Takozvana studija izvodljivosti za osnivanje Fakulteta srpskih studija u Nišu niti je studija niti svedoči o izvodljivosti. Više je sklepana tirada kič nacionalizma koji veruje da fakulteti služe kao bedemi protiv globalizacije i drugih proglašenih zala
Više od dva meseca nakon što je niška gradska uprava Ministarstvu prosvete predložila izdvajanje Fakulteta srpskih studija iz Filozofskog fakulteta u Nišu, pred samu Novu godinu, dokument je dostavljen javnosti. Valjda zato više liči na pismo Deda-Mrazu nego na studiju o izvodljivosti.
Zli jezici će reći da su ga se kasno setili i naknadno pisali, da su u osnivanje krenuli grlom u jagode, ne znajući procedure i kriterijume, te dokument proturili u senci kraja godine. Dokument, kao što ćemo videti, govori u prilog zlim jezicima.
U najkraćem, on kaže: Globalizacija je loša. Srpski jezik, kultura i identitet, pogotovu na jugu Srbije, na udaru su hibridne pretnje. Sve manje mladih studira srbistiku i istoriju, a ruski je oduvek na minimumu.
Who you gonna call? Fakultet za srpske studije. Tehnikalije ćemo lako. I nije najveći problem što taj fakultet neće deglobalizovati svet, što i da pretnje ima – on je ne bi uklonio, ni što će on samo dodatno umanjiti broj studenata ovih disciplina.
Problem je što to nije studija izvodljivosti – ni u obrisima.
Studija izvodljivosti se gradi na tri osnovna koraka: potreba-rešenje-primena.
Kreće od potrebe prepoznate na nivou zajednice ili njenih institucija, razrađuje više opcija rešenja, poredi međusobno i sa zatečenim stanjem, i izdvaja najbolje uz elaboraciju njegove realizacije. Ima čvrsto definisanu strukturu: uvod, cilj, metodologiju, analizu trenutnog stanja, analizu opcija, finansijsku analizu, analizu rizika, zaključke i preporuke.
Objavljeni dokument ima tek elemente finansijske analize (deo drugog poglavlja, i indirektno peto) i analize trenutnog stanja (broj upisanih studenata u poslednjih 12 godina u drugom poglavlju). Sve drugo je izostalo.
Prvo poglavlje daje ideološki ostrašćenu interpretaciju razvoja obrazovanja i univerziteta u Srbiji, potpuno nebitnu za studiju izvodljivosti.
Drugo nosi naslov Fakultet srpskih studija kao samostalna visokoškolska i naučna institucija, i tematski je razuđeno do haotičnosti.
Na blizu sto strana, razglaba o misiji i koncepciji novog fakulteta, finansijskim pitanjima, razmatra pojedinačne departmane otete od Filozofskog fakulteta (zbog nečeg ne i centre, oni su odvojeni u posebno poglavlje).
Istorija je očito opsesija autora teksta, jer i ovo poglavlje obiluje istorijskim pregledima. Od svega, samo finansije imaju mesta u studiji izvodljivosti.
Treće poglavlje govori o planiranim centrima (uglavnom otetim od Filozofskog), četvrto o planiranim novim odeljenjima, a sedmo o planiranim novim institutima.
Razmatranje svih jedinica organizacije, ali sasvim drugačijeg sadržaja, moglo bi da čini deo po jedne sekcije poglavlja o analizi opcija i o preporukama – naporedo sa istim takvim razmatranjem relevantnih alternativa.
Na kraju je nenumerisani pasaž naslovljen Umesto zaključka. Zapravo ceo dokument treba da nosi naslov Umesto studije izvodljivosti.
U potpunosti nedostaju cilj, metodologija, analiza opcija, analizu rizika, a bez više opcija nema ni prave preporuke. Postoje tragovi analize trenutnog stanja i finansijske analize, ali neupotrebljivog sadržaja.
Studija izvodljivosti mora da počne navođenjem naručioca, formulacije zadatka, i spiska autora uz koje su date njihove ekspertize i domeni studije kojima su se bavili, te da se odredi prema pitanju sukoba interesa.
Njen smisao je da na osnovu zakonskim okvirom određenih kriterijuma i užih ciljeva koje eksplicitno i konkretno specifikuje naručilac, kroz neki standardni okvir, razmotri sve relevantne alternative uključujući status quo, uzimajući u obzir stepen ispunjavanja kriterijuma i ciljeva, troškove, rizike i načine da se oni kontrolišu.
Mora da precizno opiše empirijsku i analitičku metodologiju kojom je ovo učinjeno (kvantitativne modele, studije slučaja) i proceduru validacije podataka. Na osnovu svega ovoga, ona preporučuje najbolju alternativu i njenu implementaciju. Najzad, mora i da predoči egzaktne parametre za praćenje i evaluaciju postizanja ciljeva i ispunjenja kriterijuma.
Dokument koji je dostavljen ne navodi ni naručioca, ni zadatak, ni autore, niti se igde dotiče sukoba interesa. Ciljeve ne zasniva na zakonu, ne razmatra nijednu alternativnu opciju, ne sprovodi anketu među nastavnicima, među studentima, u lokalnoj zajednici, ne bavi se rizicima, ne predlaže modele evaluacije rezultata, i ne navodi, a i nema, nikakvu egzaktnu metodologiju (projekciju broja studenata, analizu potreba tržišta rada, analizu kapaciteta apsorpcije diplomaca, dugoročnu projekciju troškova).
Nema (sem površnog pominjanja programa Erasmus+) strategije internacionalizacije i međunarodne saradnje (kako uopšte internacionalno profilisati identitetsko-izolacionistički fakultet). Nema analize posledica za Filozofski fakultet. Dokument sadrži neka finansijska razmatranja, ali površna, kontradiktorna i bez stručnog analitičkog utemeljenja.
Ako nema studije izvodljivosti, čega u ovom dokumentu ima? Ima patosa.
Tekst koji treba da predstavlja objektivnu ekspertizu obiluje emotivnim izrazima tipa borba za jezik, kulturu, identitet, ili nacionalna obaveza, ili pak identitetski, kulturni i simbolički bedem.
Ima kafanskog šovinizma, onog protkanog teorijom zavere, oslobođenog svake odgovornosti, koji unižava svoj narod čak i više nego druge.
Reči sa korenom srb (Srbija, srpski, Srbi) su na 170 strana teksta upotrebljene više od 1.200 puta. Dokument je tirada primitivnog, kič nacionalizma koji traži fakultet. Idite na bilo koju stranu, pročitajte bilo koju rečenicu, i videćete jezičku nespretnost, logičku nekoherentnost do kontradikcije, empirijsku neutemeljenost, ideološku ostrašćenost, argumentacijsku promašenost, i nerazumevanje nauka o kojima govori.
Videćete opsesiju nacionalnom bezbednošću, šovinističkom interpretacijom istorije, i statusom. Osnovna pretpostavka je da je uloga univerziteta vaspitna, da ideološki unifikuje mlade ljude prema potrebama vlasti, pa se novi fakultet preporučuje kao oružje u borbi protiv globalizaciije, bezbednosnih pretnji, pada nacionalnog oduševljenja i studentske anarhije. Naravno, bez uzročnog lanca kojim će taj fakultet doneti obećane plodove.
Primeri fakulteta u drugim državama se lažno navode kao slični predloženom, daje se tendenciozno i diletantski pogrešna interpretacija kvantitativnih podataka, iznose neosnovane optužbe.
Ovo je tek mali deo slike. Trebalo je ostati u granicama pristojnog obima, a i misliti na sopstveno zdravlje. Intenzivno živeti sa svešću da neko ko niti razume šta su parametri i kriterijumi za osnivanje fakulteta, niti je u stanju da napiše jednostavan adminstrativni dokument, od vlasti dobija priliku da razori jedan i osnuje i vodi drugi fakultet. Ukoliko mu to dozvolimo.
Autor je profesor slovenske lingvistike na Univerzitetu u Gracu
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naveo je da postoje sumnje da su neki požari u Srbiji podmetnuti, ali da tužilaštvo, ukoliko dođe do pokretanja postupka, takvo delo kvalifikuje kao nemar.
Mada su često neophodni, klima uređaji ne smeju biti jedino rešenje za letnje vrućine. Moramo promeniti način na koji gradimo i renoviramo naše zgrade
Nenad Milanović javno kritikuje N1 i istovremeno nudi novinarima te televizije da pređu na njegov portal koji je volšebno oživeo. Uređuje ga Ana Mihajlovski
Strani turista dolazi u Srbiju sa dosta predrasuda, jer gleda televizije u svojoj zemlji i pamti one nemile situacije koje smo imali pre tridesetak godina i ratove, kaže turistički vodič Nenad Blagojević
Vatra na hrvatskom Dugom otoku još nije pod kontrolom. U požaru na području Omiša teško povređeno osam ljudi. U Srbiji požari na 25 lokacija, a u Deliblatskoj peščari, na planini Stolovi, u Breznici kod Bujanovca i u Gornjem Brestovcu kod Bojnika angažovani su svi raspoloživi kapaciteti
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
