Počeli su u jesen, produžili se na zimu i proleće, sada je leto, a studentski i građanski protesti i dalje traju. I neizvesno je do kada će. Studenti kažu – do ispunjenja zahteva i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Predsednik države Aleksandar Vučić, s druge strane, ponavlja da će ih raspisati kad on bude hteo, za jedno godinu do dve.
Verovatno ni sami studenti, kada su započeli proteste u novembru 2024. godine, nisu očekivali da će dočekati kraj juna na ulici. Ipak, ponavljaju da niko nije umoran i na Vidovdan, 28. jun, najavljuju veliki protest u Beogradu.
U vrele letnje dane, sa 38 stepeni na Celzijusovoj skali, mnogi su se uputili na odmore, a neke možda grize savest što odmaraju, dok se studenti bore za dobrobit društva.
Ali, treba li da nas grize savest? Da li je u redu dati sebi oduška, ne samo od vrućine, već i od uzavrele političke situacije i bunta u zemlji koji traje gotovo punih osam meseci, otkako je u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu poginulo 16 ljudi?
Da li je u redu da sam za Vidovdan na odmoru?
Psiholozi, sagovornici „Vremena”, različitog su stava o tome da li treba pomerati odmor zbog predstojećeg skupa koji će se u Beogradu održati u subotu, 28. juna.
Psihološkinja Dafina Perović kaže za „Vreme” da, s obzirom na to da studentska i građanska borba traje već duže vreme i da je kompletna situacija u zemlji drugačija od uobičajene, ljudi ne treba da se osećaju loše ako su na odmoru ili će otići pre subote.
S druge strane, psiholog Žarko Trebješanin smatra da je važno u subotu biti u Beogradu, odložiti odmor, jer, kako objašnjava „ovo nije neki običan protest”.
„Dan jeste izuzetno bitan i ko god može, trebalo bi da bude na ulici. Ukoliko neko ima savest, pretpostavljam da će ostati i da će malo da odloži odmor. Ako je to iz raznih razloga baš komplikovano, mogu da zamislim i da ode. To je stvar ličnog izbora i lične odluke koju svako mora da donese i ima neku odgovornost za to. Sasvim je normalno da ljudi imaju neku svest o važnosti ovog trenutka”, kaže Trebješanin za „Vreme”
Perović obrazlaže da se ovde ne radi samo o jednom danu i da je ljudima potrebno da daju sebi oduška, s obzirom na to da protesti traju mesecima i da se ne zna kada će se završiti.
„Ako odete na odmor ili ste već na njemu, vratićete se, biće opet protesta, ako želite da idete i podržavate sve to, biće prilike da odete na sledeći skup. Biće još protesta, ali čovek treba da prati sebe i svoje potrebe, da bi bio dobra sebi i svojim bližnjima, da bi mogla da doprinese društvu i buntu”, kaže Perović.
Niko ne treba da se oseća krivim, lošim i prozvanim ukoliko dobije negativne komentare što ide na odmor dok se „mladi muče“, dodaje ona.
„Svi smo tu koliko možemo da doprinesemo, a čovek treba da prati sebe, da bude u balansu. Ne možeš da zapustiš i zapostaviš sebe zbog borbe koja traje. Daš koliko možeš, ako si ti dobro, moći ćeš i da učestvuješ u borbi”, kaže Perović.
„Tu se možemo vratiti na apel iz aviona – ako majka ne stavi sebi kiseonik, kako će da pomogne detetu. Mi treba da pomognemo sebi, da bismo bili dobro, da napunimo baterije zato što nas život crpi na razne druge načine – radimo, vrućine su, naročito za ljude koji žive u velikom gradu”, dodaje.
A čovek, objašnjava, mora da vodi računa o sopstvenom mentalnom zdravlju, da povede računa o sebi, da se povremeno odmakne od postojćeg disbalansa u zemlji.
Žarko Trebješanin pak vidi izuzetnu važnost u Vidovdanskom skupu, pa se, kaže, kada prođe, mirne savesti može otići na odmor.
Nismo mi Švajcarci
Prema najnovijim podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku, čak 38 odsto lica u Srbiji živi u domaćinstvima koja sebi ne mogu da priušte nedelju dana odmora van kuće.
To znači da oko dva i po miliona ljudi u Srbiji ne može da ode na odmor od sedam dana. Oni koji mogu, često odmore rezervišu nekoliko meseci ranije, s toga dodatno, napomilje Perović, nije sramota brčkati se na moru dok traju protesti.
„Ne živimo mi kao Švajcarci, da vikendom možemo da pustimo mozak na otavu, da imamo novca u džepu da možemo svaki vikend negde da otputujemo. Mi taj život ne živimo, stalno smo u nekoj napetosti da ne izgubimo posao, da damo sve od sebe, da dovoljno zaradimo”, zaključuje Perović.
Protest na Vidovdan
U subotu, 28. juna, na Vidovdan, studenti su pozvali na veliki protest u Beogradu, uz otvoreno pismo Vladi Srbije u kome zahtevaju ispunjenje dva zahteva do tog dana u 21 sat.
„Prvi zahtev je da Vlada u skladu sa čl. 109 Ustava RS uputi obrazloženi predlog predsedniku Republike Srbije za raspuštanje Narodne skupštine, sa ciljem raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora do 21. čas 28. juna 2025. godine.
Drugi zahtev je da Vlada apeluje na Ministarstvo unutrašnjih poslova da do 21 čas 28. juna 2025. godine u skladu sa čl. 18 Zakona o javnom okupljanju, a koji se odnosi na čl. 8 istog Zakona, prekinu navodno prijavljenji skup u Pionirskom parku i Ulici Trg Nikole Pašića“, naveli su studenti u otvorenom pismu.
Pred protest tenzije rastu. Vlast hapsi ljude pod optužbom da hoće nasilno da ruše ustavni poredak, studente u blokadi režimski mediji razapinju na krst kao teroriste koje plaćaju neke strane službe da svrgnu sa vlasti Aleksandra Vučića. Pa na onoj strani društva koja smatra da je naprednjačka vlast korumpirana, lopovska i nedemokratska mnogi kažu: ne pitaj se šta studenti mogu da učine za tebe, već šta ti možeš da učiniš za njih. Jer oni sami ne mogu da se izbore za pravnu državu.
