Ivo Andrić zarobljenik Ćacilenda

Na fotografiji koju objavljujemo je spomenik Ivi Andriću u Beogradu, ovih dana, u godini kad se obeležava 50 godina smrti ovog našeg jedinog nobelovca.

Spomenik se nalazi  na Andrićevom vencu, tačno pored Novog dvora u kome je sedište predsednika Republike Srbije, i ulaza u Pionirski park.

I, ne može mu se prići. Našao se u delu Beograda koji nije grad.

Ograđen metalnom ogradom koja označava granice Ćacilenda, zabranjenog dela Beograda, i preko koje se ne sme bez crne kapuljače, izgleda kao da je zarobljen.

Da li ljudi koji su unutar ograde znaju koga su zarobili? Šta će im on? Nemaju baš ništa zajedničko.

Sa beogradske strane ograde

Istovremeno, samo sa druge strane ograde, dakle u Beogradu , obeležava se pomenuti jubilej – pedesetogodišnjica Andrićeve smrti.

„Akademska knjiga“ je objavila roman „Rt“ Saše Ilića u kome je Andrić jedan od junaka, i knjigu Andrićevih eseja „O pisanju“ koju je priredila Žaneta Đukić Perišić.

„Vukotić medija“ je u jednoj knjizi, u „Mi ne živimo mi smo život“  objavio šest najranijih beležnica Ive Andrića sa zapisima i razmišljanjima iz kojih su nastali njegovi najveći romani.

U utorak, 25. novembra, u Galeriji Servantes, biće otvorena izložba „Španija u svetu Ive Andrića“. Podsetimo, Institut Servantes je Španski kulturni centar u Beogradu. Andrić nije njihov pisac, i nemaju nikakvu obavezu prema njemu. Pa ipak su realizovali ovu izložbu. Zato što poštuju i velikog pisca i domaćine u čijoj zemlji rade. Bez obzira što ga ona ne poštuje.

Spomenik Ivi Andriću je jedan od lepših u gradu, vrlo je poznat, važi za toponim. Napravljen je od bronze, rad vajara Milanka Mandića. U sklopu obeležavanja 50 godina od dodele Nobelove nagrade 2011, ispod spomenika na stepenicama mesinganim slovima je citiran njegov zapis „Otišao sam“ iz „Znakova pored puta“:

„Iza mene je ostalo sve što su / ljudi rekli kao pramičak magle / koji se gubi. A sve što su uradili / poneo sam na dlanu jedne ruke.“

Prošle nedelje, na sednici Skupštine grada, bilo je reči o zrobljenom spomeniku Ivi Andriću . Ali, oni koji odlučuju o ovom gradu nisu smatrali da je to vredno njihovog angažmana.