Huškačkoj urednici „Novosti“ zabranjeno da radi: Zašto to može da bude opasno?

„Srbomrziteljem“, „veleizdajnikom“, licem koje „rukovodi terorom“ – ovako je urednica sajta Novosti Andrijana Nešić nazivala advokata Zdenka Tomanovića. Zbog ovih uvreda sudija Prvog osnovnog suda ju je osudila na godinu dana zabrane rada i 450.000 dinara kazne.

Jako je bitno naznačiti da je ovo tek prvostepena odluka na koju će se optužena verovatno buniti, pa je važno sačekati i konačnu presudu. Svakako, ova postojeća je izazvala eksploziju i salvu nezadovoljstva u prorežimskim medijima, ali i od najviših državnih rukovodilaca.

Ipak, advokati koji se bave medijskim pravom za „Vreme“ objašnjavaju da treba biti jako obazriv sa ovim slučajem. Prvostepena presuda dolazi i u trenutku kada traju pojedini slučajevi protiv nezavisnih redakcija, a u kojima tužene strane traže da se novinarima -upravo zabrani rad.

„Iako je potpuno jasno da su kršenje etičkog kodeksa, zakonskih normi, kao i bilo kakvo iznošenje uvreda i kleveta apsolutno protivni profesiji i javnoj odgovornosti novinara, smatramo da izricanje ovakve mere zabrane obavljanja novinarskog posla može imati ozbiljne i dugoročne posledice po slobodu izražavanja i slobodu medija“, objašnjava za „Vreme“ Marija Babić, pravnica NUNS-a. „Ovakve mere posebno mogu pogoditi istraživačke medije, koji već rade u otežanim uslovima i neretko su izloženi pritiscima upravo zbog tema od javnog interesa koje otvaraju.“

Novinari treba da šire polje prava, a ne sužavaju

U poslednje vreme svedoci smo da se zahtevi za ovakve merama pojavljuju upravo u odnosu na novinare i redakcije koje se bave istraživačkim novinarstvom. Njih posebno država pokušava da zatvori brojnim tužbama koje treba finansijski da ih iscrpe kako bi odustali od daljeg pisanja.

Zbog toga postoji i realna opasnost da se ovakva praksa pretvori u mehanizam za sužavanje kritičkog i kontrolnog glasa u društvu.

„Sa stanovišta zaštite slobode izražavanja, smer kojim bi društvo trebalo da razmisli da ide, jeste dekriminalizacija dela uvrede, a ne stvaranje prakse u kojem se novinarima zabranjuje da obavljaju svoj posao. Takve mere ne samo što nisu rešenje, već mogu ozbiljno ugroziti slobodu izražavanja, medijske slobode, nezavisnost novinara i pravo javnosti da bude informisana“, dodaje Babić, koja navodi da je neophodno da se reguliše medijska scena kako bi  se ojačali profesionalni standardi, a ne sužavala prava, pre svega kroz strožiju i transparentniju kontrolu raspodele javnih sredstava.

NUNS: Zabrana vršenja funkcije urednici „Novosti“ je opasan presedan

Ko će i da je prijavi

Zabrana obavljanja delatnosti zbog krivičnog dela uvrede nije uobičajena praksa u sudskom tumačenju naših medijskih zakona u poslednjih 15 godina, a veliko je i pitanje kako će se sprovoditi. Ova mera se ne izriče „Novostima“, već okrivljenoj, pa redakcija neće biti dužna da je poštuje, već sama Nešić.

U praksi to znači da bi optužena, u slučaju da presuda bude i konačna, imala neku vrstu zabrane koja se može tumačiti po analogiji sa zabranom prilaska. U konkretnom primeru, bilo bi joj zabranjeno da prilazi sajtu redakcije. Ipak, pitanje je kontrole i ko bi to nadgledao. Jer, postoji mogućnost da je samo izbace iz impresuma i nastave po starom, pa bi tada bilo neophodno da je neko od kolega – i prijavi.

Pojedini bivši zaposleni u ovoj kompaniji i javno su izneli stav o urednici Nešić, nazivajući je na društvenim mrežama „nazovi urednicom koja je je oličenje svega što u novinarstvu ne sme biti“, kao i osobom koju je režim „doveo da uništi Večernje novosti i da otera sve što je vredelo“. Odavno se o njoj među radnicima pričalo kao o zaposlenom „odozgo“ koji je doveden, a nije ga redakcija izabrala. Ipak, pitanje je da li je među radnicima ove kompanije ostalo ljudi koji bi je i prijavili, ako se ogluši o sudsku presudu.

Država i tabloidi: „Antisrpska haranga“

„Da blokaderi dođu na vlast novinari bi bili vešani na Terazijama – narod bi ostajao bez posla“, ovako je Nešić komentarisala odluku suda za Kurir. Posebno je naglašeno da je suda u slučaju javno podržala studentsku borbu.

Siniša Mali presudu sudije nazvao je „ direktnim institucionalnim pritiskom sudstva na ljude koji rade svoj posao, a ne zbog profesionalne greške, već zato što se nekome nisu dopali njeni tekstovi“. Vojislav Šešelj je rekao da je „očigledno da je značajan deo sudija uključen u antisrpku i antidržavnu harangu“.

„Imam dosta iskustva sa takvim sudijama, stalno me sude i uskoro ću objaviti knjigu pod naslovom – Koje su srpske sudije intelektualne mizerije i moralne nakaze. Već godinama primam samo 2/3 penzije jer mi 1/3 ide na otplatu odšteta i kazni koje mi izriču. Ja ću u toj knjizi napraviti karakterologiju svih tih sudija i žigosati ih za sva vremena“, rekao je je Šešelj za Novosti.

Oglasilo se i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, koje kaže da je „jasno i nedvosmisleno“ reč o „političkoj presudi i otetom pravosuđu“.

„Ovde se radi o drakonski izrečenoj kazni kakva se nije dogodila još iz perioda zločinačke NDH iz Drugog svetskog rata. Ono što je zabrinjavajuće, jeste činjenica da ni tzv. najveći borci za prava novinara, UNS i NUNS, nisu reagovali na ovakvu sramnu presudu sudije Tatjane Bezmarević Janjić iz Prvog osnovnog suda u Beogradu“, navelo je Ministarstvo.

Isto ministarstvo navodi i da UNS i NUNS „odbijaju saradnju sa državnim institucijama“ i da ih „zanima samo državni novac“.