Istopolni roditelji u Srbiji: Od surogat majki i donora do birokratskog pakla i straha

Od straha da će vam dete prebiti u školi ako otkriju da ima roditelje istog pola, preko institucije drugog „roditelja-duha“, do troškova koji dostižu cenu stana na Vračaru – sa svim ovim tegobama susreću se roditelji istog pola koje žive u Srbiji, a dete su dobili u inostranstvu putem surogat majki ili donora.

Kroz borbu za dete je sa mnogima od njih prošla advokatica Olga Turčinović Makević, koja za „Vreme“ govori o ogromnim birokratskim, ali i emotivnim problemima ovih porodica. Ona kaže da je veoma važno da se ovi ljudi odbrane od javnosti i da se njihova anonimnost sačuva, jer veliki deo društva osuđuje istopolne zajednice, pogotovo sa decom, a i u Srbiji nisu priznate zakonom.

„Kada se heteroseksualne porodice u Srbiji suoče da činjenicom da ne mogu da dobiju dete, one prolaze kroz svojevrsnu traumu“, kaže Olga Turčinović Makević za „Vreme“. „Kada, pak, homoseksualne zajednice to požele, prepreke su gotovo nepremostive, pa mnogi od njih ni ne pomišljaju na to. Upravo zato sam i pristala da govorim o svojim klijentima, koji se odluče da ovaj san i ostvare. Jer je on zapravo moguć, ali zahteva neverovatan stres, gotovo nepremostive strahove i novac koji se meri cenom stana stanom na Vračaru.“

Upravo u toj situaciji je bio par muškaraca koji se preselio iz Srbije, dobio dete u inostranstvu pomoću surogat majke, a zatim odlučio da se vrati u zemlju pre porođaja.

„Nismo imali govoto nikakve prepreke u zemlji u kojoj je surogat majčinstvo ozakonjeno, ali problemi su počeli trenutka kada su zakoračili na tlo Srbije“, dodaje ona.

Zašto, kako, ne može…

Sistem ih je, kaže, dočekao blokadom.

„Krenula je mukotrpna procedura da se dete rodi u Srbiji, a država je pokušavala na sve načine da oteža tu mogućnost. Suočite se sa milion pitanja i problema – zašto je neko došao u Srbiju, zašto tu želi da se porodi, da li ima prebivalište, kako organizovati prebivalište…“, kaže advokatica.

Samo jedan otac može da se upiše kao roditelj, dok drugi nema apsolutno nikakvo pravo nad detetom. Kada bi partner koji je upisan kao otac preminuo, dete bio ostalo bez roditelja.

Njene druge dve klijentkinje su došle u još neverovatniju situaciju, jer su u inostranstvu dobile dvoje dece. U Srbiji svaka od njih može da bude roditelj samo jednog deteta, dok je drugom detetu „roditelj-duh“, a upravo je to primer i predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić.

„Tačno je da dete nije moje na papiru, ali je moje u srcu. Kao da sam ga ja rodila.“

Ovako je Ana Brnabić komentarisala  2022. godine za N1 vest da je dobila dete sa dugogodišnjom partnerkom – ali da ona sama, iako je u tom trenutku bila premijerka Srbije, nema nikakva prava nad njim.

BRNABIC I DJURDJIC

Dragoslava Barzut, aktivistkinja za ljudska prava, za „Vreme“ kaže da su ove porodice u Srbiji „u pravnom vakuumu“.

„Iako određeni pravni instituti, poput vanbračne zajednice, postoje kao alternativa braku, oni se takođe implicitno ili eksplicitno shvataju kao primenljivi na parove različitog pola, čime se istopolni partneri isključuju iz analognih oblika pravne zaštite“, kaže Barzut.

U praksi, dodaje, odsustvo pravnog priznanja istopolnih partnerstava dovodi do sistematskog isključivanja iz prava na nasleđivanje, pristupa porodičnim penzijama, priznavanja u donošenju odluka u oblasti zdravstvene zaštite i prava na socijalna davanja.

„Dok je ove vlasti, napretka nema“

Deca klijenata Olge Turčinović Makević mahom ne idu u vrtić. Ne zato što njihovi roditelji to ne žele, već jednostavno – ne smeju.

„Ovi ljudi konstatno žive ispod radara, plaše se da izađu iz malog zatvorenog kruga i da neko otkrije da gaje zajedno decu“, dodaje. „Velika im je briga da će im deca biti diskriminisana, biraju da ne skrenu pažnju na sebe, jer je to u Srbiji opasno. Njihov najveći strah je – šta će biti kada im deca krenu u školu.“

Olga Turčinović Makević misli da u Srbiji većeg napretka na polju porodica sa istopolnim roditeljima neće biti, „barem dok je ove vlasti“.

Prajd_Parada_2025_017

Materijal može – ali da slažeš

Lezbejski parovi mogu, ukoliko žele da dete dobiju u zemlji, da prijave jednu od njih Banci reproduktivnih ćelija kako bi dobila donirani materijal, odnosno spermatozoide.

Ova „banka“ otvorena je u Srbiji još 2019. godine, ali je do danas prazna, objašnjava za „Vreme“  Dragana Krstić iz  Savetovališta za usvajanje. Savetovalište je neprofitna organizacija, koja je i nastala zbog velike želje ljudi koji ne mogu da postanu roditelji, a imaju problem i da se izbore sa procedurom.

„Sporadično se dogodi tu i tamo neka donacija, imamo tri donora na 30 zahteva“, kaže Krstić. „Banka u Srbiji je prazna jer država jednostavno nije radila na promociji doniranja jajnih ćelija i spermatozoida. Zato poslednjih godina reproduktivni materijal uvozimo iz Španije, Danske i Češke.“

To ipak nije sve.

Da bi dve žene, koje žele da dobiju dete uz pomoć doniranog materijala u Srbiji, to i uspele, one moraju – da lažu.

„Po srpskom zakonu, materijal ne mogu da dobiju dve žene zajedno, već samo jedna, koja mora kod notara da overi izjavu – da je žena bez partnera“, pojašnjava Krstić.

Kako je to regulisao region

Ako se pogledaju rešenja iz susedstva, Barzut kaže da se vidi stabilan evropski trend – od posebnih zakona o životnom partnerstvu do potpune bračne jednakosti, uz progresivno izjednačavanje porodičnih prava i administrativnih procedura.

„Zakon o životnom partnerstvu osoba istog pola u Hrvatskoj sistematizuje osnivanje, pravna dejstva i prestanak partnerstva, uvodi registar i nudi širok spektar imovinskih, nasleđnih i socijalnih prava (uz ograničenja u pogledu usvajanja, uz instituciju „partnerove skrbničke uloge“ za dete partnera). Ovaj model pokazuje kako se uz jedan krovni zakon može obezbediti visoka pravna sigurnost bez redefinisanja braka“, dodaje ona.

Podseća da je u Crnoj Gori Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola usvojen 2020. i uređuje zaključenje, evidenciju i pravne posledice partnerstva. Dodaje da je model sadržinski blizak hrvatskom, ali je praksu obeležila postepena implementacija.

„To je važna pouka za Srbiju: potrebno je planirati paket podzakonskih akata i međusektorsku obuku radi pune primene“, kaže Barzut.

Nakon odluke Ustavnog suda u junu 2022. u Sloveniji, da je isključenje istopolnih parova iz braka protivno Ustavu, zakonodavac je izmenio Porodični zakonik tako da je brak definisan kao zajednica dve osobe, a istopolnim parovima su dostupni brak i porodična prava, što uključuje i usvajanje. Slovenija je time prešla iz registra partnerstva u potpunu bračnu jednakost. Grčka je u februaru 2024. usvojila zakon o braku istopolnih parova sa punim priznanjem roditeljstva, uz zasebna ograničenja u vezi sa surogat materinstvom.

„Ovaj primer, iako izvan regiona bivše SFRJ, važan je kao EU kandidatkinji Srbiji: ističe kretanje standarda u pravcu kompletnog izjednačavanja, ali i pokazuje da pojedina specifična pitanja, ostaju uređena posebnim režimima“, kaže ona.

Italija je 2016. uvela građanske unije, dajući istopolnim parovima gotovo sva prava iz braka uz ograničenja u pogledu roditeljstva. To se vidi kao pragmatičan međukorak u društvima sa snažnim otporom prema braku, ali spremnim za formalno priznanje i zaštitu partnerstava.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!