.
Šta se dešava ako vas sistem odbije?
U slučaju da vaša prijava za ETIAS bude odbijena, dobićete obaveštenje sa obrazloženjem zašto je autorizacija odbijena. Najčešći razlozi za odbijanje su potencijalne pretnje po bezbednost, prethodni prekršaji imigracionih zakona ili netačni podaci uneti u prijavi. U slučaju odbijanja, putnici će imati pravo na žalbu, a u nekim slučajevima će biti omogućeno i podnošenje nove prijave sa ispravljenim podacima.
Pojačane granične kontrole i bezbednosne provere
Osim uvođenja ETIAS-a, nova pravila za ulazak u EU donose i strožije kontrole na granicama šengenskog prostora. Putnici koji dolaze iz zemalja ikoje nisu članice Unije biće detaljnije proveravani pri ulasku, a granične službe će primenjivati rigoroznije procedure kako bi osigurale da svi koji ulaze u EU zadovoljavaju bezbednosne kriterijume. Ove pojačane kontrole deo su šire strategije EU za borbu protiv terorizma, organizovanog kriminala i ilegalnih migracija.
Putnici će morati da imaju validan pasoš koji važi najmanje tri meseca nakon planiranog izlaska iz šengenskog prostora. Takođe, granični službenici će proveravati da li posedujete važeću ETIAS autorizaciju pre nego što vam bude dozvoljen ulazak. U nekim slučajevima, granična policija može postaviti dodatna pitanja o svrsi vašeg putovanja, mestu boravka, finansijskim sredstvima i drugim detaljima. Ako ne ispunjavate sve potrebne uslove ili ukoliko postoji sumnja da možete predstavljati pretnju po bezbednost, ulazak može biti odbijen.
Granična policija, dakle, i pores svih prethodnih provera zadržava diskreciono pravo da odlučuje ko može, a ko ne može da uđe u šengenski prostor.
Pooštrene kontrole znače da čak i putnici koji imaju sve potrebne dozvole mogu biti podvrgnuti dodatnim proverama ukoliko postoje sumnje ili ako podaci ukazuju na moguće pretnje. Preporučuje se da uvek imate pripremljenu dokumentaciju koja može potvrditi vašu svrhu putovanja, poput potvrda o rezervaciji smeštaja, povratnih karata ili dokaza o finansijskim sredstvima.
Bezvizni režim i dalje na snazi za kratke boravke
Iako ETIAS uvodi dodatnu administraciju, osnovna pravila bezviznog režima za građane Srbije i dalje ostaju nepromenjena. Putnici iz Srbije mogu boraviti u šengenskom prostoru do 90 dana u periodu od 180 dana bez potrebe za vizom, pod uslovom da je svrha njihovog putovanja turistička, poslovna ili tranzitna.
Međutim, važno je napomenuti da se ovi boravci ne mogu produžavati bez napuštanja šengenskog prostora. Prekoračenje ovog vremenskog okvira može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući zabranu ulaska u EU na određeni period, deportaciju i novčane kazne. Uvođenjem ETIAS-a, EU će imati bolju kontrolu nad putnicima i moći će da prati koliko vremena svaka osoba provodi unutar šengenskog prostora.
Kako bi se izbegli bilo kakvi problemi pri ulasku u EU, važno je da svi putnici iz Srbije unapred planiraju svoja putovanja i pripreme potrebnu dokumentaciju. Pre svega, važno je proveriti važenje pasoša i obezbediti da on važi najmanje tri meseca nakon planiranog povratka iz EU.
Takođe, preporučuje se da aplicirate za ETIAS nekoliko nedelja pre planiranog putovanja, iako većina zahteva bude odobrena brzo. Ipak, postoji mogućnost da neki slučajevi zahtevaju dodatnu proveru, što može produžiti proces odobravanja.
Nakon pobune univerzitetskih profesora protiv zakonskih izmena koje bi omogućile da ministar obrazovanja po sopstvenom nahođenju stranim fakultima dodeljuje dozvolu za rad, Vlada je povukla svoj predlog. Vučić je zbog toga bio baš ljut. Šta je sve bilo sporno u Predlogu zakona
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
