Kolege su jednoglasno predložile profesora Darka Nadića za vršioca dužnosti dekana Fakulteta političkih nauka. To je možda način da se spreči haos koji bi izbio ako Slaviša Orlović preume funkciju
Profesor Darko Nadić predložen je za vršioca dužnosti dekana Fakulteta političkih nauka, potvrđeno je za „Vreme“ iz više izvora.
Celo Nastavno-naučno veće fakulteta je podržalo predlog, videvši u njemu izlaz iz rovovskih borbi dve struje koji je pretio da uguši fakultet pred početak nove školske godine.
Konačnu odluku donosi Savet FPN u kojem su zastupljeni profesori, država kao osnivač i studenti.
Orlović za sada na ledu?
Do raskola je došlo kad je profesor Slaviša Orlović – kojeg je prethodno većinom glasova predložio nastavni kolektiv – na glasanju u junu dobio svega 13 glasova u Savetu koji inače broji 27 članova.
Prethodno je više članova podnelo ostavke, protestujući zbog Orlovićevog mogućeg izbora, a zbog anonimnih prijava studentkinja protiv njega za seksualno uznemiravanje.
Orlović je tvrdio da je legalno izabran za dekana većinom glasova preostalih članova saveta, dok su odlazeći dekan Dragan Simić kao i ombudsman fakulteta tvrdili da je za izbor potrebna apsolutna većina od 27 glasova.
Ta situacija je pretila da parališe fakultet, premda je odluka Saveta iz juna zavedena na fakultetu i delovalo je da Orlović može da uđe u kabinet dekana, pošto Simićev mandat istekne poslednjim danom septembra.
Nadića je za dekana predložio profesor Marko Simendić.
Nadić tih u javnosti
Darko Nadić je na Fakultetu političkih nauka od početka akademske karijere 1989. godine, a redovni profesor je od 2012. godine.
Nadić predaje više predmeta koji se bave ekologijom.
U javnosti nije toliko istaknut kao brojni drugi profesori FPN-a.
Bio je 2019. među potpisnicima podrške građanskih protestima u Srbiji, kada je te proteste javno podržalo 84 profesora i saradnika FPN-a.
Kada se nedavno Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu založio protiv rudarenja litijuma, Nadić je medijima poslao saopštenje u kojem se odradio od toga stava Odbora čiji je član.
Kako je naveo, pitanje je komplikovano i dubinsko i traži ozbiljnu raspravu naučnika i društva, te se još ne može imati definitivan stav.
*U prethodnoj verziji teksta pisalo je da su mediji preneli kako je sam profesor Orlović predložio profesora Nadića za dekana, međutim Orlović je demantovao ovu informaciju, nakon čega je tekst izmenjen.
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Posle dugogodišnjeg problema s bubrezima, legendarni košarkaški trener Duško Vujošević, otputovao je u Minsk, glavni grad Belorusije, gde će dobiti novi bubreg
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Držati profesorku sociologije Mariju Vasić u zatvoru pod optužbom za terorizam je anticvilizajski zločin. Ili groteska, kako god hoćete. Zašto se protiv toga ne pobune sudije, tužioci, policajci, bezbednjaci
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
