„Izveštaj iz senke“: Zavisnost REM-a od vlasti i politika nekažnjivosti

Zavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) od vlasti jedan je od glavnih problema na medijskoj sceni Srbije, pokazuje „Izveštaj iz senke“ za 2024. godinu, koji su uradili Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i italijanska organizacija OBCT.

U „Izveštaj iz senke“ navedeno je da problem REM-a nije u kršenju zakona, već u tome što se propušta da se zakon sprovodi.

„Bez pravog izvršenja od strane nezavisnog regulatora koji može da vrši proporcionalni uticaj bez mešanja vlasti, ali i imalaca dozvola, vlasnika i medijskih magnata sklonih da čuvaju svoje interese, takvi koncepti neće dati opipljive rezultate”, ocenjeno je u „Izveštaju iz senke“.

Politička manipulacija

Ukazano je da REM i dalje odbija da dodeli petu dozvolu, a posebno je stavljen naglasak na smanjenje kontrole kvaliteta novih uslova i kriterijuma za izdavanje dozvola za pružanje medijskih usluga u Pravilniku, odnosno da više ne postoji minimum 20 odsto programa posvećenog dokumentarnom, naučno-obrazovnom, kulturno-umetničkom i dečjem programu.

Konstatovano je da imenovanje članova Saveta REM zavisi od odobrenja Narodne skupštine, uz imenovanja nezavisnih kandidata od ovlašćenih predlagača koje takođe odobrava Narodna skupština, i to ostavlja proces i dalje otvoren za političku manipulaciju.

Evropska komisija je u novembru 2023. godine ustanovila da REM „nije uspeo da dokaže svoju nezavisnost na dosledan način i da u potpunosti ostvari svoje nadležnosti u zaštiti medijskog pluralizma“, ukazano je u izveštaju.

Medijski magnati sa vezama u SNS

Pitanje vlasništva medija takođe je i dalje veliki problem, jer je teško otkriti krajnje vlasništvo, a dosta vlasnika je upisano kroz povezana društva.

U Izveštaju je navedeno da su vlasnici četiri privatna pružaoca medijskih usluga kojima je REM obnovio licence u 2022. godini medijski magnati sa vezama u Srpskoj naprednoj stranci. To se, kako je ocenjeno, odražava u njihovom izveštavanju, ali podaci o krajnjem vlasništvu nisu uvek tako lako dostupni.

U Izveštaju je ocenjeno i da je novi Zakon o javnom informisanju i medijima, bez obzira na privid liberalnijeg jezika u nekim drugim aspektima, dosta regresivan po pitanju vlasništva i da dozvoljava državi, preko Telekoma Srbije zakonski i zvanično bude vlasnik medija.

Policija i pravosuđe saučesnici

Ukazano je i da problemi u vezi sa bezbednošću novinara i novinarki nemaju veze toliko sa zakonom, koliko sa sprovođenjem i izvršenjem i da su „policijske snage i pravosuđe na neki način saučesnici, jer dozvoljavaju počiniocima da deluju uz ‘politiku nekažnjivosti’, zahvaljujući tome što oni ne umeju ili ne žele da intervenišu kad dođe do pretnji ili stvarnog nasilja protiv novinara“.

Prema navodima iz Izveštaja, oslobađajuća presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije „ne šalje jasnu poruku da se napadi i kršenja bezbednosti i prava novinara neće tolerisati”.

Navedeno je da je NUNS u svojoj bazi zabeležio 75 incidenata samo u 2024. godini, dok su u bazi SafeJournalists zabeležena 43 ozbiljna incidenta, uključujući 31 ozbiljnu pretnju, osam fizičkih napada i četiri druge pretnje.

Izvor: FoNet