Deliblatska peščara je planski pošumljivana. Pritom su postavljeni preseci, putevi bez vegetacije, kao brana od mogućih požara. Ko je kriv što su zapušteni i obrasli u korov, pa su sada provodili vatru, umesto da je zadrže
Delibatska peščara je prostor koji pogoduje požarima.
Zbog specifičnog sastava zemljišta, odnosno dominantnog suvog peska, klimatskih faktora poput jakih vetrova i velike zastupljenosti borovih šuma koje lako gore, ovaj prirodni rezervat je kroz istoriju često bio pogođen vatrenim stihijama u kojima su meštani gledali kako da spasu živu glavu.
Ipak, to što je ovo područje ugroženo od šumskih požara, ne znači da se oni ne mogu da se spreče ili makar lokalizuju. Prevencija je, tvrde stručnjaci, u protivpožarnim prosecima, koji su planski izgrađeni. Meštani kažu su oni poslednjih decenija – potpuno zapušteni.
„Protipožarni proseci čine mrežu kojom je čitava Peščara podeljena na odeljenja oblika pravougaonika dimenzija 948×607 metara“, pišu u naučnom radu „Dva veka pošumljavanja Deliblatske peščare: problem šumskih požara“ profesori sa Šumarskog fakulteta i Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ 2018. godine. „Njihovo održavanje vrši se obradom zemljišta, naročito u vreme velike ugroženosti od požara. Mreža protivpožarnih proseka značajna je u borbi protiv prizemnih požara, ali je manje efikasna kod visokih poža-
ra. Proseke je neophodno održavati u propisanom stanju.“
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Proseci se, objašnjavaju, dele na poprečne i uzdužne. Poprečni (glavni) protežu se pravcem jugozapad-severoistok i obeleženi su brojevima 1–34. Oni predstavljaju prepreku za požare koji se šire sa jugoistoka.
„Na mestima gde konfiguracija terena to dozvaljava, proseke istovremeno predstavljaju i šumske puteve. U Deliblatskoj peščari podižu se i zaštitni pojasevi oko kultura četinara širine tri do šest metara“, pišu u naučnom radu Milan Milenković, tadašnji naučni saradnik Geografskog instituta „Jovan Cvijić” pri SANU, Sretko Munćan, inženjer šumarstva i Violeta Babić, docentkinja Šumarskog fakulteta.
Zato cela Deliblatska pečšara, tako podeljena „na kvadratiće“, na mapama podseća na list sveske iz matematike, a nekada i u realnosti. Ipak, ovi proseci se ne održavaju, rekao je za „Vreme“ Stefan Cvetković, evakuisani žitelj sela Šumarak.
„U vreme SFRJ proseci su redovno održavani, organizovane su i omladinske radne akcijejer je potrebno redovno godišnje održavanje zbog bujne vegetacije. Ali u poslednjih tridesetak godina su prilično zapuštene, osim nekoliko ’magistralnih’“, kaže Cvetković.
Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara“ direktno održava i njime upravlja Javno preduzeće Vojvodinašume. Radnici preduzeća, stoji na njihovom sajtu, „redovno grade i šire šumske puteve i preseke (protivpožarne pojaseve) teškom mehanizacijom i buldožerima kako bi sprečili širenje vatre“.
Direktor javnog preduzeća „Vojvodina šume“ Roland Kokai izjavio je 9. avgusta da je u požaru u Deliblatskoj peščari izgorelo između sedam i osam odsto šume i da se nada da će u narednih nekoliko dana požar biti stavljen pod kontrolu.
„Treba naglasiti da do sada nijedna kuća nije izgorela, gorela je samo šuma“, rekao je on i dodao da „ako bismo ostali na ovome, onda situacija nije toliko tragična kako je to izgledalo pre dva ili tri dana“.
Još je komentarisao da ekipe „završavaju presecanje požarnih puteva, znači šire šumske puteve“.
„Do sada smo uradili oko 25 kilometara preseka i još je ostalo oko 10 kilometara, i onda smo završili sve mere koje se mogu preduzeti u tehničkom smislu da bismo zaštitili Deliblatsku peščaru“, naglasio je Kokai.
Država za katastrofalne srazmere požara i ovoga puta krivi specifičnu situaciju i elementarnu nepogodu.
„Ovde je požar ove godine nastao u centru Deliblatske peščare, onda se zbog vetrova širi na sve moguće strane i to otežava njegovo gašenje i stavljanje pod kontrolu“, poručio je pomoćnik ministra i načelnik Sektora za vanredne situacije Luka ČaušićČaušić.
Peščara je već imala velike požare, ali, prema podacima Sektora za vanredne situacije, ranijih godina požari su uglavnom izbijali na rubovima i obodima područja, što je olakšavalo pristup vatrogasnim vozilima. Najnoviji požar specifičan je po tome što je buknuo u samom središtu (centralnoj zoni) rezervata kod lokacije „Čardak“, odakle se zbog jakog vetra nepredvidivo širio na sve strane kroz nepristupačan teren.
Najrazorniji raniji požar bio je 1996, kada je vatra spalila čak 3.815 hektara zemljišta (od čega preko 2.200 hektara šume, uglavnom borove). Delovi Peščare koji su tada izgoreli ponovo su pošumljeni, a ironijom sudbine, te tridesetogodišnje šume su ponovo stradale u najnovijem požaru.
1973. godine se dogodila prva velika dokumentovana ekološka katastrofa izazvana požarom u drugoj polovini 20. veka na ovom prostoru. 1990. i 1991. godine uzastopni veliki šumski požari zahvatili su ogromne komplekse vegetacije u predvečerje raspada bivše države.
Gorelo je i 2007. godine u drugom delu rezervata ka Beloj Crkvi.
Najznačajniji uzročnik šumskih požara je čovek, ali u više od jedne trećine slučajeva uzrok ostaje nepoznat, kažu stručnjaci.
Postoje dva kritična perioda za pojavu šumskih požara. Prvi je krajem zime i početkom proleća, pre vegetacionog perioda, a drugi je tokom leta. Najznačajniji fizičko-geografski faktori nastanka i dinamike šumskih požara su reljef, hidrografske karakteristike, sastav zemljišta, klimatske prilike, sastav vegetacije i Sunce.
Od prirodnih uslova, najznačajniji je uticaj peščanog zemljišta koje propušta vodu u niže slojeve, pri čemu se i intenzivno zagreva. Što se tiče antropogenih uticaja, nastanku i širenju požara najviše je doprinelo intenzivno pošumljavanje crnim i belim borom, vrstama koje su veoma ugrožene od požara.
„Istraživanja ukazuju da bi na području Deliblatske peščare trebalo forsirati lišćarske vrste drveća od kojih su neke autohtone na ovom području (lipe, hrastovi, topole). Pravilan izbor vrsta drveća i primena odgovarajućih uzgojnih mera trebalo bi da predstavljaju osnovu preventivne protivpožarne zaštite na ovom prostoru“, dodaje se u radu.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Ukupni prihodi su u 2025. godini firmi koje se bave predškolskim obrazovanjem su bili 50 odsto viši nego 2023. godine. Broj zaposlenih je povećan za 16,5 odsto, dok je dobit porasla gotovo 64 odsto
U redakcijama N1, Nove S, Danasa i Radara je „sumorno“ i „paranoično“. Neki iščekuju smene urednika, neki „instrukcije“ za rad, a neki se nadaju da je do izbora ipak premalo vremena za glajhšaltovanje
Srbija decenijama čeka most na Adi Huji, kao alternativu Pančevačkom mostu. Predviđen je još 2003. godne, a pompezno ga je 2019. najavio Goran Vesić. Šta će umeđuvremenu biti sa Pančevcem?
Najmanje jedna osoba je poginula, a pet je povređeno u pucnjavi koja se dogodila jutros na severu Švajcarske, saopštila je kantonalna policija Argaua, prenosi Rojters
Opština Blace je za koncert Jelene Karleuše na „Danima šljive“ platila oko 16.200 evra. Za te pare bi trebalo prodati sto tona šljiva
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
