Dobrovoljna smrt: Da li bi u Srbiji trebalo uvesti pravo na eutanaziju?

Slučaj Špankinje Noelije Kastiljo Ramos, koja je nakon višegodišnje pravne borbe eutanazirana u Barseloni, uzburkao je javnost i ponovo otvorio pitanje dobrovoljne, dostojanstvene smrti širom Evrope.

Dok je u Španiji ovaj postupak legalan i jasno regulisan, u Srbiji je i dalje strogo zabranjen.

Eutanazija u Srbiji nije dozvoljena nijednim važećim propisom. Iako se o njenoj legalizaciji govori već više od decenije, konkretni pomaci izostaju.

Ne postoji ozbiljna javna rasprava

„U Republici Srbiji eutanazija je potpuno zabranjena. Već više od 15 godina pokušava se usvajanje Građanskog zakonika koji bi predvideo pravo na dostojanstvenu smrt, ali do danas nije usvojen“, objašnjava advokatica Marina Mijatović za „Vreme”.

Prednacrt Građanskog zakonika iz 2015. godine predviđa mogućnost regulisanja eutanazije posebnim zakonom, ali oko ovog pitanja i dalje postoje duboke podele u javnosti. Dok jedni smatraju da bi trebalo omogućiti pravo na dostojanstvenu smrt, drugi se tome oštro protive.

Mijatović kaže da ozbiljna javna rasprava koja bi dovela do konkretnih rešenja još uvek ne postoji.

„Svake godine se pokreće pitanje eutanazije, ali bez jasnog zaključka – kada, kako i pod kojim uslovima bi ona bila dozvoljena“, pojašnjava Mijatović.

Eutanazija u Španiji: Noelija Kastiljo Ramos je uspela da umre

Treba li Srbija da omogući eutanaziju

Srbija bi što pre trebalo da usvoji zakon koji će detaljno regulisati pitanje eutanazije, smatra Mijatović.

„Sada imamo dovoljno primera i dobro definisanih propisa u drugim zemljama što znači da možemo te propise i prakse da prilagodimo našem zakonodavstvu.”

Kao jedan od razloga za protivljenje ozakonjenju eutanazije, deo javnosti navodi mogućnost njene zaloupotrebe.

Međutim, Mijatović smatra da se ne može uvek koristiti izgovor za inovativna pravna pitanja da će doći do zloupotrebe prava.

„To je potpuno neprihvatljivo jer u tom slučaju ne bi trebalo da postoji nijedno pravo, pošto svako pravo neko može da zloupotrebi. Ako su u pitanju zloupotrebe, pravilo je da svaki zakon ima kaznene odredbe koje bi trebalo da spreče kršenje propisa. U slučaju eutanazije morao bi se izmeniti Krivični zakonik”, pojašnjava Mijatović.

Upravo Krivični zakonik i njegov 117. član onemogućava eutanaziju.

Ovaj član predviđa kaznu od šest meseci do pet godina zatvora za one koji teško obolele punoletne ljude, na njihov ozbiljan i izričit zahtev, iz samilosti liše života. Mijatović u praksi do sada nije nailazila na ovakve primere.

Kada je o eutanaziji reč, mišljenja je da ni u narednom periodu neće biti izmena zakonodavstva po ovom pitanju.

Devojka, eutanazija i podeljena Evropa: Slučaj Kastiljo Ramos potresa javnost EU

Ima li pacijent pravo da odluči o svojoj smrti

Sa druge strane, Zakon o pravima pacijenata garantuje pravo na ublažavanje bola i patnje, ali izričito isključuje eutanaziju.

„Ako bismo uzeli u obzir kako se postupa u situacijama kada medicina ne može da pomogne pacijentu, možemo da kažemo da svakodnevno imamo oblike eutanazije“, kaže Mijatović. Pod tim podrazumeva situacije kada se pacijenti otpuste iz zdravstvene ustanove u terminalnim fazama bez mogućnosti da im se u kućnim uslovima olakša patnja i bol.

„Posebno bih naglasila i pravo pacijenta da odbije terapiju ili bilo koju drugu medicinsku uslugu čak ako na taj način ugrožava sopstveni život i zdravlje. Niko ne može da natera pacijenta da prihvati medicinsku uslugu jer sam odlučuje o svom životu i zdravlju“, zaključuje Mijatović.

Šta je eutanazija

Eutanazija podrazumeva namerno i kontrolisano okončanje života osobe koja boluje od teške i neizlečive bolesti, uz njen pristanak, kako bi se prekinula nepodnošljiva patnja.

Postoje dva osnovna oblika: aktivna eutanazija – kada lekar primenjuje supstancu koja dovodi do smrti, na zahtev pacijenta, i pasivna eutanazija – kada se obustavlja terapija ili medicinska podrška koja održava život.

U zemljama gde je eutanazija dozvoljena, postupak je strogo regulisan. Pacijent mora dobrovoljno i informisano da podnese zahtev, koji se često ponavlja kako bi se potvrdila njegova doslednost. Preduslov je da boluje od teške, neizlečive bolesti i da trpi patnju koja se ne može ublažiti.

Odluku potvrđuje više lekara, a u pojedinim slučajevima uključuje se i psihijatrijska procena. Takođe, obavezna je detaljna dokumentacija i period čekanja, kako bi se sprečile zloupotrebe.

Gde je u Evropi eutanazija dozvoljena

Eutanazija je legalizovana u nekoliko evropskih zemalja, među kojima su Holandija, Belgija, Španija i Luksemburg. Španija je to pravo uvela 2021. godine, dok je Portugal poslednji koji je 2023. ozakonio ovaj postupak.

Predsednik Portugala popustio: Legalizovana eutanazija

U Švajcarskoj je dozvoljeno potpomognuto samoubistvo, što predstavlja drugačiji pravni model.

Ove države omogućavaju pravo na dostojanstvenu smrt pod strogo definisanim uslovima i uz kontrolu nadležnih institucija.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!