Film „Svadba“ puni bioskope širom Hrvatske i regiona. Istovremeno, masovni koncerti Marka Perkovića Tompsona pokazuju snagu narativa koji te stereotipe učvršćuju
Kako je moguće da gotovo svaki četvrti građanin Hrvatske ode u bioskop da pogleda film o braku Srbina i Hrvatice, dok istovremeno stotine hiljada ljudi odlaze na koncert Marka Perkovića Tompsona?
Film „Svadba” Igora Šeregija u rekordnom roku postao je najgledaniji naslov u hrvatskim bioskopima, sa rasprodatim projekcijama i gotovo milion gledalaca u prve tri sedmice.
U toj karnevalskoj priči o srpsko-hrvatskom braku nacionalni stereotipi, političke „istine” i verski autoriteti postaju predmet šale – publika im se smeje, makar na sat i po.
„Meni je dalo nadu to što sam, gledajući emisije i tekstove o filmu, čula drugačiji diskurs o Srbima nego u kontekstu tompsonijada“, kaže za novi broj „Vremena” koji je na kioscima od četvrka 5. marta, mirovna aktivistkinja i katolička teološkinja Ana Raffai.
Kod Tompsona je užasava umnažanje mržnje prema Srbima.
Za razliku od toga, film „Svadba” nudi pomak u percepciji. Nije reč samo o motivu pomirenja već o pomaku u percepciji: Srbi više nisu čudovišta iz Tompsonovih pesama.
„Čitala sam kritike Svadbe koje govore o plitkoći filma, ali ja sam kroz priču o filmu osjetila drugačiji štimung u ovom zagađenom medijskom prostoru.”
I za istoričara Vjerana Pavlakovića, profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Rijeci, „Svadba” predstavlja izvestan iskorak u atmosferi u kojoj takvi pomaci bolno nedostaju.
„S jedne strane, film se igra sa banalnim stereotipima, ali s druge on jeste smiješan i bilo mi je zapravo drago da se može na takav način otvoriti diskusija”, kaže Pavlaković
On kaže i da film otvara prostor za drugačiji razgovor o teškim temama.
„Film se igra banalnim stereotipima, ali je smiješan i zapravo mi je drago da se na takav način može otvoriti diskusija“, kaže on, dodajući da humor može biti način da se započne razgovor o temama o kojima se inače govori samo kroz tenzije.
Ali koliki je stvarni domet tih drugačijih tonova? Raffai i Pavlaković primećuju da je u popularnoj hrvatskoj kulturi čest eklektičan spoj – „red cajki, red Tompsona“. Dok bioskopi pune gledaoce koji se smeju stereotipima o Srbima i Hrvatima, desetine hiljada ljudi odlaze na koncerte na kojima se ti stereotipi učvršćuju.
Čitav tekst čitajte u novom broju „Vremena” koji je na kioscima od četvrtka 5. marta, ili se pretplatiti na digitalno i štampano izdanje
Branislav Šovljanski, direktor vesti N1, targetirao je novinarke Danicu Vučenić i Žaklinu Tatalović i sprovodi cenzuru, tvrdi deo novinara ove redakcije u saopštenju. Programski direktor N1 za "Vreme" to negira i tvrdi da se radi o "maloj grupi ljudi"
Dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani napadnut je u centru Beograda, a njegove kolege su se okupile da mu pruže podršku ispred fakulteta
Dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani napadnut je danas u centru Beograda i trenutno se nalazi u Urgentnom centru, pišu Nova i N1
Deca sa smetnjama u razvoju u sistemu krivičnog pravosuđa mogu istovremeno biti izložena većem riziku od nasilja i preprekama u pristupu pravdi, navode iz Centra za prava deteta
„U ime naroda, proglasite ih nevinim“ - ovaj transparent objavljen je u Prištini u objektu EULEX-a, pred izricanje prvostepene presude Hašimu Tačiju i ostalima u Hagu. Kampanju vodi ćerka poginulog pripadnika OVK, ali novcem podržava i vlast u Prištini
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
