Pitanje uredničke nezavisnosti Juronjuza našlo se u centru pažnje nakon intervjua sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u kojem su izostala ključna pitanja o protestima, demokratskom nazadovanju i odnosima sa Moskvom, dok istraživanje Euraktiva ukazuje na sve dublje političke i poslovne veze ove medijske kuće sa vlastima u regionu
Istraživanje Euraktiv otkriva da se Juronjuz, iako i dalje prima milione evra iz fondova EU, sve više oslanja na politički povezane investitore, lobiste i partnerstva sa akterima iz neliberalnih država.
Finansijski izveštaji i svedočenja 14 sadašnjih i bivših zaposlenih ukazuju na finansijski opterećenu medijsku kuću koja produbljuje veze sa vladama pod autoritarnim liderima – od Srbije do Azerbejdžana.
Pitanje uredničke nezavisnosti Juronjuza posebno je došlo u središte pažnje tokom samita o proširenju EU koji je ova kuća organizovala, a na kojem je intervjuisan predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Brisel već dugo izražava zabrinutost zbog demokratskog nazadovanja u Srbiji i Vučićevih veza sa Moskvom, ali ta pitanja tokom intervjua nisu otvorena, piše Euraktiv.
Moderator je razgovor započeo pitanjem da li je Vučić i dalje „pobožni evropejac”, dok su izostala pitanja o masovnim protestima u Srbiji, vređanju poslanika Evropskog parlamenta ili tenzijama sa evropskim centrom.
Umesto toga, Vučić je kritikovao birokratski jezik EU i javno kao prijatelja naveo Marija Dejvida, oca vlasnika Juronjuza Pedra Vargasa Dejvida.
Marijo, dugogodišnji pristalica Srbije u EU, godinama poznaje Vučića preko Evropske narodne partije (EPP), rekao je Vučićev portparol. Pedro Vargas David, koji je sedeo u prvom redu, na ovo se nasmejao.
Veze Juronjuza sa Srbijom dodatno su ojačane 2021. godine osnivanjem beogradske franšize u partnerstvu sa Telekomom Srbija, kompanijom u većinskom državnom vlasništvu. Projekat je predstavljen kao spoj zapadnih uredničkih standarda i lokalnog novinarstva, ali kritičari tvrde da to obećanje nije ispunjeno.
Prema navodima bivših zaposlenih, prekretnica se dogodila sredinom 2023, kada je televizijska voditeljka Minja Miletić imenovana za regionalnu direktorku. „Rečeno nam je da se setimo ko nas plaća”, naveo je jedan bivši producent.
Tenzije su eskalirale u aprilu 2025. tokom masovnih antivladinih protesta u Srbiji. Gotovo 80 zaposlenih u Juronjuzu u Srbiji potpisalo je otvoreno pismo u kojem su osudili podršku menadžmenta državnoj televiziji RTS, optuživanoj za pristrasnost prema vlastima. Ubrzo nakon toga, više potpisnika je dobilo otkaz, što su organizacije za praćenje medijskih sloboda okarakterisale kao odmazdu, navodi Euraktiv.
Miletić je odbacila optužbe o političkom uticaju Telekoma Srbije, navodeći da su otkazi deo šireg restrukturiranja. Telekom Srbija je saopštio da se ne meša u unutrašnje poslovanje kompanije Juronjuz Srbija i da ovu medijsku kuću smatra urednički nezavisnom.
Slučaj dolazi u trenutku kada su sloboda medija i vladavina prava ključne tačke u pregovorima Srbije sa EU, navodi Euraktiv. Tokom nedavne posete Beogradu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da je napredak u tim oblastima od suštinskog značaja. Srbija je trenutno na 96. mestu Svetskog indeksa slobode medija, dok je pre deset godina bila na 59. poziciji.
Portparol predsednika Vučića odbacio je sugestije o mešanju, rekavši da predsednik nije uključen u „uređivačke modele stranih medija” i da vlada nastavlja da sarađuje sa partnerima iz EU na poboljšanju uslova.
Unutar beogradske redakcije Juronjuza, neki novinari su ranije pretpostavljali da će centrala te medijske kuće reagovati ukoliko se politički pritisci pojačaju.
„Očekivali smo da postoji neko kome bismo mogli da se obratimo“, rekao je jedan iskusni novinar. „Ako to ne bi uspelo, povukli bi licencu.“ Do takve intervencije, međutim, nije došlo.
„EU ne može da stoji iza onoga što se dešava sa Juronjuz Srbija“, izjavila je Irina Milutinović iz Institut za evropske studije. „Ovo je kolaps brenda – i test za Brisel.“
Euraktiv je u više navrata kontaktirao rukovodstvo Euronews-a povodom navoda iz ovog teksta, ali do objavljivanja odgovori nisu stigli.
Izvor: Euraktiv
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Eutanazija je dozvoljena samo u nekoliko evropskih zemalja. Srbija nije među njima. Koji su argumenti za, a koji protiv prava na dobrovoljnu smrt
Dejan Dragijević i Srđan Janković osumnjičeni su da su ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić
Telo kontroverznog biznismena Milomira Joksimovića zvanog Miša Omega pronađeno je sinoć u stanu u kome je živeo u beogradskoj opštini Palilula
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
