Od „čašćavanja“ lekara do nedostatka osnovnih uslova, iskustva žena pokazuju da porođaj u Srbiji i regionu često zavisi od poznanstava i novca, a ne od garantovanih prava. Istraživanje o uslovima u porodilištima i iskustvima žena tokom porođaja ukazuje na mnogobrojne, alarmantne probleme
Više od polovine žena u Srbiji ne ulazi u porodilište samo sa trudničkom knjižicom, već i sa vezom. Novoobjavljeno regionalno istraživanje pokazuje da se poverenje u zdravstveni sistem sve češće zamenjuje neformalnim strategijama snalaženja – poznanstvima, preporukama i novcem.
Istraživanje pod nazivom „Uslovi u porodilištima i iskustva žena tokom porođaja na Balkanu“, koje su sproveli istraživači sa Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu na uzorku od 7.779 žena iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, otkriva duboko ukorenjene probleme u porodilištima širom regiona. Podaci su prikupljeni tokom 2022. godine putem onlajn upitnika i popunjavale su ga žene koje su se porodile između 2016. i 2021. godine.
U Srbiji je 57,4 odsto ispitanica navelo da je koristilo lične ili profesionalne veze kako bi dobilo adekvatnu negu, dok je gotovo polovina priznala da je davala novac zdravstvenim radnicima.
Slični podaci zabeleženi su i u drugim zemljama regiona, posebno u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, gde je procenat ispitanica koje navode davanje novca još veći: 68 odsto u Bosni i Hercegovini i 72 odsto u Crnoj Gori, pokazuje objavljeno istraživanje.
Novac koji se plaća medicinskim radnicima nije uvek simboličan. Naprotiv – iskustva žena iz Srbije pokazuju da je neformalno plaćanje često sistem nepisanih tarifa. Prema ranijim svedočenjima porodilja o kojima je „Vreme” pisalo, „čast” lekarima pre porođaja može da iznosi nekoliko stotina evra, uz dodatna plaćanja za babicu ili epidural, iako te usluge pokriva osnovno zdravstveno osiguranje.
Pojedine žene govorile su i da se carski rez „na zahtev” naplaćuje oko 500 evra, dok se čak pominju i razlike u ceni u zavisnosti od pola deteta.
Porođaj je po zakonu hitna medicinska usluga i ne sme biti naplaćen, ali realnost pokazuje da trudnice često plaćaju „i na mostu i na ćupriji” – i kroz zdravstveno osiguranje i kroz neformalne kanale.
Autori istraživanja ukazali su i na značajan raskorak koji postoji između zakonskih prava i njihove primene u praksi. Iako Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o pravima pacijenata garantuju pravo na dostojanstvo, privatnost i adekvatnu negu, iskustva trudnica pokazuju da se ta prava najčešće ne poštuju, već da je za takvu vrstu tretmana potrebno da poznaju nekog od medicinskog osoblja.
Novoobjavljeno istraživanje obuhvatilo je brojna iskustva porodilja, a najveći broj negativnih iskustava odnosi se na odnos medicinskog osoblja.
Gotovo polovina ispitanica navela je grubost, zanemarivanje ili neprofesionalno ponašanje tokom porođaja.
Ispitanice opisuju iskustva koja prevazilaze lošu komunikaciju: pritisak na stomak bez objašnjenja, ignorisanje bola, uskraćivanje pomoći pri dojenju, pa čak i ponižavajuće komentare.
Ispitanice su odgovarale i na pitanja o uslovima u porodilištima, odnosu medicinskog osoblja i ličnim iskustvima tokom i nakon porođaja.
Sredinom 2025. godine, postignuta je mala pobeda protiv akušerskog nasilja u Srbiji. Radna grupa resornog ministarstva napravila je vodič koga bi ginekolozi, akušeri i ostalo osoblje morali da se pridržavaju kada pregledaju ili porađaju ženu u Srbiji.
Nacionalni vodič za trudnoću i porođaj izričito zabranjuje rutinske klizme, kao i rutinske epiziotomije, odnosno sečenje međice tokom porođaja koje nije utvrđeno kao preko potrebno. Na listi zabranjenih zahvata su i obavezne indukcije i pritiskanje stomaka trudnici.
Mala pobeda: Zabranjeno rutinsko sečenje na porođaju i sedanje na stomak
Pored odnosa sa osobljem, žene ukazuju i na loše uslove u porodilištima: nedostatak tople vode, sapuna, adekvatne posteljine, kao i lošu higijenu. Preopterećenost osoblja dodatno pogoršava situaciju, pa žene često ostaju bez pomoći u trenucima kada im je najpotrebnija.
Posebno zabrinjava podatak da psihološka podrška nakon porođaja gotovo ne postoji. Iako oko 30 odsto žena prijavljuje simptome postporođajne depresije, tek između jedan i četiri odsto njih dobije bilo kakav oblik stručne pomoći.
Autorke istraživanja upozoravaju da se ovi nalazi ne mogu tumačiti kao izolovani slučajevi. Naprotiv, reč je o obrascu koji se ponavlja, i u iskustvima žena, i u iznosima koji se plaćaju, i u načinu na koji sistem funkcioniše.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Prilagođavanje pravosuđa osobama sa invaliditetom nije posebna pogodnost. To je osnovni uslov jednakosti pred zakonom. Arhitektonski, informaciono i komunikacijski pristupačni pravosudni organi i pružaoci pravne pomoći, razumljiv i dostojanstven postupak i podrška u komunikaciji i kretanju kroz procedure ne daju osobi sa invaliditetom prednost. Oni samo otklanjaju prepreke sa kojima se osobe bez invaliditeta ne suočavaju
O Frenku Zapi se i dalje pišu knjige, njegova muzika se izvodi i sluša širom sveta, on je prepoznat kao nesuđeni političar i društveni kritičar čiji je svaki intervju doneo novu originalnu misao, vođa benda koji je držao najkomplikovanije audicije, dirigent sa samosvojnim pristupom
Kada je sagovornik “Vremena” došao u Srbiju, imao je 16 godina i nije imao nikog svog. U školi, u kojoj nije razumeo ni reč srpskog, mogao je samo da gleda u zidove. Danas na srpskom sanja, završava master studije i ima prijatelje na svakom koraku
Vlast i njeni čauši tvrdili su da će studentska pobuna oterati buduće studente na privatne fakultete i inostranstvo. Kad ono, Beogradski univerzitet ima veći broj prijava
Stanari F krila Studentskog grada obavešteni su da moraju da isele stvari do 16. aprila 2027. godine, nakon čega će prostor biti korišćen za potrebe međunarodne izložbe EXPO 2027 Beograd
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
