Istraživanje Euraktiv otkriva da se Juronjuz, iako i dalje prima milione evra iz fondova EU, sve više oslanja na politički povezane investitore, lobiste i partnerstva sa akterima iz neliberalnih država.
Finansijski izveštaji i svedočenja 14 sadašnjih i bivših zaposlenih ukazuju na finansijski opterećenu medijsku kuću koja produbljuje veze sa vladama pod autoritarnim liderima – od Srbije do Azerbejdžana.
Izostanak neprijatnih pitanja za Vučića
Pitanje uredničke nezavisnosti Juronjuza posebno je došlo u središte pažnje tokom samita o proširenju EU koji je ova kuća organizovala, a na kojem je intervjuisan predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Brisel već dugo izražava zabrinutost zbog demokratskog nazadovanja u Srbiji i Vučićevih veza sa Moskvom, ali ta pitanja tokom intervjua nisu otvorena, piše Euraktiv.
Moderator je razgovor započeo pitanjem da li je Vučić i dalje „pobožni evropejac”, dok su izostala pitanja o masovnim protestima u Srbiji, vređanju poslanika Evropskog parlamenta ili tenzijama sa evropskim centrom.
Umesto toga, Vučić je kritikovao birokratski jezik EU i javno kao prijatelja naveo Marija Dejvida, oca vlasnika Juronjuza Pedra Vargasa Dejvida.
Marijo, dugogodišnji pristalica Srbije u EU, godinama poznaje Vučića preko Evropske narodne partije (EPP), rekao je Vučićev portparol. Pedro Vargas David, koji je sedeo u prvom redu, na ovo se nasmejao.
Juronjuz u Srbiji i veza s državom
Veze Juronjuza sa Srbijom dodatno su ojačane 2021. godine osnivanjem beogradske franšize u partnerstvu sa Telekomom Srbija, kompanijom u većinskom državnom vlasništvu. Projekat je predstavljen kao spoj zapadnih uredničkih standarda i lokalnog novinarstva, ali kritičari tvrde da to obećanje nije ispunjeno.
Prema navodima bivših zaposlenih, prekretnica se dogodila sredinom 2023, kada je televizijska voditeljka Minja Miletić imenovana za regionalnu direktorku. „Rečeno nam je da se setimo ko nas plaća”, naveo je jedan bivši producent.
Tenzije su eskalirale u aprilu 2025. tokom masovnih antivladinih protesta u Srbiji. Gotovo 80 zaposlenih u Juronjuzu u Srbiji potpisalo je otvoreno pismo u kojem su osudili podršku menadžmenta državnoj televiziji RTS, optuživanoj za pristrasnost prema vlastima. Ubrzo nakon toga, više potpisnika je dobilo otkaz, što su organizacije za praćenje medijskih sloboda okarakterisale kao odmazdu, navodi Euraktiv.
Miletić je odbacila optužbe o političkom uticaju Telekoma Srbije, navodeći da su otkazi deo šireg restrukturiranja. Telekom Srbija je saopštio da se ne meša u unutrašnje poslovanje kompanije Juronjuz Srbija i da ovu medijsku kuću smatra urednički nezavisnom.
Slučaj usred nepovoljne situacije u Srbiji
Slučaj dolazi u trenutku kada su sloboda medija i vladavina prava ključne tačke u pregovorima Srbije sa EU, navodi Euraktiv. Tokom nedavne posete Beogradu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da je napredak u tim oblastima od suštinskog značaja. Srbija je trenutno na 96. mestu Svetskog indeksa slobode medija, dok je pre deset godina bila na 59. poziciji.
Portparol predsednika Vučića odbacio je sugestije o mešanju, rekavši da predsednik nije uključen u „uređivačke modele stranih medija” i da vlada nastavlja da sarađuje sa partnerima iz EU na poboljšanju uslova.
Unutar beogradske redakcije Juronjuza, neki novinari su ranije pretpostavljali da će centrala te medijske kuće reagovati ukoliko se politički pritisci pojačaju.
„Očekivali smo da postoji neko kome bismo mogli da se obratimo“, rekao je jedan iskusni novinar. „Ako to ne bi uspelo, povukli bi licencu.“ Do takve intervencije, međutim, nije došlo.
„EU ne može da stoji iza onoga što se dešava sa Juronjuz Srbija“, izjavila je Irina Milutinović iz Institut za evropske studije. „Ovo je kolaps brenda – i test za Brisel.“
Euraktiv je u više navrata kontaktirao rukovodstvo Euronews-a povodom navoda iz ovog teksta, ali do objavljivanja odgovori nisu stigli.
Izvor: Euraktiv
